На данашњи дан: Умрла српска краљица Јелена Анжујска Reviewed by Momizat on . 8. фебруара 1314. - Умрла српска краљица Јелена Анжујска, жена Стефана Уроша I (владао 1243-1276) и мајка краљева Драгутина и Милутина. Јелена Анжујска је рођен 8. фебруара 1314. - Умрла српска краљица Јелена Анжујска, жена Стефана Уроша I (владао 1243-1276) и мајка краљева Драгутина и Милутина. Јелена Анжујска је рођен Rating: 0
You Are Here: Home » Данашњи дан » На данашњи дан: Умрла српска краљица Јелена Анжујска

На данашњи дан: Умрла српска краљица Јелена Анжујска

jelena anzujska8. фебруара 1314. – Умрла српска краљица Јелена Анжујска, жена Стефана Уроша I (владао 1243-1276) и мајка краљева Драгутина и Милутина.

Јелена Анжујска је рођена око 1236. године. Њено порекло није тачно утврђено, али је познато да је у сродству са Карлом I, краљем Напуља и Сицилије, који је у писму из 1273. назива рођаком.

Презиме Анжујска је последица погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела.

Енглески историчар Гордон мек Денијел утврдио је да је она унука сестре Бодуена II, латинског цара Константинопоља.

По овој теорији, Јелена Анжујска (1236 – 1314), правим именом Јелена Анђелина, је кћи мађарског племића Јована Анђела (Angelo János), војводе Срема, и француске племкиње: Матилде де Вјанден, војвоткиње Пожеге и Ковина. Јеленин отац, Јован Анђео, био је син византијског цара Исака II Анђела и Маргарите Мађарске, која је била кћи краља Беле III и Ањес де Шатијон.

Позната биографија

Јелена је око 1250. удата за Уроша.

Са краљем Урошем је имала бар четворо деце:

1. Драгутин (1251-1316), српски краљ 1276-1282

2. Милутин (1253-1321), српски краљ 1282-1321

3. Стефан (?)

4. Брнча (?), кћерка удата за жупана Ђорђа

Једно време владала је областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје, у периоду када је држава била подељена на три дела и преосталим деловима управљали Драгутин и Милутин.

Јелена се замонашила у цркви св. Николе у Скадру; ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено књигохранилиште, то јест библиотеку. Корице су израђиване код златара у Котору (в. Срби и рукописно Свето писмо).

Њен двор налазио се на самом рубу данашњег Косова и Метохије у месту Брњаци, на северној страни планине Мокра Гора, четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Била је у добрим односима са Дубровником. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Као задужбина помиње се и црква на Госпођином врху у селу Бишево у Рожајама чији остаци и данас постоје, али нема доказа да je то заправо задужбина Јелене Анжујске.

Као и други Немањићи зидала је задужбине, најпознатија њена задужбина је манастир Градац (крајем XIII века) где је и сахрањена, као и црква светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и манастир светих Сергија и Вакха на обалама реке Бојане код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње.

Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, те када су отворили њен гроб тело је нађено цело и очувано „као у роси“. Од те 1317. она се слави као светитељка 30. октобра по црквеном календару односно 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

Шака свете Јелене Анжујске данас се чува у манастиру Тврдош код Требиња (где је столовала за време свог управљања Зетом).

Веома занимљив текст о краљици Јелени Анжујској прочитајте ОВДЕ.

ИЗВОР: Википедија

 


Коментари (5)

  • viktor.teodorović

    ** захваљујем се редакцији што није пропустила да на овај дан спомене се велике жене, даме свога доба и задужбинарке српске културне баштине kојоm се сведчи визионарска дипломатија српских владара тога доба јер негде прочитах да је на српски двор дошла као католкиња по предлогу Сионског приорирата…има мало простора да се све што је историја сачувала стави на овај портал – зато заљубљеницима истине о јелени анжујској остављам своју @-маил адресу : [email protected], ради размене чињеница.Чињеница јесте, иако она дели историчарске кругове у србији, али не и у светским сферама,да HELEN D’ ANJOU јесте припадних анжујске династије исто као што је потомак византијских царева Ангелоса и Комнена….дубинска анализа доводи њено порекло до РИПСИМИЈЕ -мајке цара Самуила….ове све чињенице треба сложити у циљу доказа да је благочестиви краљ ПЕТАР II KАРАЂОРЂЕВИЋ по мајчиној линији припадник свих аристократских обитељи европе од распада Римског Царства 476. године па до појаве Словена везана уз појам „непознати архонт “ „unknown arhont“…све поздрављам у намери да их не напусти жеља за сазнањима истине оног доба неоптерећени призмом данашњих погледа за које би се ондашњи виновници збивања постидели јер тако лошу стварност не би били у стању да направе !!

