Порекло презимена, село Скрапеж (Власотинце)

Порекло становништва  села  Скрапеж , општина Власотинце. Истраживање  “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 Skrapež

Настанак села:

Село, окренуто сунчаној страни, смештено је у котлини иза брда села Шишава и села Средор, у подножју планинских висова Бабичке Горе и села Липовице.

Село Скрапеж је село разбијеног типа, собе стране (330 м) пута који води ка долини Власине (према селу Конопница), 5км  северно од Власотинца.

У насељу Скрапеж живи 187 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (47,1 код мушкараца и 51,2 код жена). У насељу има 80 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено  Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 

Предање о настанку села. Несумњиво је да се овде одвијао живот још пре насељавања првих становника села Скрапеж; јер на то указује то што је у близини села према селу Конопница, саме конопничке цркве постојао манастир по називу Скрапеж.

Назив села Скрапеж,  можда су досељеници „донели“ још у времену отварања тог манастира пре насељавања садашњег становништва-крајем 18. века и у 19. веку; после ослобођења од Турака. Овде је било становништво и у времену под Турцима, али после разноразних буна и устанака противу Турског зулума долазило је често и до „пражњења“ села.

Та претпоставка се може  видети да постоје реке у називу Скрапеж у Црној Гори и Западној Србији. Скрапеж је река у западној  Србији лева притока реке Ђетиње. Дугачка је 47,7 km. Почиње изворишном челенком на јужним падинама Буковика и југоисточним падинама  Повлена спајањем речица  Сечнице и  Годељеваче, а у Ђетињу се улива у Пожешком пољу.

То се може видети и према родовима који су први заселили село Скрапеж.

Друга претпоствка је да је тај назив реке и села Скрапеж више географски појам, који се тумачи на неком од других језика оних који су пре овде били доласка Словена на Балкан.

Само предање о настанку села је било тешко утврдити, сем једне једине реченице једне 93-годишње бабе Совијанке Петровић (1920.г) из  најстаријег рода ПЕТРОВЦИ (Петровић, крсна слава Свети Јован-девојка из с. Џакмоново-Борин Дол).

Та реченица о предању настанку села је: “Село Скрапеж је настао по скривање људи у време ратова-бежанија“.

Према помињању самог манастира Скрапеж поред села Конопница, само село Скрапеж се помиње 1536.године, када је имало 25 кућа, и 1884, са 65 кућа и 138 житеља.

 

Село је подељено на четири махале: Петровце, Цанинце, Јарсилце и Знепољце.

Први насељеници су из родова: Цокановци, Петрови и Цанинци.

 

Становништво села Скрапеж је српско. Слави крсне славе: Св. Јован, Св. Ранђел, Св. Николу и др. Сеоска слава (Литије) је Спасовдан.

Први насељеници су из родова: Цокановци, Петрови и Цанинци.

Становништво у село Скрапеж је насељено из суседних села, а и из знепољске области – ЗНЕПОЉЦИ (Младеновићи), а и остали родови који славе крсну славу Свети Николу.

Један део је дошао из Дејана, други се призетио из село Липовица и Кукавица, а трећи део су старијег порекла. Према дијалекту и народним ношњама, порекло већег дела становника села је косовско-моравског и планинско-знепољског говорног подручја.

Народну ношњу су задржали у мери осталих околних села косвско-гњиланске ношње са Космета. Имају називе РОДОВА према одређеним селима – БРЗАНЦИ (село Брза-Вучје) или према носиоцу имена одређеног рода.

Скрапеж је повезан макадамским путем од  Власотинца преко села Шишава и села  Конопница. Од села  Шишава пут је колски-пољски неколико километара, па је каљуга, док је пут ка селу Конопница асфалтиран и изграђен 1990. године.

Село је добило електричну струју 1998. године, а водовод је уведен 1977. године. Вода потиче из планинског извора и природним падом кроз водовод долази до села.

