Порекло презимена, село Звезд (Владимирци)

9. фебруар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Звезд, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село лежи на темену заравњене косе која се од београдске језерске фазе од 160 m пење и до 175 m. Од врха заравни на све стране су потоци, чија изворишта се звездасто разилазе од Звезда као ”звезда”. Село и лежи на самој тој звездасто дисецираној заравни.

У селу су мале: Топола, са јужне и југоисточне стране, до потока Лађеника; до Тополе са треће стране је Шуманци мала, а до ове Ајдарића мала. А преко потока Лађеника, до џаде, је Лађеник мала. Циганска мала је десно од пута идући Звезду од Прова.

Од 170 и 160 m висине платформа села Звезда, идући кроз малу Тополу, на горњем току Дубочке реке, овде зване Лађеник – поступно неприметно силази на 150 m. Тополска мала на темену неогене површи и испод ње урезане флувијалне терасе; последње куће Тополе баш на заравни флувијалне терасе, овде у апсолутној висини 145 m. С друге стране сеоског дола, на истој флувијалној тераси, главни делови мала, Ајдарића, и преко рта, Шуманаца. Село Звезд на левој страни главне долине, у бочној долини – на флувијалним терасама и на површи. У долини усеченој испод нивоа површи од 150 до 170 m, од косе којом води београдски друм, веома изразити флувијални прегиб, а под њиме тераса на којој мала Лађеник, а онда дубочки долински усек, до дна доље. Потпуно јасно да у долиници Дубочке реке имамо флувијални рељеф који одговара нормалним језерским фазама. Испод плат- форме од 150 -170 m идући ка Дебрцу, преко мале Тополе и преко мале Лађеник, констатују се три флувијалне терасе: прва у нивоу 145 т а.в., а друга у нивоу 125 т а.в. и трећа у нивоу 115 – 116 m, док на дну долине 100 т а.в. На првој и другој тераси мала Лађеник, на трећој – лађеничке баште. На дну усека, који изгледа као уклопљена долина, покривени зелени и жути језерски седименти, са појавама клижења. Прва речна одговара језерској тераси од 125 m, друга речна одговара језерској од 100 т (оридској), а трећа оној речној, наСави, изнад алувијалне равни, као на Камичку. У Равницама Горњим, још увек и на тераси од 125 т, а поготову на тераси од 100 т, површинска земља црница, богата хумусом. Међутим, на највишој заравни неогене платформе – плоче, више беличаста и жућкаста иловача. Спирање сноси низа стране са виших делова површи на заравни површинску хумусну земљу која се на терасама од 100 и 125 m таложи. Код Одбора и школе, уврх села Звезда, допире крајњи изворни крак Брековца; у том краку изворном, на 600 m од пуга, извор, ”жива вода”, звана Водица, на бунар, запуштен, још из турског времена. Била јака вода која је стално текла, сад сасвим слаба (кажу да су сланином засипали жицу, да не потопи). Текла је и у сушно доба летње, сад не толико. Онда биле шуме, све покривале. Био једини прави извор. Бунари у селу до 22 m дубоки на површи, у долинама и по 10 m свега. У звезданској Циганској мали су два бунара (20 и 22 m дубине).

Границе атара: према Прову, до циганских кућа провских, Миљкаш (провачко место), Точак (провачко место- био бунар на точак), Брековац; према Трбушцу, Црвена меана (сад кафана); према Скупљену, до џаде; према Јаловику – преко џаде; према Буковици, Амбарине; према Дебрцу, Мравињски поток, Чергине.

Гробље сеоско је уврх села на Вровине (175 m), без трага од цркве, а била капела у самом гробљу, од ”шепери”. Тамо била пирамида крај пута. Има пуно старих гробова – не зна се ни од кога су ни како; они што су писани гробови, јесу од неке три руке (три начина израде споменика). У Гајића авлији, у Шуманској мали, 3-5 белега.

Стара средина села, звана ”Порта”, у Шуманској мали. Ту велика стара липа, у њој запис (крст); ту о ”заветини” села чине ”молитву” – на Спасовдан; осим тога на Вартоломија су ”масла”, такође читана молитва- ту поп ”читао свештало масло” (од свих производа доносили да их поп освети). Милутин Гајић (71 год.) памти кад је у селу било свега 17 кућа, а сад је близу 200 кућа. У то време, пре више од 60 година, било све око села под шумом.