    Одговори
  • viktor.teodorović

    РОДОСЛОВЊЕ ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ И ЊЕНА КРВНА ВЕЗА СА ШАРЛОМ НАПУЉСКИМ

    HELEN d’ ANJOU – REGENT OF ZETA, TRAVUNIA, PLAV , POIBARJE & CHARLES OF ANJOU
    (1236 – 08.02.1314. SKODRA //SKADAR)

    00 – GEOFFROY I , Comte de Gatinais
    01 – AELINDE (ADELAIS de Amboise) + INGELGER (INGELGARIUS), Comte D’ANJOU =
    02 – FOULQUES I Rufus (835 – 888) +ROSELLE LE ROCHE =
    03 – FOULQUES II le Bon (905 – 960) + GERBERGE de Tours =
    04 – GEOFFREY I „GRISEGONELLE“
    (940 – 21.07. 987) + ADELAIS de Vermandois =
    Comte d’ ANJOU (960 – 987)
    05 – FOULQUES III Le Noir + HILDEGARDE of Sundgau =
    (972 – 21. 07. 1040.)
    06 – ERMENGARDE d’Anjou + GEOFFREY II FERREOL de CHATEAU-LANDON
    (1018 – 1076 ) Comte du Gatinas =
    Duchess of Burgundy
    07 – FOULQUES IV le Rechin + BERTRADE de Montfort
    (1043 – 14.04.1109) (1070 – 14.02.1117) =
    Comte d’Anjou (1067-1109)

    08 – FOULQUES V + EREMBOURGE , Comtesse de Maine =
    Comte d’Anjou et Maine,
    King of Jerusalem
    09 – SIBYLLA d’ Anjou + THIERRY d’ Alsace, Graaf van Vlaanderen =
    ( 1112 – 1165 ) (1099 – 1128 – 17.01.1168)
    10 – MARGARETHE + BAUDOUIN V (BALDWIN V, count of Hainaut) =
    Van Vlaanderen (? – 15.11.1194) Graaf van Henegouwen 1171 – 1195
    Graaf van Vlaanderen 1191 – 1195
    (zajednički pretci Helen d’ Anjou i CHARLES OF ANJOU , King of Naples )****
    11 – YOLANDE of Flanders + PIERRE II de Courtenay =
    (1175 – 1219) emperor of Constantinopole)
    12 – MARGUERITE (SIBYLLE) + HEINRICH I , Graf von Vlanden =
    (1194 – 17.07. 1270) (1195 – 19.11.1253)
    De Courtenay,
    Dame de Chateauneuf – sur – cher
    Et de Mareuil-en-berry
    13 – MATILDIS of Pozega + IOANNES (KALOIOANNES) ANGELOS =
    Ruler of Srem
    14 – HELEN D’ANJOU (1250) + STEPHAN UROSH I , king of Serbia (1243-1276)=
    15 – STEPHAN DRAGUTIN (b.1250, king of Serbia 1276-1282)

    ***** POVEZANOST KRVNOG SRODSTVA SA CHARLES OF ANJOU
    11 – ISABELLE van Vlaanderen + PHILLIPE II AUGUST , King of France =
    (xx.04.1170 – …) (28.04.1180) (22.08.1165 – 1180 – 1223)
    Comtesse d’Artois
    12 – LOUIS VIII , King of France + BLANCHE of CASTILE , Regent of France =
    (05.09.1187 – 1223 – 1226) (04.03.1188. – 1226 – 1236 )
    13 – CHARLES OF ANJOU , King of Naples and Sicily (xx.03.1226. – 07.01.1285.)

    IZVORI:
    • The lineage and ancestry of h.r.h.prince charles, edinbourgh 1977, paget,gerald
    • Europaeische stammtafeln, j.a.stargardt,marburg, schwennicke
    • Chroniques des comtede d’anjou et des seigneurs d’ambroise, paris,picard 1913
    • A political biography oft he angevin count, berkely:university of california press
    • Europaeische stammtafeln, stammtefeln zur gerschihte der europaeischen staaten
    • Etc, etc….

