Poreklo prezimena, selo Kaona (Vladimirci) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Kaona, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Poreklo stanovništva sela Kaona, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Rating:
You Are Here: Home » Autori » Vojislav Ananić » Poreklo prezimena, selo Kaona (Vladimirci)

Poreklo prezimena, selo Kaona (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Kaona, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

 

Oduvek glavni deo sela i najstariji, bio Pavlovića mala na terasama i na temenu kose, s leve strane Kaonske reke; na istoj kosi, od Mesnog narodnog odbora, počev od Vasića i Mićića kuća, idući temenom kose za Draginje, je Lazića mala (idući u pravcu Bele Glavice (301 m) ; a u produženju Lazića male dolazi u istom pravcu Gligorića mala (ova poslednja još više razređena, do Bele Glavice); u sredini je Lazića mala, dok Pavlovića mala sve do nižih terasa. Preko Kaonske reke su dve male: Perića mala ili Krajnjani uvrh Široke Ravni najviše terase jezerske rečne pod Lepim brdom i Bukovcem; a u blizini današnjeg manastira kaonskog Svetog Arhanđela, jeste mala Prnjavor svakako staro manastirsko selo, imanje. Bila su izmenjena imanja manastira i seljaka iz Prnjavor male, kao „staro voće” Petrovića, što je sada manastirsko imanje, bliže manastiru; Petrović ustupio svoju zemlju bliže mali Prnjavor. Inače ovde ne znaju o imenu i mali ništa bliže.

Granice atara kaonskog: prema Mrovskoj Grujin grob (beleg, kurjak ga rastrgao, u tursko vreme), Kruške; prema Ćukovinama Beljina Glavica, pa onda spram Kozarice džada, okružujući manastirsku šumu; prema Draginju Stolice (291 m) i Bukovac; prema Belotiću Tepo brdo i Sokolovac.

Sa njive zvane Voćina odnosno mesta zvanog Trebežine, s leve strane Kaonske reke, nad vodenicom Glišića (više mesta zvanog Jezero), pogled na Lepo brdo. Pod Lepim brdom kuće Markovića, nad kućama zabran Petrovića. Iznad proširenja s livadama su terase Čardačine, pod Markovićima; preko reke u tesnacu, pod šumom, Vodica. A uvrh kose, s druge strane reke, kosa sa Tazića malom, i uvrh nje, Glavica sa Jablanom; preko nje šuma Beljina Glavica; dalje pozadi dva brda pod šumom, a uvrh ovih Kozarica. Ispod groblja ima, na nižoj terasi, bara Smrdan pod visokim ševarom.

S leve strane doline Kaonske reke, 45 m, nad rekom, ispod temena visoke terase, pod Mesnim odborom Kaone koji na temenu kose preko 200 m pogled na Lepo brdo a.v. 240 m. Pod njime u a.v. 200 m najviša rečna terasa koja naniže pređe u jezerski stadijum pinosavski od 195 m. Ta se visoka rečna terasa, koja se veže za jezersku na temenu nižih kosa ovde pod Lepim brdom, zove Široka ravan; tu je Perića mala kaonska (zvana i Krajnjani. Pod Širokom ravni još dve terase: srednja veoma tipična, u tesnacu. S ove strane reke na toj nižoj terasi, između potoka, dve grupice kuća Pavlovića male (niže su Jovanovići, više takođe Jovanovići); preko reke kod manastira na brdu je Prnjavor mala, a pod brdom klif, pregibi, potoci i rečni tok tu šuma; na zaravni i blažim stranama su njive.

Osim Stoparca, žive vode su još i Rakinac i Česma, ispod manastira, pod bregom.

Na gornjem odseku visoke terase zemljište je žujevača žutača (žuta ilovača); u ravni te terase gajnjača; na srednjoj terasi crna smolnica; a niska terasa i aluvijalna ravan imaju gajnjaču, crnu smolnicu, negde peskušu pomešane. U Kaoni, s leve strane doline, na višoj terasi i strani je polnjača bela zemlja, gajnjača, šumska trava i žujevača.

Manastir Kaona do ovoga rata imao oko 130 ha šume i zemlje. Od toga 10 ha šume i njiva ostalo manastiru, a ostala šuma, oko 1 100 ha sad državna a njive, oko 20 ha, podeljene seljacima iz siromašnijih mala s ove strane reke (one preko reke nisu imale bezemljaše).