Никола Ајдарић (69 год.) памти да су стари причали да на имању Ајдарића седели Турци. Турци седели на Вису, спротив џаде, с ове стране, а има турска бобија – турско селиште – преко џаде. Ти Турци били Ајдар бега, седели на месту данас званом Бобије. Било 20 – 30 кућа. Куће биле од набоја – сува земља набијена маљем између дасака, кров од сламе или дасака. Прва црепина која је дошла овамо – то је донео Николе Ајдарића деда- Никола, на лађи из Панчева – кобиле ишле бајиром и вукле. Кад су Турци одбегли – онда пропале. Нема трагова од турског гробља. После су преко Бобије, гомиле, израсли дебели храстови. Кад су Турци избегли за време устанка, онда Мијаило, прадеда Николин, заузео турско имање овде, а Скупљенци с оне стране џаде, око оне Бобије. Зато она у скупљенском атару.

За време Турака правили колибе по јаругама скривене, па кад су Турци протерани, онда почели горе на брду да шоре. Кроз село стрмим београдским друмом ишли Турци, звонили прапорци на коњима са кићанкама. Срби, чим би чули да иду Турци, бежали би из колиба. Да их Турци не би открили, децу остављали. Турци би чули дечји плач, звали укућане, али се ови скривени по луговима око кућа и јаруга, нису смели јављати. Једном кад су се вратили у колибу укућани Николиног прадеде Мијаила Ајдарића, у кући на огњишту нашли само ”шупрет”, пухор од детета и колевке. То су Турци, не нашавши укућане, бацили дете у ватру, поклопили колевку над огњиште да изгори са дететом. То се прича као најгоре зверство Турака.

Код Црвене меане је место звано “Пресеке”; ту стари дочеки- вали турске харачлије по заседи. ”То претекну Турци овде, то их дочекивали на мали Дубоко, па тамо убијали”. Павле Ајдарић слушао од мајке како је Турке пресретао Звездан војвода на Пресеке; по њему село добило назив Звезд.

Пре данашње џаде, главни пут од Шапца до Београда ишао кроз Звезд: данашњи пут на циганске куће до провских Цигана, па онда право косом на малу Дубоко. Овамо била меана Милана Смиљковића, од прућа. Ту Турци ноћивали. Тако исто Црвена меана била уплетена прућем, а олепљена црвеном земљом – зато се зове Црвена меана. Она у скупљенском атару. Милан Нешић слушао од мајке Јоване о ”татарима” – турским писмоношама, како су сваког кога би срели на путу – шибали камџијом. Одседали код Смиљковића меане, на Дубоком.

Милутин Гајић (71 год.) запамтио кад су Цигани из Мале били у Драгојевцу – до Симића драгојевачких – у земуницама, у пустињи, на месту Брековцу, према Пејином потоку. Отуда пре- шли на данашње место пре око 70 година.

У најстарије време куће биле од набоја. Овде, ко је сирома- прави кућу од ”чатме”, тј. нема цигле, или од ”черпића”. Брвнаре правили такође у најстарије време – дашчаре, шиндраре, док је било шуме. Последњи амбари прављени од брвана до пре 20 година. Сад се зидају од цигала.

Кад је у селу ”мајина” – тишина, виде увече осветљење са гробља у Београду и чују млин у Дебрцу. У старо време звали ”Биоград”.

Звезд је село са 190 кућа и 1083 становника (са учитељем).

Колико сад цело село са близу 200 кућа има грла говеда, толико пре 60 – 70 година имале свега две задруге – по 150 грла говеда. Имали су Звеждани земљу и у Орлачи и у Ади на Камичку.

У Звезду неколико занатских радњи: један машин-шлосер, 1 ковач, 1 колар (од Исаиловића), 2 тишлера (од Новаковића). Млин код Црвене меане на звежданском атару – био Душана Петровића – сад државни. Моторни млин од пре 20 година.

Најстарија фамилија у селу била:

Пантелићи- Џанићи (Никољдан). Замрли пре 50 година. Има их у Белотићу посавотамнавском. Одсељен Живојин пре 50 година.

