Na današnji dan: Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska Reviewed by Momizat on . 8. februara 1314. - Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska, žena Stefana Uroša I (vladao 1243-1276) i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Jelena Anžujska je rođen 8. februara 1314. - Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska, žena Stefana Uroša I (vladao 1243-1276) i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Jelena Anžujska je rođen Rating: 0
You Are Here: Home » Današnji dan » Na današnji dan: Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska

Na današnji dan: Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska

jelena anzujska8. februara 1314. – Umrla srpska kraljica Jelena Anžujska, žena Stefana Uroša I (vladao 1243-1276) i majka kraljeva Dragutina i Milutina.

Jelena Anžujska je rođena oko 1236. godine. Njeno poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da je u srodstvu sa Karlom I, kraljem Napulja i Sicilije, koji je u pismu iz 1273. naziva rođakom.

Prezime Anžujska je posledica pogrešnog prevoda imena Anđelina, koje je ponela po vizantijskoj vladarskoj porodici Anđela.

Engleski istoričar Gordon mek Denijel utvrdio je da je ona unuka sestre Boduena II, latinskog cara Konstantinopolja.

Po ovoj teoriji, Jelena Anžujska (1236 – 1314), pravim imenom Jelena Anđelina, je kći mađarskog plemića Jovana Anđela (Angelo János), vojvode Srema, i francuske plemkinje: Matilde de Vjanden, vojvotkinje Požege i Kovina. Jelenin otac, Jovan Anđeo, bio je sin vizantijskog cara Isaka II Anđela i Margarite Mađarske, koja je bila kći kralja Bele III i Anjes de Šatijon.

Poznata biografija

Jelena je oko 1250. udata za Uroša.

Sa kraljem Urošem je imala bar četvoro dece:

1. Dragutin (1251-1316), srpski kralj 1276-1282

2. Milutin (1253-1321), srpski kralj 1282-1321

3. Stefan (?)

4. Brnča (?), kćerka udata za župana Đorđa

Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje, u periodu kada je država bila podeljena na tri dela i preostalim delovima upravljali Dragutin i Milutin.

Jelena se zamonašila u crkvi sv. Nikole u Skadru; tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru (v. Srbi i rukopisno Sveto pismo).

Njen dvor nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra Gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i pismenost i muziku. Bila je u dobrim odnosima sa Dubrovnikom. Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni. Kao zadužbina pominje se i crkva na Gospođinom vrhu u selu Biševo u Rožajama čiji ostaci i danas postoje, ali nema dokaza da je to zapravo zadužbina Jelene Anžujske.

Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine, najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac (krajem XIII veka) gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke svetinje.

Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi“. Od te 1317. ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom kalendaru odnosno 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

Šaka svete Jelene Anžujske danas se čuva u manastiru Tvrdoš kod Trebinja (gde je stolovala za vreme svog upravljanja Zetom).

Veoma zanimljiv tekst o kraljici Jeleni Anžujskoj pročitajte OVDE.

IZVOR: Vikipedija

 


Komentari (5)

  • viktor.teodorović

    ** zahvaljujem se redakciji što nije propustila da na ovaj dan spomene se velike žene, dame svoga doba i zadužbinarke srpske kulturne baštine kojom se svedči vizionarska diplomatija srpskih vladara toga doba jer negde pročitah da je na srpski dvor došla kao katolkinja po predlogu Sionskog priorirata…ima malo prostora da se sve što je istorija sačuvala stavi na ovaj portal – zato zaljubljenicima istine o jeleni anžujskoj ostavljam svoju @-mail adresu : [email protected], radi razmene činjenica.Činjenica jeste, iako ona deli istoričarske krugove u srbiji, ali ne i u svetskim sferama,da HELEN D’ ANJOU jeste pripadnih anžujske dinastije isto kao što je potomak vizantijskih careva Angelosa i Komnena….dubinska analiza dovodi njeno poreklo do RIPSIMIJE -majke cara Samuila….ove sve činjenice treba složiti u cilju dokaza da je blagočestivi kralj PETAR II KARAĐORĐEVIĆ po majčinoj liniji pripadnik svih aristokratskih obitelji evrope od raspada Rimskog Carstva 476. godine pa do pojave Slovena vezana uz pojam „nepoznati arhont “ „unknown arhont“…sve pozdravljam u nameri da ih ne napusti želja za saznanjima istine onog doba neopterećeni prizmom današnjih pogleda za koje bi se ondašnji vinovnici zbivanja postideli jer tako lošu stvarnost ne bi bili u stanju da naprave !!