Скрапеж је  виноградарско-ратарско сточарски крај. Тако је то било све до краја 20. века.

Чувала се стока у „појатама“-трлама, а лети се ишло и у печлабу-циглара.

Данас су на почетку 21. века у селу је остао мали број занатлија, који се баве керамичким и зидарским послом-печабарством.

* * *

Сеоски живот:

Друштвени живот у селу се догађа данас пред продавницом када је лепо време, док у време зимских дана у самој продавници. Данас скоро свако има мобилни телефон, а и аутомобил.

Многи поседују и тракторе, са којима се често иде на вашар у Конопници или у Власотинцу. Некада су се млади забављали на седењкама или одласком на саборима и вашарима, а и на игранкама верских празника у село.

Скарпежани су кротки-мирни људи, дружељубиви, поштују своје обичаје и о њима се могу чути врлине да су вредни и марљиви људи, па су градитељи и ствараоци. Млади Скрапежани су преузели радне навике од својих родитеља и поштују патријархалан однос према старијима.

Скрапежани су учествовали у свим ратовима за ослобођење од окупатора, а многи су и дали своје животе у Другом светском рату. Тако су и многа деца тада остала сирочићи, па их је држава школовала.

* * *

Образовање:

У Скрапежу постоји једна четвороразредна основна школа, која је изграђена 1958. године.

 

Пре тога су ученици похађали четвороразредну основну сколу у село Конопница. Ученици из села Скрапеж похађају осмогодишњу основну школу Браћа Миленковић“ у селу Шишава-Ломница, некада  пешачећи више километара по блатњавом сеоском путу.

 

Данас на почетку 21. века деца више не пешаче, него се возе на рачун општинске касе помоћу комбија, али нажалост због миграције све их је мање у селима па и у село Скрапеж. Четворогодишња основна школа ради са још неколико ученика.

Ово мало брдско-планинско село је дало велики број школованих мештана са завршеном средњом, вишом, високом школом, а биће и доктора наука. Треба напоменути да у село постоје добро школовани предузимачи-зидари, који су стекли репутацију грађевинских неимара широм Србије.

Да наведемо неке школоване људе села.

Учитељи и наставници: Станислав Ристић, Петроније Станковић, Ристић Миле, Крстић Петар и Душанка.

Не треба заборавити многе правнике-инжиљере попут Ђоке Стојиљковића, који је некада у бившој Југославији био и директор у Елекетронској индустрији Ниш

Данас се село дичи са двоје младих из рода Знепољци-Младеновићи, који уз печалбу зидара, су успели да заврше факултете: браћа Саша и Марко Младеновић. Обадвојица су били успешни млади математичари на такмичењима младих математичара и освајали награде на крају 20. века; били ђаци генерације у медицинској школи односно гимназији.

Сада Саша Младеновић ради као професор биологије, а Марко  Младеновић успешно ради као млади научни истраживач (магистар), спрема докторат на природно математичком факултету у Н

* * *

 Старе речи:

Куде-Где

Ишеја-Ишао,

Пенџер-Прозор,

Буљина-Сова,

Дошеја-Дошао

Работија-Работио, радио,

                *

Бајалица (“од уроци”):

 

Куј те урочи сол му у очи“.

„Куј те урочи чур му очи“.

„Пипи бабе те омајале“.

                    *       

„Брзалице“:

Моја мајка  вика да се вика не вика него да се вика вика него да се вика вика“.

„Реко да ти рекнем па ти не реко него да ћу ти рекнем да не рекнеш теше ми рекне па ми не рече“.

„Голема локомотива олокомотила малечко локомотивче“.

*                   

 Народне изреке:

„Гледа ко теле у шарена врата“.

„Куј си је замрсија нек си га одмрсује“.

„ Гром не тепа у коприве“.

 „Куј чука тај почука“.

 “Пред кућу  нема ни куче ни маче, а подигнуја реп“

„Има курату срећу“.