Иза Џанића су:

Старчевићи (11 к., Алимпије). У Тополи. Прича се: били старац и баба; родило им се у седамдесетој години дете. Наишли Турци брдари из Босне – носили брда, продавали их. Дете врискало, а родитељи се стидели да дете подоји баба. По томе Старчевићи. То било још пре Карађорђевог устанка.

Нешићи (3 к., Св. Димитрије). У мали Топола. Миланов (66 год.) чукундед Неша – из Азање дошао кад била бежанија од Турака. Нешиног сина Матију Турци на Малом Дубоком ухватили као ајдука и живог га огулили.

Арсеновићи (2 к., Никољдан). У Тополи. Они један род са Нешићима и Филиповићима.

Филиповићи (6 к., Алимпије). У Тополи. Вилип се оженио из Предворице, па ”по женином роду” славу Алимпија узели. Жена рекла да неће да слави Митровдан, већ своју славу. Недељко, Арсен и Вилип три брата рођена. Први избегао Вилип из Азање, убио Турчина, побегао и населио се туде. За њим добегао Арсен- такође у турско време- ”и он учинио грешку”. И Арсенова жена кад јој муж умро, узела славу свога рода – такође из Предворице. Најпосле Недељко дошао из Азање да помогне породицу своје умрле браће. Како његове снаје нису хтеле да славе Митровдан – славу тога рода – Недељко се пред Митровдан издвојио у кошару, прославио Митровдан у кошари и следеће године направио кућу и оженио се.

Николићи-Мутаповићи (Никољдан). Била породица у Тополи па замрли овде, а једна кућа прешла у Београд, пре 20 година.

Лазаревићи (1 к., Јовањдан). Досељени одавно, пре 100 година. У мали Топола. Дошао неки Рафаило, а унук његов Драгутин био поп у Дебрцу 50 година.

Бањић Михаило (1 к., Митровдан). У Тополи. Из Кормана дошао жени у кућу, у Нешиће – пре 40 година.

Гајићи (12 к., Алимпије). У Ајдарића мали. (1 к. у Миокусу, Мирко Гајић, тамо у Самарџићима од пре 40 година; 1 к. у Белотићу посавском, пре 30 година). Дошли од Јадра из неких гајева – шума била. Милутинов (71 год.) прадеда Јанко дошао. Он један од првих, после њега Шуманци.

Исаиловићи (20 к., Алимпије). У Тополи 13 к., у Ајдарића мали 7 к. Драгојлов (38 год.) прадеда Павле дошао из Јадра.

Лукићи (3 к., Ћурђиц). У Ајдарића мали. Марков (67 год.) прадеда Милан дошао. Не знају порекло – из неких Лука дошли.

Миловановић Јован (1 к.). Ајдарића мала. Довела га мати пре 60 година у Лукиће, из Дебрца.

Ивановићи (4 к., Ђурђиц). У Ајдарића мали. Иван дошао из Осечине ваљевске са братом Лазаром. Још држе кумство у Осечини. Ти њихови кумови чекају док се роди 2-3 деце и још која свадба, па зову ове – неће да промене кумство.

Лазаревићи (2 к., Алимпије). У Ајдарића мали. Род са предњима, Лазар дошао, брат Иванов, из Осечине ваљевске.

Ајдарићи (9 к., Никољдан). Ајдарића мала. Најстарији род. Николин (69 год.) прадеда Мијаило, чукундеда Станоје. Мијаило заузео турско имање Ајдар-бега кад су Турци избегли за време устанка.

Обрадовићи (3 к., Никољдан). Мала Шуманци. Радојичин (73 год.) прамдеда Обрад доселио се из Крнића- после истеривања Турака. Пре истеривањаТурака 4-5 кућа било свега, после се све доселило.

Шуманци су досељени, биле три фамилије по једна кућа. Сви се зову Шуманци – из Шумадије – а нису никакав род.

Шуманци I (12 к., Алимпије).

Шуманци II (10 к., Алимпије).

Шуманци III (6 к., Алимпије). Њихови преци само се доселили заједно из Шумадије, па зато се ”позивају” Шуманци. Дошли за време Николе Ајдарића (69 год.) деде Николе – образовали Шуманску малу. У њиховој мали, на граници Ајдарића мале је ”Порта” (било заграђено око липе – старог словенског храма).

