Порекло презимена, село Мрђеновац (Шабац)

10. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Мрђеновац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у „кључу”, прилично скривено: отуд Добрава отуд Сава. У селу сва вода са бунара, већином „чесми” (пумпе). Бунари су ђермови сем неколико без точка и ђерма, већ из руке.

У Мрђеновцу главна привреда је повртарство. Има око 88 долапа укупно, већина их је на реци Добрави (око 70); на Сави има 6 долапа, али се дубље пумпају. Заливају највише ноћу; дању сасвим мало и ретко. Добрава „Старача” је крак Добраве према Миокусу; тамо биле воденица и колиба; на њој 25 долапа и још нешто више, даље наниже. На месту званом Млакве, на „бајиру” су три савске воденице приватне (Никола Бошковић и Живорад Плавшић власници једне, Тихомир и Радован Бошковић друге, три брата Пакљанци и Бошковићи треће). Мајстори су из овог села: Живорад Плавшић је најбољи мајстор, прави воденице (састоји се из два тумбаса; велики са ајташом, колом и кућом; мали тумбас за прилаз и ослонац); прави и „флоте” (шлепове). Само за време јаке зиме извуку их у крај (око св. Николе до св. Саве), због леда; бива зима да раде скроз. На месту где Старача улази у Добраву поново, на месту званом Добравац, преко јаза, код другог долапа ту пречи пут за Орид, поред реке; мало више, ту је била воденица поточара.

На путу према Миокусу преко потеса је место звано Кратељи; око ушћа Добраве је Ушће. Онда село, па испод села, поред Саве Млакве; затим даље низа Саву, у ливадама Заграде (заграђене земље и испаше), па даље низа Саву, Иљевци, у продужетку, Мишевинци; према Миокусу су: Брајковића забран, Талачица, Орловињак, Велике Ливаде, Прилив, Греде испод поља (као бедем); Код Брестића ово све у ливадама. Од села уз Добраву: Јакшина Бара, Добравци (било можда село ?), Гробље (од Јакшине Баре). Од села, средином потеса : Црептица, Преке Њиве, Кратељи, Леденице, Доље, Тополик, Грмљак, Буџак, Јазбине, Греде (у потесу башка од Греде у ливадама). Мрђеновац има на Ориду 83 ари заједничке земље; дају под закуп. Бошковића Ада спрам воденице припада Бошковићима.

Три до четири месеци траје поплава хвата цео потес звани Ливаде, испод места званог Кратељи. Водоплавно земљиште, „плавнице”, захвата 381 hа.

Мрђеновац има 200 кућа и 1106 душа.

Партизански пролази скела код Мрђеновца: на самом ушћу Добраве, на месту званом Ушће. Возили их мрђеновачки баштовани, Младен Ковачевић и други. Од 1942. већ у пуној мери прелазили овамо да прикупљају своје људе међу сремским избеглицама; више пута прелазио Сакејдов из Платичева, и код Младена био.

Мрђеновац најпре био рибарско насеље под ушћем Добраве, ту се аласи населили најпре, затим остали најстарији становници.

Преслава села Мрђеновца — прва недеља по Ђурђевдану.

Андрија Д. Бошковић има мамутову карличну кост, са Ушћа, испод ушћа Добраве; прво нашао плећку. Налазиште мамута је испод саме утоке Добраве, у наносу плавине Добраве. Багер који ради мало навише, код Орашачког пристаништа, воденица, ископао мамутов зуб из корита Саве. Ово пореклом однекле из слива Саве, а мамутове кости са ушћа Добраве могу већ бити из њеног слива, из квартарних наслага.

Родови већином су скупа према другима, међутим, нису сасвим издвојени. Једино су издвојени Тодоровићи (3 к.), Поповићи (1 к.), Димитрићи (1 к.), Стојановићи (1 к.), уврх села, према Миокусу.

