Порекло становништва села Јаловик, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Од Крнула преко неколико долиница доспева се у Јаловик и то код главне мале Гајића и Чолића на широкој неогеној плочи, много широј но греда у претходним селима. Отуда на таквом неогеном земљишту веће насеље. Јаловик је око лакта и средњег тока Млакве, у млађим неогеним слојевима, плиоценским, док на североистоку, око Дебрца, миоценска плоча као посебна плоча.
Средиште села је код цркве, а средокраћа за све мале је Малетинац, испод Паљевина (ту било село па га Турци запалили). Мала око цркве је Буковица; она држи до Лађеника, спрам Звезда. То је највећа мала. Ту имају живе воде до Димитрића и Кекића кућа „воде мећане кроз букву”. До Буковице је мала Трновац (ту и део мале Широко Поље и Аниште). Трећа мала Ћелије, је до потеса Кисела вода спрам Прњавора и Крнића, навише. Четврта мала је Точкова Јаруга одЋелијадо Прњавора. Пета мала је Прњавор; она је најстарија мала (припада цркви). Још три мале према Бобовику, идући одозго: Мандића мала, Гајића мала и Чолића мала, до Дрења. Заселак Гомилица на три села се дели: Јаловик, Јазовник и Свилеуву.
Земљиште у Јаловику по типу је бела пољњача или пољница, слабије но земљиште у Крнулама где црна смоница. Долинице су врло благих страна главне овде са три терасе, док у великим деловима, око Брдарице и Каона, са пет тераса: 8 — 12,24,35,45 – 50,60 — 70 m релативне висине.
До села Власанице, у Јаловику, је Скрађеновац тамо има „језеро”, јако грло водено, не одлива се, у равни је, између брда. У месту званом Собине су виногради Буковице, према Скупљену; Висови су близу Крнића (виногради), до Гомилице је Кик и ту виногради. Има место звано Положај (војни).
До 1884. године кад је хектарена земља, били су потеси ограђени за сваку малу засебно, са капијом: за малу Буковицу потес био Лађеник, а капија потеска била код куће Степановића за Горњи, а код Банића кућа, за Доњи Лађеник; за малу Гајића била капија у потесу Паљевине, код Ковачевића, на Црној Бари, итд. Свака мала имала засебан потес. Сваки имао деоницу на огради на чијој се деоници штета учини, он плаћа штету што није затворио ограду. У потесу биле ливаде, шуме и њиве. Од Миољдана, кад се оберу кукурузи, пуштала се стока унутра, па док не падне снег. Онда стока иде на торове, на суву храну.
Преслава сеоска Томина недеља, прва по Ускрсу (Мали ускрс). То је исто што и Водена недеља. Онда село имало домаћина (колач, панаију, свећу, вино) и славило се код споменика 1914 — 1818. Село се скупљало осим тога још и на други Васкрс то била молитва сеоска, био и вашар, код старе цркве (ту била дрвена црква до 1912. године, па пропала). На Малетинцу, код Паљевина, у сред селу, скуп био суботом по Тројици, на Пресвету. Осим тога, на Петровдан, био је вашар код Цркве; а код Цигана, на Ђурђевдан.
Данашња црква Св. Лука подигнута 1935-37, а ранија изнова оправљена 1864. године; била је зидана. Била је и дрвена црква Св. Лука (брвна и шиндра), на 200 метара даље од садашње, порушена 1912. год. Сад тамо пескана. Код јаловичке цркве Св. Лука је гробље палих бораца из народноослободилачког рата.