Васићи ( 2 к., Никољдан). У Шуманској мали. Дошли заједно са Џанићима, пре Шуманаца и први после Ајдарића.

Петровићи (Куркелићи) (7 к., Степањдан). Ђорђев (69 год.) деда назван Куркел – имао шест синова и говорио: ”Море, скуркели како било, само да се оре”. На земљану тестију ударали обруч. Дошао из Корените, из Јадра, и населио се у Тополу, одмах до Шуманаца, само преко јаруге. Направио колебу. Шуманци му казали: ”Не мо’ш ту да будеш. Иди даље” – и протерају га у Тополу. Он направио колебу, они га и одатле крену. И он онда одсели у шуму, у тзв. Радивојеву обалу, јаругу ближе дебрчкој страни. Кад је тамо направио колебу, почео да крчи шуму и да прави јапију за кућу. А ови Шуманци били јаки (ко био јачи, тај и старији), па преко ноћи дођу па му испресецају јапију да не може да сагради кућу. У томе му се нашао шести син. Онда тај Куркел казао жени: ”Шта ћемо да радимо, не можемо никако. Ајде да окумимо Шуманце”. (То су ови Васини и Станимирови и Новакови Шуманци!). Дође Куркел Шуманцу рано на капију: ”Еј, куме! Еј, куме!” – Кад изиђе Шуманац. ”Које добро?” – Еј, куме, нашао ми се шести син, хоћеш ли да га крстиш? Хоћеш да будеш кум?” Овај пристао. Онда су пили ракију за кумство… Онда Шуманац рекао: ”Куме, не можеш бити ни туде. Да се селиш у Липе.” То место било све под липама. И сад је ту једна кућа Куркелића-Петровића; оне друге се иселиле. То је место брег – сурдулина и осулина. И ту на брегу, у Липама, Петровић Куркел саградио кућу, поравњао место и оградио велико имање. Тамо, у том великом месту била 1 к. Новаковића, па их Куркелићи кренули у Ајдарића малу – а добили њиву код данашње Циганске мале. Били су и

Ристивојевићи (и данас 3 к.). – Дођоше дивљи, истераше питоме. – Куркелићи и данас су курјаци. И Илићи-Куркелићи су у Лађенику, до џаде.

Новаковићи (3 к., Аранђеловдан). Из Лађеника у Ајдарића малу. Протерали их Куркелићи – вратили се. Не зна се одакле се доселили у Лађеник.

Ристивојевићи (4 к., Аранђеловдан). У Лађенику, до Куркелића. Не знају порекло.

Илићи (2 к., Ђурђевдан). У Лађенику су. Не знају порекло.

Радовановићи (5 к., Аранђеловдан). У Лађенику. Њихов стари је дошао девојци у кућу, за њим дошао и брат. Остали су Радовановићи у Прову, славе Ђурђиц. Ови најпре славили мало Ђурђиц, после узели славу од тога имања – Аранђеловдан.

То је слава куће Божића, која је тада изумрла, сад се зове кућа Радовановића. Доселио Радовановић и оснажио их. Порекло тих Божића не знају. – Јосиповићи (2 к.). У Шуманској мали. Дошли из Босне, пре 70 година. Учинили тамо неко дело, убили Турчина, и побегли. Дошла два брата, један жењен, други момак. Фамилију имају и сад у Босни-зову се Николићи. Њихово село одмах преко Дрине, ближе Бајиној Башти. Долази њихова фамилија овамо – мајстори зидари. – Недељковићи- (11 к., Никољдан). У Ајдарића мали. Исти род као

Ајдарићи: по Недељку, брату Мијаиловом, презивају се Недељковићи – иначе Ајдарићи су. Драгић, стриц Николе Ајдарића (69 год.), пре 50 година био у Војсци на презиву. Прозвали га Драгић Мијаиловић, а он се није одазвао на то име већ казао да је Ајдарић. И тако узели то име које је већ познато по Ајдар-бегу, напред приказаном. Дакле, Станоје имао два сина: Мијаила и Недељка; они се презивали Станојевићи. После поделе Недељка од Мијаила, кад Недељко умро, његова жена са ситном децом поново се вратила у задругу Мијаилову. Тек кад су деца одрасла, опет се поделили.