    Odgovori
  • viktor.teodorović

    RODOSLOVNJE JELENE ANŽUJSKE I NJENA KRVNA VEZA SA ŠARLOM NAPULJSKIM

    HELEN d’ ANJOU – REGENT OF ZETA, TRAVUNIA, PLAV , POIBARJE & CHARLES OF ANJOU
    (1236 – 08.02.1314. SKODRA //SKADAR)

    00 – GEOFFROY I , Comte de Gatinais
    01 – AELINDE (ADELAIS de Amboise) + INGELGER (INGELGARIUS), Comte D’ANJOU =
    02 – FOULQUES I Rufus (835 – 888) +ROSELLE LE ROCHE =
    03 – FOULQUES II le Bon (905 – 960) + GERBERGE de Tours =
    04 – GEOFFREY I „GRISEGONELLE“
    (940 – 21.07. 987) + ADELAIS de Vermandois =
    Comte d’ ANJOU (960 – 987)
    05 – FOULQUES III Le Noir + HILDEGARDE of Sundgau =
    (972 – 21. 07. 1040.)
    06 – ERMENGARDE d’Anjou + GEOFFREY II FERREOL de CHATEAU-LANDON
    (1018 – 1076 ) Comte du Gatinas =
    Duchess of Burgundy
    07 – FOULQUES IV le Rechin + BERTRADE de Montfort
    (1043 – 14.04.1109) (1070 – 14.02.1117) =
    Comte d’Anjou (1067-1109)

    08 – FOULQUES V + EREMBOURGE , Comtesse de Maine =
    Comte d’Anjou et Maine,
    King of Jerusalem
    09 – SIBYLLA d’ Anjou + THIERRY d’ Alsace, Graaf van Vlaanderen =
    ( 1112 – 1165 ) (1099 – 1128 – 17.01.1168)
    10 – MARGARETHE + BAUDOUIN V (BALDWIN V, count of Hainaut) =
    Van Vlaanderen (? – 15.11.1194) Graaf van Henegouwen 1171 – 1195
    Graaf van Vlaanderen 1191 – 1195
    (zajednički pretci Helen d’ Anjou i CHARLES OF ANJOU , King of Naples )****
    11 – YOLANDE of Flanders + PIERRE II de Courtenay =
    (1175 – 1219) emperor of Constantinopole)
    12 – MARGUERITE (SIBYLLE) + HEINRICH I , Graf von Vlanden =
    (1194 – 17.07. 1270) (1195 – 19.11.1253)
    De Courtenay,
    Dame de Chateauneuf – sur – cher
    Et de Mareuil-en-berry
    13 – MATILDIS of Pozega + IOANNES (KALOIOANNES) ANGELOS =
    Ruler of Srem
    14 – HELEN D’ANJOU (1250) + STEPHAN UROSH I , king of Serbia (1243-1276)=
    15 – STEPHAN DRAGUTIN (b.1250, king of Serbia 1276-1282)

    ***** POVEZANOST KRVNOG SRODSTVA SA CHARLES OF ANJOU
    11 – ISABELLE van Vlaanderen + PHILLIPE II AUGUST , King of France =
    (xx.04.1170 – …) (28.04.1180) (22.08.1165 – 1180 – 1223)
    Comtesse d’Artois
    12 – LOUIS VIII , King of France + BLANCHE of CASTILE , Regent of France =
    (05.09.1187 – 1223 – 1226) (04.03.1188. – 1226 – 1236 )
    13 – CHARLES OF ANJOU , King of Naples and Sicily (xx.03.1226. – 07.01.1285.)

    IZVORI:
    • The lineage and ancestry of h.r.h.prince charles, edinbourgh 1977, paget,gerald
    • Europaeische stammtafeln, j.a.stargardt,marburg, schwennicke
    • Chroniques des comtede d’anjou et des seigneurs d’ambroise, paris,picard 1913
    • A political biography oft he angevin count, berkely:university of california press
    • Europaeische stammtafeln, stammtefeln zur gerschihte der europaeischen staaten
    • Etc, etc….

    Odgovori
  • viktor.teodorović

    * pretpostavljam da neću zamarati posetioce ovog renomiranog sajta već naprotiv dajem na uvid „rodoslovlje jelene anžujske po očevoj liniji „angelosa“ koje je zbunjivala neke istoričarske krugove…zaista je jelena angelina potomak ripsimije – majke cara samuila legendarnog, ali je i potomak obitelji dukas, komnenos i angelos…jedan lepi grmić u rodoslovnom stablu..pozdrav svima !
    *****RODOSLOVLJE JELENE ANŽUJSKE (HELEN D’ANJOU) PO OČEVOJ LINIJI IOANNESA ANGELOSA
    00 – RIPSIMIJA (Armenia) = rodila sina AARON, Lord of West Bulgaria (xx-14.06.987)

    01 – AARON imao sina IWAN WLADISLAW, Tzar og Bulgaria (1015. – xx.02. 1018.g.)