У атару Јаловика, на месту званом Паљевине, испод Кекића кућа, у Гајића мали, налазе се кременови. Живојин Маринковић као дете слушао како његов стриц Јеша, Новак Пакић, говорио: идем у Паљевине, а отуд доносио пуну дуванкесу кремења за огњило. Кремење се налази и у Дрењу, у Чолића мали, ниже Гајића мале, пошав Бобовику. На месту „Грчарац” или Грнчарац, код Димитрића кућа, има трагова неолитске керамике. Са две стране град Грнчарац ошанчен. Има место звано Мисија (од „миса” црква католичка), одмах до града Грнчарца. На месту званом и мали Ћелије, испод Крнића ту био манастир; тамо и данас стоји „бобија” од рушевина, загрнута земљом; ту и извор Кисела вода, и бунар Калуђеровац. На Бобији код Лађеника, у Широком Пољу, био „нишан”: ту „наши стари, док је била народна војска, зекцирали се”. Јанка Катића колеба била код Главице и сад се то место зове Јанково кућиште; ту на Главици, код мале Трновац, погинуо Јанко Катић. Од старих запамтили како се за време Турака бежало од зулума у шуму, у Бежанац, код Скупљена, у Бежански поток. Стари пут ишао кроз шуму: кроз Бежански поток, кроз Просек, па испод Савића кућа, и излазио право Аништу на Трновцу (Ханиште место звано, ту био хан турски). На Ханишту, више Калуђеровца, било Старо гробље; очишћено, а били само крстови („нема ништа да пише”); у Гајића мали је Маџарско гробље (били споменици до скора, па уклоњени). Цигани имају засебно гробље код Марковог гроба у атару Јаловика, основано пре 40 година. Код Киселе воде, у мали Ћелије, биле манастирске ћелије: на њиви Милоја Илића три гомиле, као земунице, висина знатна, и обим („затрпали Срби да их Турци не оробе”).
У Јаловику 3190 становника и 574 домаћинстава (1948).
Порекло становништва
Мала Прњавор:
Милисављевићи I (13 к., Никољдан). Најстарија фамилија. За време Турака били у Паљевинама, па се склонили у шуму. Била три брата: Милисав, Пантелија и Ђурађ; од њих Милисављевићи 13 к., Пантелићи 4 к. и Ђурђевићи 2 к. свега 19. кућа један род.
Бајчићи (4 к., Лазаровдан). Стара фамилија. Били ту кад и Милисављевићи.
Рафаиловићи (3 к., Никољдан). И они спадају у најстарије у мали.
Лазаревићи (2 к., Лазаровдан). Непознато порекло.
Стекићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре 70 — 80 година.
Илићи I (10 к., Никољдан). Не зна се порекло.
Илићи II (5 к., Алимпије). Из Словца ваљевског, пре 100 година.
Милисављевићи II (4 к., Никољдан). Досељени, не зна се одакле.
Митровићи (4 к., Никољдан). Из Босне, из села Драгуња, од Тузле, пре 100 година.
Игњатовићи (2 к., Аранђеловдан). Фамилија са Радовановићима у Средњој мали. Точкова јаруга (назив због реке, биле точкарице воденице):
Обреновићи (28 к., Никољдан). 20 к. овде, 8 к. у Гајића мали. Овде им главно место. Непознато порекло.
Богићевићи (3 к., Ђурђиц). Порекло непознато. Била три брата: Богић, Мијат и Кока од њих су три фамилије: ова, Мијатовићи (у Мандића мали) и Кокићи (у Гајића мали).
Ковинчићи (3 к., Ђурђиц). Не знају порекло. Можда из Ковина.
Радовановићи (3 к., Аранђеловдан). Они су од фамилије Игњатовића у Прњавору; овде им корен.
Тадићи (4 к., Степањдан). Стара фамилија.
Видаковићи I (13 к., Аранђеловдан). И они су од старине.
Ђуричићи (8 к., Аранђеловдан). 7 к. овде, 1 к. у Ђелијама. Из Врагочанице, пре 100 година.
Косанићи (9 к., Аранђеловдан). Стари.
Ђурашиновићи (4 к., Аранђеловдан). 3 к. овде, 1 к. у Буковици. Они су једна фамилија са Ђурићима и Илићима. Деда Никола (умро пре 7 година у старости од 85 год.) причао: предак Ђуро дошао из руско-пољске Галиције, имао четири сина: Милоша, Степана, Илију, Ђока. Од њих су сад сви Ђурићи.
Мала Ћелије:
Ђурићи (8 к., Никољдан). Стари. 2 к. овде, 6 к. у Трнавцу.
Илићи III (15 к., Аранђеловдан). 13 к. овде, 1 к. у Трновцу, 1 к. у Точковој јарузи. Фамилија са Ђурићима.
Илићи IV (1 к., Алимпије). Из Оглађеновца Александров отац Петар ушао у кућу Илића, пре 60 година.