„Какво летиш ко муа без главу“.

„Млого бабице а деца килава“.

„Ја пијема ти си пијан“.

„Неје дато коме је речено него датои коме је печено“.

„Ил је луд ил му ноге смрде“.

„Кво си отишеја у чичино“

„Празна човка“.

„Иде да напари очи“.

*

„Женске Клетве“:

               *

–         Цркаја дабогда.

–         Гром те утепаја.

–         Сета те однела.

–         Пушке те утепале.

–         Претур те изеја.

–         Црева ти се преврнула.

–         Мозак ти однеле мутне воде.

–         Пипка те изела.

–         Немка те изела.

 

Запис: 2009- децембар  2012.г. с. Скрапеж , Власотинце

Казивач: Светозаревић Благоја (1928), село Скрапеж општина Власотинце

Забележили:  Богдановић Јелена, Катарина Младеновић, Александар Стоиљковић, Немања Динић, ученик седмог разреда из село Скрапеж,  и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Народни обичаји:

Ђурђевдански обичај: Један дан пре Ђурђевдана, петог маја се ишло у ливадама да се бере цвеће. Жене и девојке су ишле у „здравче венце“. Домаћице би омесиле погаче, припремиле сир и кувана јаја- мастена (фарбена) јаја.

 

То све би ставиљале у цедиљку и носиле на рамену. Из целог села су се скупљале жене и ишле су у једну реку где су плеле венци од оног цвећа што су набрале на ливади.

Онда изађу на ливаду и ту изваде јело, једу и онда крену кући, успут иду певајући. Певале су песме: “Каранфил се на пут спрема, Чобан тера  овчице, Три ливаде нигде лада нема…“.

Увече кад дотерају овце са паше, онда на једну од њих стављају  венац око врата  и терају их са једном биљком која се зове Селин-селин са врбом.

Када се мало смрачи ките се капије врбом.

На дан Ђурђевдана, пре изгревања сунца иде се у поље и врба се ставља у сваку њиву.

Када се врате кући припреме се и иду у госте на славу, а такође и они који славе се припремају за дочек гостију.

У прошлости ђурђевдански обичаји су били занимљиви.

Ишле су девојке  у цвеће, брале су разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су једна другу квасиле водом – да пада киша.

Ко је имао овце, месиле се мале погачице, која је била, на средину избушена -па је се стављала биљка звана селин.

Кроз њу је музено млеко код оваца, а некувано јаје се стави код ноге на овцу па кад се то све заврши јаје јој се  сломи од чело-а исплете јој се и венче од разног ливадског цвећа и стави јој се око врат.

Увече се беру врбице и ките капије. Премлаз је био један дан пре Ђурђевдана – на Ђурђевштину, када су се премузувале овце и одлучивала јагањци и започињала мужа оваца и скупљало млеко да би се од њега бучкањем у бучкама правило масло-маслац.

У неким планинским селима  власотиначко-црнотравскога краја – Премлаз односно Дан „одлучивања“ јагњади се вршило 19 дана после Ђурђевдана односно 25. маја, када је и слављен дан овчара. Јер од тог дана када се правио Белмуж, почиње и мужа оваца и сакупљање млека и прављење сираа на бачијама, а јагањци су ишла са овцама да пасу на паши (2012.г.подвукао М.М.  Власотинце)

Запис: мај 2007.године село Скрапеж, Власотинце

Казивачи: старије жене у село Скрапеж

Забележили: Горица Ђокић, Кристина Младеновић, Јована Богдановић (ученици) и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница општина Власотинце

* * *

Лазаричке песме: У село Скрапеж од 1955. до 1965. гдине је постојала „Лазаричка геупа“ – Л а з а р и ц е, која је у времену Лазаричке суботе (пред Ускрс) ишла по селу и изводила лазаричје песме уз игру.