    Одговори
  • viktor.teodorović

    * претпостављам да нећу замарати посетиоце овог реномираног сајта већ напротив дајем на увид „родословље јелене анжујске по очевој линији „ангелоса“ које је збуњивала неке историчарске кругове…заиста је јелена ангелина потомак рипсимије – мајке цара самуила легендарног, али је и потомак обитељи дукас, комненос и ангелос…један лепи грмић у родословном стаблу..поздрав свима !
    *****RODOSLOVLJE JELENE ANŽUJSKE (HELEN D’ANJOU) PO OČEVOJ LINIJI IOANNESA ANGELOSA
    00 – RIPSIMIJA (Armenia) = rodila sina AARON, Lord of West Bulgaria (xx-14.06.987)

    01 – AARON imao sina IWAN WLADISLAW, Tzar og Bulgaria (1015. – xx.02. 1018.g.)

    02 – IWAN WLADISLAW (Tzar of Bulgaria ) MARIA = TRAJAN (TROINOS of Bulgaria)

    03 – TROINOS (of Bulgaria) ima kćer MARIA (of Bulgaria)

    04 – MARIA OF BULGARIA + ANDRONIKOS DOUKAS = EIRENA DOUKAINA
    **********
    01 a – NIKOLAS PEGONITES (general) ima kćer EIRENE PEGONITESSA (1045.)
    05 – EIRENE PEGONITESSA + IOANNES DOUKAS (XX-1088) = ANDRONIKOS DOUKAS
    (otac IOANNESA nosi ime ANDRONIKOS DOUKAS – 1020.g)

    05 – ANDRONIKOS DOUKAS + (4) MARIA OF BULGARIA = EIRENA DOUKAINA (06)
    (xx-14.10.1077.) (xx – 22.11.1089.god.)
    ************************************************

    07a – ALEXIOS CHARON, prefect of Italy + ADRIANA DALLASSENE = ANNA DALASSENE
    07b – MANUEL KOMNENOS ima sina IONNES KOMNENOS , patrikios
    (950. – 1020.) (1015. – 12.07. 1067.)
    07c – IOANNES KOMNENOS + ANNA DALASSENE , Regent of Byzantium 1025.-1101.g.=
    = (07) ALEXIOС I KOMNENO(1048.-15.01118)– Emperor of Byzantium 05.04.1081-15.08.1118

    ***************(06) + (07)******************
    (7) – ALEXIOS I KOMNENOS + (5) EIRENE DOUKAINA = THEODOREA KOMNENA

    (8) – THEODORA KOMNENA + CONSTANTINOS ANGELOS
    (15.01.1096.-XX) (sin od patrikios MANOLIS ANGELOS (1078.g.)

    (9) – ANDRONIKOS DOUKAS ANGELOS (1166.) + EUPHROSYNE KASTAMONITISSA (1195.) =

    (10) – ISAAC II ANGELOS (xx.09.1156. – xx.01.1204.g.) + MARGARETE of Hungary =
    Emperor of Byzantium (1185. – 1195.; 1203.g)

    (11) – IOANNES (KALOIANNES) ANGELOS + MATILDA of Požega =
    Ruler of Srem (1203. – 1253.g.)

    (12) HELEN D’ ANJOU = JELENA ANŽUJSKA = ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
    (rođena oko 1236.g.; udala se 1250. g. za STEPHAN UROSH, KING OF SERBIA
    ( regent of Zeta 1245. – 1276. g.) ; umrla 08.02.1314. godine ; imala sina
    STEPHAN DRAGUTIN (rođ. 1250.g.; King of Serbia 1276. 1282. god.)

    IZVORI:
    • The lineage and ancestry of h.r.h.prince charles, edinbourgh 1977, paget,gerald
    • Europaeische stammtafeln, j.a.stargardt,marburg, schwennicke
    • Chroniques des comtede d’anjou et des seigneurs d’ambroise, paris,picard 1913
    • A political biography oft he angevin count, berkely:university of california press
    • Europaeische stammtafeln, stammtefeln zur gerschihte der europaeischen staaten
    • Etc, etc….