Грчићи (3 к., Аранђеловдан). Из Коцељева, пре 80 година, жени у кућу, у Станојевиће, дошао Петроније од Грчића.
Јовановићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло.
Видаковићи II (6 к., Ђурђиц). Насељени из Босне, преко 150 година.
— Димитрићи I (3 к., Никољдан). Досељени, непознато одакле.
Трновац:
Арсеновићи (14 к., Никољдан). „Одамнашњи”, досељени. Била три брата: Кокор звани, Арсен и Талијан звани. Од Кокора „семе угинуло”; од Арсена Арсеновићи. Ту где се били населили, била шума Кокоруша и њива Талијанка.
Живановићи (1 к., Никољдан). „Дамнашњи”, порекло непознато.
Симићи (6 к., Никољдан). Порекло непознато.
Станисављевићи (5 к., Никољдан). Старинци. Била једна кућа у шуми, у њој удовица била остала под Турцима, није бежала са осталима.
Шујићи ( 13 к., Ђурђиц). Они су једна фамилија са Мијаиловићима, Ранковићима и Исаиловићима у Буковици. Можда су из Босне (тамо има Шујића). Живојинов (76 год.) прачукундеда Митар дошао у Буковицу. Митров син Максим (чукундеда), а Максимови синови: Мијаило, Исаило, Ђурађ и Шуја. Сви остали у Буковици, изузев Шује који прешао у Трновац.
Јовичићи (2 к., Митровдан). Из Баната дошао Јовица; тамо пребегли његови ђедови за време Арсенија Чарнојевића, а он овамо прешао 1815. после бежаније; има њихове фамилије и у Срему, одмах преко Саве, до Грабовца и Земуна.
Маринковићи (5 к., Лучиндан). Из Заблаћа, пре око 60 – 70 година дошао Чедомир жени у кућу, у Пакиће.
Пакићи (1 к., Митровдан). Најстарија фамилија, „сав потес био њихов”. — Карановићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне дошли поп Стеван Каран и његов брат Ђока. Побегли из турске тамнице, из Костајнице. Каран био војвода за време Карађорђа, војевао у Босни.
Аврамовићи (4 к., Ђурђиц). Непознато порекло, стара фамилија.
Станковићи I (3 к., Јовањдан). Непознато порекло.
Станковићи II (2 к., Јовањдан). Ови од Пинића замрлих из Буковице мале.
Мала Буковица:
Ћуповци (4 к., Миољдан). Стари били из Маџарске, па од Туларчевића из Прова, пре 80 година, дошла удовица и, кад је остала без мужа, од Ћупо- ваца, довела своје дете Јанка.
Жијићи (7 к., Јовањдан). Стара фамилија. Звани били Миловановићи. При сеоби Арсенија Чарнојевића била четири брата: Жија, Нина, Стеван и Дамњан. Били овде, стари Срби, нису бежали у Срем 1813, већ остали овде, и од њих: Дамњан без порода, од Нине Нинићи (мушки стуб изумро), од Стевана изумрли Стевановићи, а од Жије Жијићи. Стеванов (70год.) прадеда Жија од њега Жијићи.
Мијаиловићи (10 к., Ђурђиц). Једна фамилија са Жијићима.
Ранковићи (3 к., Ђурђиц) и Исаиловићи (3 к., Ђурђиц) су истог порекла као предњи.
Димитрићи (2 к., Јовањдан). Из Мале Врањске мати довела Живка, пре 60 година, преудата за Теодора Мијаиловића. Од Живка су Богдан и Борисав.
Николићи (1 к., Ђурђиц). Од Мијаиловића фамилије.
Милошевићи (17 к., Лазарева субота). Стари.
Бошковићи (1 к., Ђурђиц). Из Мале Врањске, од Бошковића, девојци у кућу, у замрле Ниниће, дошао Велисав пре 30 година.
Пајић Светозар (1 к., Ђурђиц). Посинак Велисављев, из Скупљена, од Пајића, пре 20 година.
Живковићи (12 к., Аранђеловдан). Из Ерцеговине дошао Живко, прадеда Живанов (56 год.)
Нинковићи (3 к., Аранђеловдан), старо презиме Милошевићи. Истог порекла, из Херцеговине су и: Димитрићи, Лукићи, Марјановићи, Урошевићи. Новаков (45 год.) чукундеда кнез Нинко, његов отац Милош дошао из Херцеговине. У цркви јаловичкој узидан споменик кнезу Посавине Нинку Милошевићу.