Potes počinje od belotićke međe od više kolebe Milana Pavlovića i samo do tesnaca između Pavlovića male i Široke Ravni. Na potesu bila poteska kapija između njiva Ilije Isailovića i Rajka Pavlovića, na mestu zvanom Umka, do Orašća. To od |strane ovog sela; prema Belotiću je drugi prolaz puta niz reku. Sve male imale svoje mesto u tom Potesu. Ko nije imao njivu u Potesu nije mogao ući; sve stare familije imale su tu njive izuzev Gligorića koji su daleko, s druge strane.

Staro seosko zborište je mesto zvano Stoparac; tu je živa voda, tu se držala molitva.Vodica preslava je na Mladu nedelju(prva po Sp asovdanu) i Tominu nedelju (ovo samo molitva, druga nedelja od Uskrsa). Tu se umivali, pili vodu na mladi petak i mladi utornik „kad se mene meseci”. I bacali u vodu da prođe groznica stoparac srebrni i uzimali su paru (slična živa voda je Šindralija u Mrovskoj).

U Lazića mali, više Mesnog narodnog odbora, blizu Vasića i Mićića kuća jeste groblje za ovdašnje male; do groblja je mesto zvano Kućerine. Tu bile neke stare kuće za vreme Turaka selo se selilo, premeštalo, krilo po jarugama. Tako su Isailovići I od Prnjavor male bili u tursko vreme na brdu gde su i sada, pa zbog Turaka bežali u jarugu Rakinac između Krajnjana i Prnjavor male. U Potesu, u predelu što se zove Kaonska polja, ima mesto zvano Prosina; tu se izorava i sad cigla, crep itd. Na mestu zvanom Umka ne pamte humku, ali tu pored puta ima rovina od sudova, cigle i crepova. Više Manastira kaonskog do Kozarice može se s visa baciti na crkvu ima mesto zvano Madžarski vis; tu kamenje, stenje, ploče, otkopavao se novac (ili „ruda” „gvožđaci”). „Tu Madžari nekad bivali”. Više Miladina Krsmanovića kuće cela jedna njiva koja se sad ore, zove se Staro groblje idući Ćukovinama. Na pitanje ima li mesto zvano Gomile, odgovaraju ima Bobija u mali Krajnjani više krajnjanskog groblja (od Stoparca odmah preko reke u pravcu Lepog Brda). Na Bobiji nalaze se stare kruške kalemljene još od starog vremena. S one strane Kaonske reke, ispod Perića i Pe- trovića ima mesto zvano Čardačine samo mesto inače zemlja ista. Tu ima mesto zvano Bošnjačka njiva i tu bili „turski čardaci”. U Pavlovića mali, na ravni kose blizu Mesnog narodnog odbora Kaona ima spomenik ograđeni „beleg” Ivanu Pavloviću, podgnut 1813. Međutim, posle deset godina Ivan se bio vratio; bili ga zarobili Turci, bio u Aziji, kad došao, zatekao sebi spomenik. Ivan bio pradeda Milanov (65 god.), a deda Rajkov.

Milovan Pavlović, star 70 godina pamti kad je selo Kaona bilo od 22 kuće. Sada u Kaoni 114 domaćinstava i 671 stanovnik.

 

Poreklo stanovništva

Pavlovića mala:

Pavlovići (13 k., Stepanjdan). Ljubomirov (42 god.) čukundeda, a Milanov (64 god.) pradeda Ivan (do spomenika iz 1813.) neko od predaka. Bila su dva brata tako se zapamtilo Jovica i Tomica, blizanci, stariji od Pavla Pavlovića. Jovica i Tomica, iz Radalja od Drine, za vreme Turaka došli, prvo na Kućerine, ispod Starog groblja danas u Lazića mali. Posle sišli ovde gde su. Jovica iz familije Pavlovića bio ubio turskog kera na Beljinoj Glavici, odnosno na nižoj Glavici, pa mu onda Turci zapalili kačaru bio silan oganj. Bili turski begovi. Od njih jedna kuća u Šapcu od pre 100 godina (jedan otišao na zanat), u Loznici 1 k. Za učitelja, preko Šapca.

Jovanovići (1 k., Nikoljdan). I on se doselio ne znaju odakle.

Isailovići I (5 k., Nikoljdan). 3 k., ovde, 2 k. u Gligorića mali. Doselili se posle Pavlovića, od njih dobili plac, ostalo sami krčili okumili ih. Došao Isailo i on „odozgora od ti krajeva”.