Тада су Лазарице биле у село младе девојке, лепе и обучене у народној ношњи: ткане вутаре, опанци свињски(или правени код опанчара од штавене коже), кошуља, јелек и тканица.

Ишле су по разним селима са своог „вођу“-лазара и изводиле кроз игру ритуал певајући лазаричке песме:

*

На кућу:

Сас хиљљаду дуката

У њој гости дооде

И на коња доносе

По хиљаду дуката

И немерног злата.“

*

На момка:

Ово момче нежењено

‘ајде да га да га оженимо,

Кују ће мо сада

Да му нађемо

Дал краљицу ил Милицу

Ој убаваа млада моме

Ој убаве младе моме“.

*

На овце:

„Што ми блејеш бела Бецо

Дал си гладна ил си жедна

Нит сам гладна нит сам жедмна

Но си блајем за јагњенце

Докле беше младе моме

Он ме пасе по ливаде

Па ме пои на кладенце

Откуд се је оженио

Он је мене оставио

Па сад пасенм по рудине

Воду пијем по долине

Ој убаве младе моме.“

 

Запис: 2008. године село Скрапеж, општина Власотинце

Казивач: Верица Младеновић (1941.г) село Скрапеж, Власотинце

Забележили: Катарина Младеновић ученица из с. Скрапеж и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Народни рецепт:

Кисела баница: Потребно коцка квасац, 4-5 велије(парчићи) сира, 5-6 јаја, 1 пециво, брашно, топла вода и зејтин или маст.

Тесто: Умесиш тесто од брашна, воде и квасца, добро умесиш тесто и поделиш на лоптице- Сир ситно измрвиш па додаш умутена јаја и 1 пециво.

Све добро сјединиш у кадици. Растани  дрвеном сукаљком (оклагијом) лоптицу у кору, онда је простреш у подмазани плех.  Премазеш је зејтином и ставиш сир и јаја, предходно припремљено у кадицу.

Онда опет кору па сир и све тако док не завршиш баницу. Онда је исечеш ножем на коцке, оставиш да „надође“ и онда стави у пећницу(шпорет) да се пече.

Кисела  баница се служи млеком.

Запис: јануар 2001.године село Скрапеж,  општина Власотинце Забележили: Јелена Станковић ученица из село Скрапеж и наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Топоними (Називи места):

– Пашњаци: Тумба, Падина, Совина, Големи Дол, Језеро, Барица, Црквиште, Сивац.

– Њиве: Доње село, Селиште, Рид Крушјар, Сивац.

Шуме: Кристино, Чукле, Гишино, Јованова арница, Липа, Батлак.

– Горбље: Петровски рид.

– Долине: Глучевац, Мртвица.

Извори: Големи Дол, Тополе, Липа, Барица.

Запис: децембар  2012. г. с. Средор , Власотинце

Казивач: Светозаревић Благоја (1928), село Скрапеж општина Власотинце

* * *

„Надимци“:

Крњи  Коде, Нсоња роде, Чупи Ваце, Шо Паче, Караџа, Шароња, Мандрда, Петле, Арса, Цар Гуте, Жерко, Чаврљуга, Чучко, Тршко, Чапа, Шани, Пајка, Црвик.

* * *     

 

Родови:

 

– ЦАНИНЦИ: Станковић, Св. Никола

– ПЕТРОВЦИ: Петровић, Св. Јован

– ЗНЕПОЉЦИ: Младеновић (родоначелник: МЛАДЕН, старо кумство: Веља Димитријевић,с.Скрапеж) св. Никола.

– ШАРОЊЦИ: Стоиљковић, Св. Никола

– ГМИТРОВЦИ: Митровић, Светозаревић, Св. Никола

– ЖЕРКОВЦИ: Миловановић, Св. Ђорђе(посна слава 9 децембар)

– ЦОКАНОВЦИ:Ђокић, Стојановић, св. Јован.