Банићи (1 к., Мратиндан). Из Кормана, преко 100 година (Има Банића још у Корману, а и у Звезду).
Ђуричићи (5 к., Ђурђевдан). Из Јадра дошли, из Сипуље, пре 130 година, још имају тамо кумове.
Степановићи (9 к., Аранђеловдан). Из Херцеговине дошли заједно са Димитрићима, Живковићима и другим. Сви су „змајевити” људи, „љути су”, кажу за њих овде.
Филиповићи (5 к., Никољдан). Од старе фамилије Савчића. Била браћа Савчићи: Јован, Сима, Вилип и Васа. Од Симе Симићи, од Јована Јованићи, од Васе Васићи (замрли) а од Вилипа Филиповићи. Бежали 1813. године у Аустрију. У Купинову Симине две тетке удале се, и остале тамо. Браћа Савчићи „седели” у Симића плацу, до скоро ту ковиље расло, онде где им је била градина, „цвећана”.
Цветковић Љубомир (1 к., Никољдан). Од Власотинаца 1941. године дошао жени у кућу, у Филиповиће. Овде раније радио циглу.
Лукићи (5 к., Аранђеловдан). Фамилија са Димитрићима; из Херцеговине.
Димитрићи (у селу их зову Димитрићи, а пишу се Димитријевићи; 15 к., Аранђеловдан). Чукундеда Димитрије из Херцеговине.
Симеуновићи (1 к., Аранђеловдан). Од Димитрија, из Херцеговине.
Марјановићи (2 к., Аранђеловдан). Истог порекла, од Димитрића
Васиљевићи (1 к., Лучиндан). Из Варне, пре ЗО година Јован дошао, служио у Димитрићима, па овде закућио.
Јованићи (4 к., Никољдан). Од Савчића, старе фамилије.
Симићи (1 к., Никољдан). Љубин (71 год.) деда Сима, а прадеда Тадија. Тадија и његов брат Ранко, по причању старих, потпалили у рату Засавицу, у одреду Зеке Буљбаше. За време Карађорђа, под Стојаном Чупићем, војводом мачванским били. Они од Савчића. Лука, отац Љубе Симића, у младости, око 1876. био „татарин”, носио пошту из Шапца за Београд. ОдСимића, Љубин брат Панта ушао у кућу изумрлих по мушкој лози Васића.
Урошевићи (2 к., Аранђеловдан). Непознато порекло.
Живановићи II (8 к., Јовањдан). Из Става, од Ваљева. Прво се доселили у Паљевине, пре 150 година, па прешли где су сад, у Буковицу.
Савићи (5 к., Никољдан). Фамилија су са Матићима.
Матићи (као Матијићи; 2 к., Никољдан). Стара фамилија.
Алимпић Павле (1 к., Ђурђевдан). Из Криваје, пре 25 година Одавде се оженио, па овде дошао после као удовац. Од шурака добио земљу, а нешто и купио.
Глигорић Милосав (1 к., Тривуњдан на имање, а очева слава Јовањдан). Из Заблаћа, пре 30 година.
Живковићи (1 к., Тривуњдан на имање, а очева слава Никољдан). Милосављев отац Живан из Скупљена дошао пре 52 године, са женом на њено имање, у Јеросимовиће.
Танасић Живорад (1 к,, Ђурђевдан очева слава, а на имање Јовањдан). Из Ратара, од Обреновца, у Јеросимовиће изумрле, стару фамилију, ушао 1942.
Ђукановић (1 к., Јовањдан). Стеван, отац Николин, из Црне Баре, из Мачве, пре 50 година, као мајстор ковач, дошао. Филиповићи-Белићи (3 к., Миољдан). Давнашња фамилија.
Маринковићи (1 к., Алимпије). Из Гуњака, од Рађевине, од Крупња, пре 50 година дошли; купили кафану.
Томићи (1 к., Аранђеловдан). Од Љубовије Ђорђе, отац Драгићев, пре 30 година, призетио се у Димитриће.
Марковић Лазар (1 к., Јовањдан). Његов отац Милан из Срема, као ковач, пре 50 година, дошао.
