Порекло презимена, село Каленић (Уб)

3. фебруар 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Каленић, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Каленић са југоисточне стране граничи са Малим Борком, једним мањим делом са источне стране са селом Дражевац – раздваја их Колубара-Пештан, са североисточне стране се граничи са селом Пољане (општина Обреновац), са севера и северозапада Бргулама и са запада Радљевом.

Проширењем тамнавских копова ово село је последњих деценија у знатном делу расељено.

На бојним пољима у Првом српском устанку Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав према слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својом и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији.

Прота Матеја и поп Лука имали су честитих својих сарадника, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, ЖИВАН ПЕТРОВИЋА ИЗ КАЛЕНИЋА, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице и Раде Радосављевић из Голочела и други.

Каленић је на Колубари, неравног али не и брдовитог земљишта, с кућама растуреним на све стране, где се виде 3-4 породичне групе.

По сточарству Каленић спада у другу групу села по обиму узгоја стоке.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женским имена и надимака јесу, између осталих и Каленић.

Порекло становништва-фамилија села Каленић:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – крсна слава – напомена.

-Андрићи, после 1827. године, Бања у крагујевачкој Јасеници, Никољдан, уљези у Катановиће.

-Аћимовићи и Мићићи. Видети Мићићи и Аћимовићи.

-Аћимовићи 2, после 1827. године, Чучуге у истој облассти, Ђурђевдан, доводац уз матер.

-Бајићи, прва половина 18. века, Левићи-Азбуковица, Ђурђевдан.

-Бароши, после 1827. године, Дубица-Бачка, Никољдан.

-Башићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.

-Бумбићи, после 1827. године, Добановцу у Срему, Никољдан. Истовремено се део фамилије доселио у Радљево.

-Живковићи и Лазићи. Видети Лазићи и Живковићи.

-Илићи и Јевремовићи. Видети Јевремовићи и Илићи.

-Јевремовићи и Илићи, друга половина 18. века, Брезовица у Подгорини, Михољдан.

-Капетановићи и Петровићи. Видети Петровићи и Капетановићи.

-Лазићи и Живковићи, друга половина 18. века, Осат, Томиндан.

-Лазићи 2, после 1827. године, Бргула, Лазаревдан.

-Марковићи и Мијаиловићи. Видети Мијаиловићи и Марковићи.

-Мартинко, после 1827. године, Маџарска, не славе, Словаци по народности.

-Машићи, прва половина 18. века, Бирач, Митровдан.

-Мијаиловићи 1 и Марковићи, друга половина 18. века. Причевић код Ваљева, Пантелијевдан.

-Мијаиловићи 2, после 1827. године, Мајиновић и Подгорини, Лазаревдан.

-Мирковићи, после 1827. године, Причевић код Ваљева, Томиндан.

-Мићићи и Аћимовићи, прва половина 18. века, Г. Кошље у Азбуковици, Аранђеловдан.

-Пантелићи и Поповићи. Видети Поповићи и Пантелићи.

-Пејовићи, после 1827. године, Пјешивци, Јовањдан.

-Перишићи, после 1827. године, Годочево, округ ужички, Никољдан.

-Петровићи и Капетановићи, стара породица, Никољдан.

*Стари Петровићи, данас Капетановићи, основали су Калениће. Из њихове средине је Живан Петровић, раније буљубаша кнеза Алексе Ненадовића, а у последње доба и капетан. Ово је онај Живан, који је по наредби Алексиној гонио Карађорђа као хајдука и одбранио га у потери у Скобаљу, а доцније био уз колено Карађорђу и учествовао у свим борбама. По смрти Живановој његов син Петар заменио га је, био је капетан и заповедник Тамнаве; умро је у својој кући и сахрањен у свом селу поред оца. Њихови потомци зову се још и: Перићи и Андрићи, две угледне задруге у селу.

-Поповићи и Пантелићи, друга половина 20. века. Причевић код Ваљева, Никољдан, доскорашња свештеничка породица.

-Радановићи, после 1827. године, Добановцу-Срем, Ђурђевдан.

-Симеуновићи, друга половина 18. века, Никољдан, повећа задруга.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Leave a Reply to Jezdimirovic

7 коментара

  1. По писаним изворима Каленић је стар више од 200 година, а по предању некадашње име насеља Каље, потиче из турског доба и везује се за блатњавост ( каљавост) терена на коме је настало. Кроз историју бележи различиту насељеност ( 1844 – 41 кућа и 318 душа, 1921, – 130 домова и 725 житеља итд,).

  2. GoranPopović

    Ja sam od Popovića iz Kalenića, koji slave Nikoljdan. Moj deda je tu došao kao dete (bio je 1905 godište) u toku ili neposredno posle prvog svetskog rata, verovatno iz nekog ratom poharanog kraja. Udomio se ženidbom u familiji Jovanović, koja slavi Sv.arhiđakona Stefana (Stevanjdan). Ta familija se ovde ne pominje (?) a u selu ima i drugih Popovića… Piše da su Popovići stiglu u selo u drugoj polovini 20-og veka, što mora da je greška?

  3. Radojicic Marijana

    Zasto u selu Kalenic ne postoje Maksimovici,jedna od najvecih familija u selu pre dolaska kopava?

  4. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.

  5. OVI PODACI O KALENICU SU BLAGO RECENO OBMANJUJUCE POVRSNO NETACNI, POMINJU SE NEKE FAMILIJE NE ZNAM IZ KOG RAZLOGA, KOJE SU BILE OKOSNICE TADASNJEG SELA, A ISTINA JE DA SU NEKO JE VEC POMENUO U KOMENTARU FAMILIJU MAKSIMOVIC I NAJ VECU ALEKSIC CINILE SEZDESET PROCENATA STANOVNISTVA .U OVOM NAUCNOM RADU NI SLOVA O NJIMA?

  6. Прота Велиша Васић

    И ја сам живео у Каленићу у кући Томашевића у периоду од 1974-1980 год. Жао ми је што у књизи житеља нема мога имена где сам похађао основну школу у Радљеву. Али сам зато у свом манастиру уградио камен из села у цркву Св. Илије. Волим то село и тај народ. Даће Бог да некад дођем. Питао бих неког: да ли зна где је Радован Аћимовић и Драган Максимовић из Каленића? Волео бих да их пронађем. Братски поздрав свештенству у Радљеву.

  7. Postoji I familija Jezdimirović, slavimo Svetog Georgija ,doseljeni is sela Leovića kod Ljubovije pre popisa stanovnistva Srbije 1862/1863 u kome se pominjemo.Knjiga “Naši preci ” Vitomira Vuletica izdavač Tamnavac -Ub ima mnogo opsirnije podatke