Порекло презимена, село Лисо Поље (Уб)

5. фебруар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села општине Уб, Лисо Поље. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама.

Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за („кисељење“) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.

Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити), оп. Милодан). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. На Колубари су данас (у оно време, оп. Милодан) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.

Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, где су свега две мање породичне групе.

У „Речнику“ (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива, оп. Милодан) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.

И ако је Лисо Поље код Вука нарочито село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило нарочитог кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски засеок, што знају и давнашње породице, ако су старије. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојео од Бргула.

За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су пре 120 година неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села.

Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.

Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.

Порекло фамилија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.

-Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.

-Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Никољдан.

-Јанковићи и Јегдићи. Видети Јегдићи и Јанковићи.

-Јегдићи, Јанковићи и Маричићи. Видети Маричићи, Јегдићи и Јанковићи.

-Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.

-Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

-Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.

-Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан.

-Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни.

-Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Врачи.

-Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Leave a Reply to Ненад

Један коментар

  1. Ненад

    Драги “Милодан”-е, прочитао сам доста твојих ствари и свака Ти част.
    Овде у пореклу презимена села Лисо Поље, морам да исправим и да додам да у Лисо Пољу има 2 фамилије Петровића, једна фамилија (много бројнија) слави св.Андреја Првозваног (Андријевдан) пореклом су од Својдруга и по наведеној књизи Љубе Павловића има 3 дома (овде мислим на 3 задруге). А друга породица Петровић много касније досељена слави Ђурђевдан и има 1 дом.