Јовановић Синиша (1 к., Никољдан). Поп, из Крупња, 1941. дошао.
Гајића мала:
Обреновићи (8 к., Лазарица). Иста фамилија са Обреновићима из Точкове Јаруге.
Ковачићи (зову се у селу, али се пишу Ковачевићи; 9 к., Врачи Кузман и Дамјан). Од Мораве, из села Беле Воде, Теодоров (47 год.) прадеда, као пинтер дошао, преко 100 година.
Кекићи (2 к., Ђурђиц). Непознато порекло.
Јанковићи (3 к., Петковача). Доселили се из Месараца, пре више од 60 година.
Гајићи (41 к., Јован Златоуст). Старином одавде, па од Турака бежали у Срем, а потомство се опет вратило у Србију. Од Гаје су сви потекли; Вукан дошао из Срема.
Чолића мала (испод Гајића):
Чолићи (8 к., Лучиндан). Од Ваљева дошао Чола, служио у Гајићима, па се оженио, добио земљу звану Дојни рт, испод мале; Златомиров (30 год.) прадеда Чола дошао.
Лакотићи ( 1 к., Ђурђевдан). Досељени преко Вукошића, а из Метлића, пре 50 година.
Вучетићи (1 к., Никољдан). Најстарија кућа у мали замрли по мушкој лози.
Јеликићи (3 к., Никољдан). Порекло непознато.
Станојевићи (3 к., Степањдан). Из Босне дошли, преко 100 година овде.
Мијаиловићи II (3 к., Аранђеловдан). Непознато порекло.
Вуковићи (1 к., Никољдан). Непознато порекло.
Словићи ( 1 к., Аранђеловдан). „Ера”, од Ужица пре 23 године, као радник предузимач на мајдан дошао, па жени у кућу, у Гајиће.
Мандића мала (изнад Гајића мале, пошав Брдарици, горе):
Мијатовићи (5 к., Ђурђиц). Војисављев (52 год.) прадеда Тодор, а чукундеда Мијат. Његова браћа: Кека и Богић. Од Кекића (где су две куће у Паљевинама, у Гајића мали) овамо у Мандића малу; а Богићевићи прешли у Точкову јаругу.
Мандићи (25 к., Ђурђиц). Михаилов (51 год.) чукундеда, а Стојадинов (73 год.) прадеда Петар био начелник у Владимирцима за време кнеза Милоша, један од првих кнезова; он заменио Нинка, кнеза Посавине, кад су укинуте кнежине а основани срезови, при крају прве владе кнеза Милоша. „Кад су туде дошли била нека Манда, и Шура и Видак” сви једна фамилија, истог порекла (?)
Нешићи (5 к., Ђурђиц). Били иста фамилија са Мандићима, па се од Неше разројили.
Ђурђевићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло.
Арнаутовић Сима (1 к., Јовањдан). Из Крнула, 1923, жени у кућу у Радовановиће, из ове мале.
Радовановићи II (2 к., Никољдан). Непознато порекло.
Белићи (3 к., Никољдан). Непознато порекло.
Цигански заселак горе, на месту званом Гомилица:
Димићи (5 к., Никољдан). Душанов (52 год.) прадеда Јовица као чергар дошао на Гомилицу, и ту добили земљу од општине. Стара циганска фамилија. Било свега девет черги.
Марковићи (5 к., Никољдан). Кад и Јовица, и они као чергари дошли.
Васићи (5 к., Никољдан). Исто порекло као предњи.
Вујичићи (1 к., Аранђеловдан). Из Брезовице ваљевске дошли 1918. године.
Васићи; браћа Радисав и Живорад (2 к., Никољдан). Из Дрена (Тамнава), пре 30 година дошли.
Марковићи (4 к., Никољдан). Са Јовицом Димић, као чергари дошли.
Петровићи (20 к., Никољдан). Са Јовицом, као чергари дошли.
Ђорђевићи (15 к., Никољдан). Са Јовицом, као чергари дошли.
Ђорђевићи (2 к., Никољдан). Браћа Драгић и Светозар, из Беле Реке, пре 20 година, у Ђорђевиће, жени у кућу.
Јовановић Душан (1 к., Никољдан). Из Драгиња, пре 60 година.
ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 150-156), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
Коментари (0)