    Одговори
  • 700 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА

    08. фебруара навршило се тачно 700 година од благоупокојења Ове велике жене и српске краљице.
    Нисам желио да пропустим ово да нагласим.
    Недостаје ми још неколико валидних докумената којима бих доказао да је Јелена Анжујска по женској линији потомак наших Хвалимировића, Војисављевића и Вукановића.
    Дакле, у феудалним браковима нормалним за то раздобље српска кралјица HELEN D’ ANJOU није само потомак „свете крви“ Карла Великог већ и наших архоната.
    Наставак следи – са поштовањем.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Јелена, краљица, жена Уроша I (? — Брњаци, Косово, 8. II 1314)

    Средином XIII в. удата је за српског краља Уроша I, али неодређене вести из извора не допуштају да се тачно утврди с којом западном властеоском или владарском династијом су се Немањићи тада ородили. Податак њеног биографа архиепископа Данила II да је била „од рода фружскаго” (француског), „од царског племена” и „од славних и богатих родитеља”, као и чињеница да је јужноиталијански Анжујци називају рођаком превише су оскудни да би иједна од многих генеалошких комбинација понуђених у литератури (од непосредне везе с француском краљевском кућом Анжу, до посредних веза с њеном споредном граном Куртне) постала општеприхваћена. Према томе, ни за атрибут Анжујска, с којим се најчешће наводи, не може се наћи непосредна потврда у изворима. Како изгледа, имала је осетног удела у политичком животу већ за живота свога мужа (самостално издаје печатну повељу о пријатељству и трговини Дубровчанима 1267—1268), али тек након његове смрти, за краљевања њених синова Драгутина и Милутина, дошао је до пуног изражаја њен углед као краљице мајке. Одмах по ступању на престо 1276. Драгутин јој је дао на управу део државне територије који су чинили Зета с Требињем и мање одељене области, око Плава и око горњег и средњег тока Ибра (Улцињ је уступила својој сестри Марији после 1291). У својој „држави” остваривала је сва владарска права – имала двор с чиновницима, убирала царине, судила, издавала повеље, организовала набавке жита итд. Последњи пут се помиње у Зети 1306, а две године доцније ову област добио је Милутинов син Стефан. Након Дежевског споразума настојала је да уравнотежи сложене односе између својих синова. На симболичком плану та тежња се огледа у заједничким ктиторским подухватима (обнова опатије Св. Срђа на Бојани) и у даривању молитвених икона са заједничким представама Св. Николи у Барију и Св. Петру у Риму. Али њен утицај није био довољан да спречи дугогодишњи рат међу браћом у првој деценији XIV в. Изгледа да је то, поред одмакле животне доби, условило да се повуче из јавног живота после 1306. Још 1299, у време преговора о браку краља Милутина и византијске принцезе Симониде, византијски захтев да краљица мајка својом заклетвом гарантује испуњење уговорних обавеза Милутин ј е упорно одбиј ао.
    Извори и позна традиција оставили су највише вести о њеној верској политици. Њено порекло и сразмерна бројност католичког живља у приморским крајевима подстакли су и олакшали јој блиске односе с католичком црквом. Одржавала је везе с папом (посредовала у преговорима о унији с бугарским царем Георгијем Тертером 1291. и краљем Милутином 1303, као и у обнављању града и епископије Сапе 1291), даривала је и обнављала католичке цркве (бенедиктинске опатије Св. Марије Ратачке и Св. Срђа и Вакха на Бојани, а приписује јој се и подизање фрањевачких манастира у Бару, Улцињу и Котору, 1288). Наведени поступци нису излазили ван оквира уобичајених за односе српских владара с католицима, па се не могу узети као показатељ да је задржала веру предака и у новој средини. Штавише, податке о оснивању фрањевачких манастира доноси само један позни аутор, чија се обавештеност озбиљно доводи у питање непостојањем вести о њеној обнови Св. Срђа (заједно са синовима), сигурно посведоченој сачуваним ктиторским натписом. С друге стране, њен прелазак у православље вишеструко је потврђен. Подигла је православни ман. Градац, првобитно предвиђен да буде заједнички маузолеј краљевског пара, али је та идеја напуштена. Задржавши крштено име, из руку свог духовника монаха Јова примила је монашки постриг у православној цркви Св. Николе код Скадра, вероватно почетком деведесетих година XIII в, будући да њен најранији датовани монашки портрет, у Ариљској цркви, потиче из 1296. Према сведочењу Данила II дописивала се с духовницима у светим местима Истока, помагала је цркве (сачувана је њена повеља ман. Врањини), водила богоугодан живот, засновала у своме двору у Брњацима школу за сироте удаваче, а након смрти тело јој је пренето и положено у припремљен гроб у цркви ман. Градца. Канонизована је, добила житије, а служба и прославни дан (12. новембар по новом календару) прикључени су Милутиновим.

    Ђорђе Бубало

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top