Бошковићи (27 к., Никољдан). По традицији најстарији, пореклом из источне Херцеговине, донели презиме. Радован Бошковић каже да су Бошковићи из Црне Горе. Од истог су племена и Рајићи у Мачви, у Дубљу. По доласку Турака у Херцеговину, како се памти, Бошковићи су кренули у слободне словенске земље хтели у Русију где није било Турака. На том путу задржали се, били у Санџаку, а из Санџака неки стигли овамо, други застали у околини Чачка. Наши (тј. Бошковићи) када су 1912. дошли у Санџак, нашли су тамо Бошковиће, православне и муслимане. Драгутин Бошковић, као трећи позив у коњици, нашао тамо бабу муслиманку Бошковић. Знала да су и они некад били православнии славили св. Николу. Станислав Бошковић (55 год., мајор ЈА), памти да 1907, на годину дана по прослави 100-те годишњице мишарске битке, задруга Бошковића, у Пантелије и његовог брата Милоша, синова Глигоријевих, имала 76 чланова. Живели у средини села. И данас у тој кући је задруга са преко 20 чланова, сад под домаћинством Радована Бошковића, који је Станиславу брат од рођеног стрица Ивана, старијег брата Станислављевог оца Станимира.

Ковачевићи (7 к., Степањдан). Из Оровице (церске, иза Цера) дошли као ковачи, а тамо из Бачке (или Баната ?). Једни из Оровице овде, а други у Богосавац (и тамо Ковачевићи, Степањдан). Ковачевићи овде дуго били само једна кућа, од пре 50 година. А. Ковачевић, предратни трговац шабачки, има генеалошко стабло Ковачевића, од којих је он такође пореклом. Мирко Ковачевић приказује, Нинко присутан: Летар „Ковач”- Ковачевић из Оровице, доселио се; његови синови Јован и Бранко; од Јована Живан и Степан, а од Бранка Јаков, Игњат, Петар и Петроније; Игњат и Петроније без мушког потомства. Јаков има Милана и Рајка, Петар Илију и Павла. Прадеда Илија има Драгана, Павле Стојана. Милан има сада Младена (53 г.), Новака (62 г.) и Живка, а Рајко је имао само Живојина, сада без мушког потомства. Од Степана Милош (без мушког потомства) и Миливоје, а од Миливоја Велимир (без мушког потомства), Станимир (умро млад), Мирко и Момчило. Мирко има Милорада, Војислава, Витомира и Драгомира; а Момчило има Данила и Гаврила. Живан, млађи син Јованов, имао само Радована, а Радован Нинка, Цветка и Ивка. (Живан био председник оридске општине кад се црква зидала). Нинко (присутан) има Слободана, Живка, Србољуба и Милинка. Од Слободана Миливој (6 г.); од Цветка: Ђорђе, Војин, Живојин, Радован и Светомир, а од Ивка: Живан, Драгомир и Драгољуб. Новак има Бранимира, Велимира и Драгољуба; а Живко има Живана, Живанка и Живојина.

Ковачевићи II (6 к., Ђурђевдан), порекло непознато.

Лукићи (14 к., Никољдан), порекло непознато, увек сматрани за старе.

Стојановићи (4 к., Аранђеловдан). Никада није било говора о досељавању стари.

Непознатог порекла су и:

Ђурићи (8 к., Никољдан).

Димитрићи (8 к., Никољдан). Васа Димитрић, отац Пантелије из мале Димитрића, из задруге кад се оделио 1927, прешао на своје њиве.

Поповићи (8 к., Ђурђиц). Не знају данашњи, кад су били попови.

Машићи (15 к., Јовањдан).

Мојићи (8 к., Јовањдан).

Миљковићи (5 к., Јовањдан).

Арсеновићи (4 к., Јовањдан). Кућа Арсеновића била велика задруга. Има предање како је са почастима ова кућа дочекивала агу из Шапца.

Тадићи (24 к.} Никољдан). Давно досељени, не зна се одакле.

Атанацковићи (3 к., Никољдан).

Пакљанци (9 к., Ђурђиц).

Гранићи (9 к., Ђурђиц). Можда они први рибари.

Брајковићи (3 к., Јовањдан).

Радојчићи (2 к., Ђурђевдан), досељени, али се не зна одакле.

Станимировићи (1 к., Никољдан).

Стојковићи (1 к., Ђурђиц), досељени из Крнића.

Катанићи (5 к., Никољдан), од Ужица досељени давно, пре устанка.

Плавшићи (3 к., Ђурђевдан), из Бачке, пре 60 година.

Тодоровићи (6 к., Никољдан). Најстарији предак Иван Бугарин, он засновао пододицу. Живко, Тихомир и Живорад Тодоровић, на миокуском путу, при деоби, 1942. године, сваки на своје земље.

Ранџић Д. (1 к., Ђурђиц, примио славу) из Шеварица, ушао жени у кућу пре 20 година.

Богдановић Д. (1 к.), кафеџија, од Ваљева.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 26-28), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.