– ЦОНИНЦИ: Стојиљковић, Св. Никола

– БАИНИ: Станковић, Св.Никола.

– ПЕТРОВЦИ: Петровић, Св. Јован.

– БРЗАНЦИ: Јовановић, Стојановић, Свети Никола

– ЈАНКОВИ: Богдановић, Св. Никола

– ЈОРСИЛЦИ (Јосирци): Станковић. Св. Никола.

– МИКАИЛОВИ: Ристић, Св. Никола

– БУЗДИМЦИ: Димитријевић, Св. Никола

– ДИНИНЦИ: Динић, Св. Аранђел

– ПАЈКАШИ: Милошевић, Св. Аранђел

РАТАТОНЦИ: Стоиљковић,  Св. Никола

– ШАРУЉЦИ: Презиме: Стоиљковић (порекло из Дејан-преко Липовице), крсна слава Свети Никола. Бошко Стоиљковић (Родоначелник: Стоил из Дејан) у с. Липовица, славио славу Свети Ранђел, призетио се за Раду у село Скрапеж и „на земљу“ узео крсну славу Свети Никола у РОД ЗНЕПОЉЦИ.

– ЧУЧКОВЦИ: Стоиљковић,  Свети Никола

– УРОШЕВИ: Петровић, Св. Јован

– ЖИШКИЦИ: Крстић, Св. Никола

– КУРДИЦИ: Ристићи

Записи: 2008.г и 2011.г село Скрапеж  општина Власотинце

Казивачи: Младеновић Радомир (1968), Верица Младеновић (1941.г.) село Скрапеж, Власотинце

Забележили: 2008.г. Катарина Младеновић, ученица петог разреда и 2011.г. Александра Стоиљковић село Скрапеж и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“, село Шишава-Ломница, Власотинце

*

НАСТАНАК РОДА ШАРУЉЦИ (Стојилковић, Костадиновић)

Фамилија потиче из села Дејан изнад Власотинца.

 

Била два брата: СТОИЛКО и КОСТАДИН – бежећи од Турака зауставили су се у селу Липовица и настанили поред воде ДУЛАН 1870. године.

КОСТАДИН  је засновао породицу, а Стоилко (Стоиљко) је веома млад умро жалећи за девојком коју су убили Турци.

Да не би га заборавили, пошто није имао порода, Костадин је својим унуцима дао презиме Стоиљковић и Костадиновић.

У знак сећања на деду Стоиљка, Костадин је имао неколико ћерки и једног сина Светозара, који је у то време завршио гимназију и био преседник општине Шишава.

Он је оснивач Демократске странке. Приликом гласања на изборима, троје његових присталица су погинула од радикала.

Светозар је имао два сина: Владимира и Драгутина и још једног  сина Стојана, кога је мајка одвела у неко село изнад Власотинца и о њему до дан данас ништа не знамо. Имао је и две ћерке.

Драгутин је имао четворо деце: Милутина, Младена, Јову он је погинуо као дете од пет година од залуталог метка) и Радмилу.

Владимир је имао два сина: Радисава и Божидара.

Божидар се  презивао Стоилковић (Стоиљковић), а Радисав Костадиновић (Миле “струја”, живи у Власотинце, подвукао М.М 2012.г. Власотинце).

Запис: 23.12.  2011.г. с. Скрапеж, Власотинце

Казивач: Савка Стоиљковић удата у село Бобиште

Забележио: Стоиљковић Александар (1998.г) уч. шестог разреда  и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-из село Скрапеж

*

НАСТАНАК РОДА  ЖИШКИЦИ (Крстић, Ристић, Николић):

Родоначелник БЛАГОЈЕ.

Крсна слава Свети Никола (зимска 19. децембар) усвојен као дете из Присјан у село Скрапеж.