    02 – IWAN WLADISLAW (Tzar of Bulgaria ) MARIA = TRAJAN (TROINOS of Bulgaria)

    03 – TROINOS (of Bulgaria) ima kćer MARIA (of Bulgaria)

    04 – MARIA OF BULGARIA + ANDRONIKOS DOUKAS = EIRENA DOUKAINA
    **********
    01 a – NIKOLAS PEGONITES (general) ima kćer EIRENE PEGONITESSA (1045.)
    05 – EIRENE PEGONITESSA + IOANNES DOUKAS (XX-1088) = ANDRONIKOS DOUKAS
    (otac IOANNESA nosi ime ANDRONIKOS DOUKAS – 1020.g)

    05 – ANDRONIKOS DOUKAS + (4) MARIA OF BULGARIA = EIRENA DOUKAINA (06)
    (xx-14.10.1077.) (xx – 22.11.1089.god.)
    ************************************************

    07a – ALEXIOS CHARON, prefect of Italy + ADRIANA DALLASSENE = ANNA DALASSENE
    07b – MANUEL KOMNENOS ima sina IONNES KOMNENOS , patrikios
    (950. – 1020.) (1015. – 12.07. 1067.)
    07c – IOANNES KOMNENOS + ANNA DALASSENE , Regent of Byzantium 1025.-1101.g.=
    = (07) ALEXIOS I KOMNENO(1048.-15.01118)– Emperor of Byzantium 05.04.1081-15.08.1118

    ***************(06) + (07)******************
    (7) – ALEXIOS I KOMNENOS + (5) EIRENE DOUKAINA = THEODOREA KOMNENA

    (8) – THEODORA KOMNENA + CONSTANTINOS ANGELOS
    (15.01.1096.-XX) (sin od patrikios MANOLIS ANGELOS (1078.g.)

    (9) – ANDRONIKOS DOUKAS ANGELOS (1166.) + EUPHROSYNE KASTAMONITISSA (1195.) =

    (10) – ISAAC II ANGELOS (xx.09.1156. – xx.01.1204.g.) + MARGARETE of Hungary =
    Emperor of Byzantium (1185. – 1195.; 1203.g)

    (11) – IOANNES (KALOIANNES) ANGELOS + MATILDA of Požega =
    Ruler of Srem (1203. – 1253.g.)

    (12) HELEN D’ ANJOU = JELENA ANŽUJSKA = JELENA ANŽUJSKA
    (rođena oko 1236.g.; udala se 1250. g. za STEPHAN UROSH, KING OF SERBIA
    ( regent of Zeta 1245. – 1276. g.) ; umrla 08.02.1314. godine ; imala sina
    STEPHAN DRAGUTIN (rođ. 1250.g.; King of Serbia 1276. 1282. god.)

    IZVORI:
    • The lineage and ancestry of h.r.h.prince charles, edinbourgh 1977, paget,gerald
    • Europaeische stammtafeln, j.a.stargardt,marburg, schwennicke
    • Chroniques des comtede d’anjou et des seigneurs d’ambroise, paris,picard 1913
    • A political biography oft he angevin count, berkely:university of california press
    • Europaeische stammtafeln, stammtefeln zur gerschihte der europaeischen staaten
    • Etc, etc….

    Odgovori
  • 700 GODINA OD UPOKOJENJA

    08. februara navršilo se tačno 700 godina od blagoupokojenja Ove velike žene i srpske kraljice.
    Nisam želio da propustim ovo da naglasim.
    Nedostaje mi još nekoliko validnih dokumenata kojima bih dokazao da je Jelena Anžujska po ženskoj liniji potomak naših Hvalimirovića, Vojisavljevića i Vukanovića.
    Dakle, u feudalnim brakovima normalnim za to razdoblje srpska kraljica HELEN D’ ANJOU nije samo potomak „svete krvi“ Karla Velikog već i naših arhonata.
    Nastavak sledi – sa poštovanjem.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Jelena, kraljica, žena Uroša I (? — Brnjaci, Kosovo, 8. II 1314)