Павловићи (5 к., Никољдан). У Ајдарића мали. Њихови дедови се доселили из Крнула, уљези у кућу, пре 60 – 70 година.

Араповићи су у мушкој лози изумрли. Неко од тих Араповића био црн као Арапин.

Николићи (7 к., Јовањдан). У Шуманској мали. Пре 30 година била једна кућа од 4 брата. И они су однекуда доселили- прамдед њихов Матија дошао; жена му била ”скора Бошњакуша”, а он можда од Јадра.

Арсеновићи Павле и Лука (1 к., Јовањдан). Машинбравар на џади, код Црвене механе, а овде се рачуна. Павлов отац Живојин дошао из Мрђеновца пре 30 година жени у кућу, у Гајиће, па их ови истерали. После отишао некој баби у кућу, а кад је сахранили, наследили 1 hа земље, продали га и отворили занатску радњу на друму.

Кекић Радован (1 к., Ђурђиц). Шуманска мала. Довела га мати пре 50 година. Гробар је.

Гајић Милош (1 к., Ђурђиц, женина слава, а на стару славу, ”Јована” пали само свећу). Ајдарића мала. Из Јаловика, пре 10 година на женино имање дошао.

Вонић Мија (1 к., Никољдан). Радник млинар, пре 2 године из Дебрца дошао, а родом је из Босне.

Бељић Станисав (1 к., Јовањдан). Ковач, из Прова дошао пре 15 година, овде купио мало земље и оженио се. – Циганска мала. Сви Цигани ”звежђански” у мали (као и провачки, преко пута) говоре румунски – (влашки), осим Јевремовића, котлара у Звезду, који говоре цигански. Они који су земљорадници имају по 20 – 30 ари земље, највише 2 hа (Станоје Тодоровић); живе од агатлука, свуда иду на рад, до Београда. Лети највише у пољураде, ујесен мало свирају.

Тодоровићи (12 к., Св. Аранђел). 10 кућа у Мали, две су куће пре Мале. Слава од старина. Драгићев (38 год.) прадеда Тодор већ овде, пре ”100” година дошли, раније били у Драгојевцу. Земљорадници, а музиканти узгред.

Митровићи (3 к., Никољдан). И они из Драгојевца, из Брековца, пре 100 година на драгојевачку страну. Земљорадници – музиканти.

Бимбашићи (2 к., Аранђеловдан). Исто порекло из Драгојевца. Земљорадници – музиканти.

Станковићи (2 к., Јовањдан). Они су из Дреновца мачванског, од пре 60 година. Земљорадници – музиканти.

Димитријевићи (3., Петковача – Параскева). Из Дуваништа 2 куће, Паја и Милутин директно овамо пре 80 година, а Иван (1 к.) из Петковице – донела га мајка пре 60 година – друга фамилија.

Јовановић Радојица (1 к., Аранђеловдан). Пре 15 година дошао жени на имање, из провске Циганске мале, од Јовановића IV.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања;из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна ),приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. aleksandar

    Zanima me kada su dobijeni ovi podaci, odnosno, kada su sprovedeni ovi intervjui sa ispitanicima. U uvodu teksta se navodi da su u pitanju gpdine 1947-49. sto je nemoguce jer se ovde navode podaci o mom pradedi, i kaze se da je na imanje dosao pre deset godina, to bi odgovaralo godini 1907, obzirom da je na imanje dosao izmedju 1905 i 1908, ostali podaci su tacni. Uz veliko postovanje, Aleksandar Gajic.

  2. sale

    SVAKA ČAST, POZDRAV OD PETROVIĆA:)

  3. Starcevici u Zvezdu
    Moj sin Vojin,Ja Zvonko,moj otac Vladeta,deda Vojin,pradeda Jakov,cukundeda Djuradj,pracukundeda Tadija pa izracunajte koliko je to godina.O ovome postoji pisano slovo.Prezime Starcevic potice iz vremena Kralja Dragutina.Stara zena je zatrudnela sa lozom Kralja Dragutina.Da se ne bi saznalo ,zena ode u selo Zvezd i po stare dane rodi zdravo musko dete.Da bi se prikrio dogadjaj dete dobi prezime Starcevic jer ga majka rodi po stare dane.I …Eto tako postadose Starcevici najmnogobrojnija familija u Zvezdu.