Markovići I (2 k., Nikoljdan). Zvali se Batići nekada. Svetozarov otac Spasoje, deda Vasilije, pradeda Marko on došao „odozgor”.

Nikolići I (1 k., Nikoljdan). „Oni su tuden starinski”

Lazarevići I (6 k., Nikoljdan). Mati dovela Raju i Milisava iz Krnula, pre oko 100 godina, preudala se ovde u Nikoliće. Prezime ostalo Lazarevići iz Krnula, gde se njihova familija sad zove drukčije.

Lazića mala:

Popović (1 k., Lučindan). Zlatomir iz Ćukovina došao ovde na imanje, u Isailoviće II, pre 40 godina, imanje od matere.

Makevići (3 k., Aranđelovdan). Stari (oni, Mićići i Vasići).

Vasići (4 k., Aranđelovdan). I oni stari.

Mićići (7 k., Aranđelovdan). Ista familija sa Vasićima. Stari.

Isailović II (1 k., Stepanjdan). Ovi su od Isailovića III iz Prnjavora male. Došao u Lazića malu, u kuću, Cvetko, na makevićko imanje.

Gligorića mala:

Krsmanovići (2 k., Nikoljdan). Iz Ćukovina pre 80 godina, došao deda Miladin, opštinski pisar u sudnici, pa se tu oženio i kupio imanje. U Ćukovinama ima Krsmanovića, velika familija.

Gajići (5 k., Stepanjdan). Stara familija ovde njihovo poreklo.

Nikolići II (2 k., Stepanjdan). Stara familija. Oni bili od Gligorića, pa izmenjali ime.

Gligorići (Stepanjdan) starinci izumrli. Na njihovo imanje došao Knežević Svetomir (1 k.,Stepnjdan ženina slava) iz Kamenice, pre 30 godina.

Markovići II (1 k., Aranđelovdan očeva slava, a na imanje slava Nikoljdan). Iz Mrovske pre 25 godina došao na imanje Isailovića I.

Simići (1 k., Đurđevdan). Iz Prnjavora male pre 50 godina, a tamo bili stari.

Ivanovići (3 k., Nikoljdan). Predak Ivan došao pre oko 70 godina. Bili čergari, korpari, gurbeti, govorili ciganski. Sad u Lazića mali do reke, na manastirskom imanju što im je dodeljeno prilikom agrarne reforme.

Male preko reke. Prnjavor mala:

Savatići (2 k., Lučindan). Iz Ćukovina od Savatića, od pre oko 100 godina.

Pantelići (4 k., Petkovača). Od ciganske familije ali stare familije. Zvali se Kanazirovići. Sad se žene od Srpkinja mešanci.

Lazarovići II (4 k., Aranđelovdan). 3 k. ovde i 1 k. u Perića mali. Stara familija.

Petrovići I (3 k., Stepanjdan). Njihovi spomenici najstariji u groblju, od starine.

Isailovići II (4 k., Stepanjdan). Živojinov (62 god.) pradeda Isailo došao, ali ne znaju odakle.

U Krajnjansko groblje preko reke idu odavde Isailovići I, Jovanovići, Markovići i Lazarevići. A ostali sa Prnjavorom zajedno u Lazića groblje, s ove strane reke.

Mala Krajnjani ili Perića mala:

Aćimovići (2 k., Jovanjdan). Došli u Jovičiće, iz Krnula pre 100 godina. Dovela ih mati.

Damnjanovići (1 k., Đurđevdan). Iz Velikog Bošnjaka (Draginja) pre 80 godina došli.

Jovšići (3 k., Trivunjdan). Stara familija.

Jovanovići II (2 k., Nikoljdan). Jedna familija sa Jovanovićima I. Ne znaju gde im je staro mesto, s ove strane ili s one strane reke.

Jovanović Živorad (1 k., Petkovača). Njegov deda Milan kovač, kao Ciganin došao, ne zna odakle; i danas Cigani kovači preko reke.

Perići (4 k., Đurđevdan). Stara familija. Dobrosavljev (70 god.) deda Vilip bio, ne znaju odakle.

Markovići III (3 k., Đurđevdan). Stari su.

Petrovići (2 k., Đurđevdan). Isto od starine ovde.

Nikolići III (1 k., Đurđevdan, a na imanje slava Aranđelovdan). Iz Metlića pre 30 godina došao kao zet u Markoviće III.

 

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 126-130), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić

 


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top