    Sredinom XIII v. udata je za srpskog kralja Uroša I, ali neodređene vesti iz izvora ne dopuštaju da se tačno utvrdi s kojom zapadnom vlasteoskom ili vladarskom dinastijom su se Nemanjići tada orodili. Podatak njenog biografa arhiepiskopa Danila II da je bila „od roda fružskago” (francuskog), „od carskog plemena” i „od slavnih i bogatih roditelja”, kao i činjenica da je južnoitalijanski Anžujci nazivaju rođakom previše su oskudni da bi ijedna od mnogih genealoških kombinacija ponuđenih u literaturi (od neposredne veze s francuskom kraljevskom kućom Anžu, do posrednih veza s njenom sporednom granom Kurtne) postala opšteprihvaćena. Prema tome, ni za atribut Anžujska, s kojim se najčešće navodi, ne može se naći neposredna potvrda u izvorima. Kako izgleda, imala je osetnog udela u političkom životu već za života svoga muža (samostalno izdaje pečatnu povelju o prijateljstvu i trgovini Dubrovčanima 1267—1268), ali tek nakon njegove smrti, za kraljevanja njenih sinova Dragutina i Milutina, došao je do punog izražaja njen ugled kao kraljice majke. Odmah po stupanju na presto 1276. Dragutin joj je dao na upravu deo državne teritorije koji su činili Zeta s Trebinjem i manje odeljene oblasti, oko Plava i oko gornjeg i srednjeg toka Ibra (Ulcinj je ustupila svojoj sestri Mariji posle 1291). U svojoj „državi” ostvarivala je sva vladarska prava – imala dvor s činovnicima, ubirala carine, sudila, izdavala povelje, organizovala nabavke žita itd. Poslednji put se pominje u Zeti 1306, a dve godine docnije ovu oblast dobio je Milutinov sin Stefan. Nakon Deževskog sporazuma nastojala je da uravnoteži složene odnose između svojih sinova. Na simboličkom planu ta težnja se ogleda u zajedničkim ktitorskim poduhvatima (obnova opatije Sv. Srđa na Bojani) i u darivanju molitvenih ikona sa zajedničkim predstavama Sv. Nikoli u Bariju i Sv. Petru u Rimu. Ali njen uticaj nije bio dovoljan da spreči dugogodišnji rat među braćom u prvoj deceniji XIV v. Izgleda da je to, pored odmakle životne dobi, uslovilo da se povuče iz javnog života posle 1306. Još 1299, u vreme pregovora o braku kralja Milutina i vizantijske princeze Simonide, vizantijski zahtev da kraljica majka svojom zakletvom garantuje ispunjenje ugovornih obaveza Milutin j e uporno odbij ao.
    Izvori i pozna tradicija ostavili su najviše vesti o njenoj verskoj politici. Njeno poreklo i srazmerna brojnost katoličkog življa u primorskim krajevima podstakli su i olakšali joj bliske odnose s katoličkom crkvom. Održavala je veze s papom (posredovala u pregovorima o uniji s bugarskim carem Georgijem Terterom 1291. i kraljem Milutinom 1303, kao i u obnavljanju grada i episkopije Sape 1291), darivala je i obnavljala katoličke crkve (benediktinske opatije Sv. Marije Ratačke i Sv. Srđa i Vakha na Bojani, a pripisuje joj se i podizanje franjevačkih manastira u Baru, Ulcinju i Kotoru, 1288). Navedeni postupci nisu izlazili van okvira uobičajenih za odnose srpskih vladara s katolicima, pa se ne mogu uzeti kao pokazatelj da je zadržala veru predaka i u novoj sredini. Štaviše, podatke o osnivanju franjevačkih manastira donosi samo jedan pozni autor, čija se obaveštenost ozbiljno dovodi u pitanje nepostojanjem vesti o njenoj obnovi Sv. Srđa (zajedno sa sinovima), sigurno posvedočenoj sačuvanim ktitorskim natpisom. S druge strane, njen prelazak u pravoslavlje višestruko je potvrđen. Podigla je pravoslavni man. Gradac, prvobitno predviđen da bude zajednički mauzolej kraljevskog para, ali je ta ideja napuštena. Zadržavši kršteno ime, iz ruku svog duhovnika monaha Jova primila je monaški postrig u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole kod Skadra, verovatno početkom devedesetih godina XIII v, budući da njen najraniji datovani monaški portret, u Ariljskoj crkvi, potiče iz 1296. Prema svedočenju Danila II dopisivala se s duhovnicima u svetim mestima Istoka, pomagala je crkve (sačuvana je njena povelja man. Vranjini), vodila bogougodan život, zasnovala u svome dvoru u Brnjacima školu za sirote udavače, a nakon smrti telo joj je preneto i položeno u pripremljen grob u crkvi man. Gradca. Kanonizovana je, dobila žitije, a služba i proslavni dan (12. novembar po novom kalendaru) priključeni su Milutinovim.

    Đorđe Bubalo

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top