Кумови из фамилије ЗНЕПОЉЦИ (Младеновићи)

Благоје (погинуо у балканским ратовима 1912-1913.г…?):-синови: Никодије („посмрче“-рођен после погибије оца), Сима (1900. г-старији…?)

Никодије: син Јован  (1933.г.) и седам ћерке (једна Слободанка  удата у Македонију у Росоман (Грацко) према Ђевђелију село), Мирослава удата у Параћин,, Верица у Кикинду

Јован (1933.г,):- син Светислав  (1958.г.)-живе у Власотинце

Јованова жена Верица-мајка Светислава Крстића из Скрапеж од Николић фамилију (која слави Свети Николу).

Њен отац Мирко Николић  био предратни цигларски предузимач по Аустрију, био веома богат човек.

Сарадници ГЕСТАПО-немачких фашиста БИЏИЋИ (ГЕСТАПОВЦИ) га оптуже да је био сарадник партизана и тај Биџић (скоро је умро у Власотинце)-подметну оружје пушкомитрањез и пушке у трлу према село Липовица.

Наравно то је урадио ГЕСТАПОВАЦ Биџић да би га опљачкао.

Кад су Немци и четници нашли то подметнуто оружје онда Мирка Николића ухапсе Немци и четници одведу пешице до Конопнице, онда џипом за Лесковац, где је два дана био под иследништвом.

Потом га пребаце  у логор на Бањицу у Београд.

У међувремену четници му запале кућу и трле у село Скрапеж.

Његов син са 17. година Ђора Николић се одмах пријавио у партизане у 12. бригаду и учествовао у свим борбама са Немцима.

На Бањицу су му његови из Скрапеж недељом слали пакет и тако једне недеље се пакет вратио назад-што је значило да је био стрељан.

Сима: син Драге (1928.г.), Стојан (1930.г.) код пијац кућа и три ћерке живе по Банат

Драге Ристић (1928.г.)- синови: Светислав-Света (Ристић- фамилију  од фамилију  Крстић-у војску  „прексртили“ фамилију јер се појављивао још један такав по имену и средњеим словом па се није знало за ког је позив за у армију-између два светска рата се то догодило) и Новица (1956.г..) и једна сестра Дивна удата у Мораву.

Света: синови…)

Новица(1956.г.): синови…?

Стојан:-син:- Властимир (1952.г.) живи у Власотинце и две сестре живе у Власотинце.

Запис: 2012.г. с. Скрапеж, Власотинце

Казивач: Светислав Крстић(1958.) с. Скрапеж

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

* * *           

ФАМИЛИЈА ПЕТРОВЦИ (Стоиљковић, Стојановић)

Славе Светог Ђорђу посну славу 9. децембар, а и Светог Николу 19. децембар – што значи после убиства Турчина у Дејану или Бољару тај Стоиљко је призећен у Скрапеж или је променио славу да не би био ухваћен од Турака.

СТОИЉКОВИЋ ЂОРЂЕ (1936) радио као Преседник ОК СКС, у комитет, био директор фабрике “Милош Диманић“ па онда отишао за Ниш за директора машинске индустрије.

Његов брат ЧЕДА СТОИЉКОВИЋ (кућа код игралишта:синови-Синиша (Нине- 1954.г(ради у „Власина“ теретана спортска хала) и брат Јовица Стоиљковић(правник)-а Звонко Стоиљковић је брат од стрица.

Петровци – Петар (Син Станоје-отац Спаса су из Зимовиште-Ђорђине-Г.Дејан(отишли у Ниш), а предак је убио Турчина и пребегао у атар села Скрапеж,а њихова презимена су:Стоиљковић и Стојановић у село Скрапеж.

Из истог родослова Стоиљковић поред игралишта је живе насељен из Скрапеж „Диша“(Димитрије) Стоиљковић, живео 95. године и умро пре пет година(2005.г)-рођен 1920.г. у село Скрапеж.

Запис: август 2011.г Власотинце

Казивач: Светислав Крстић (1958.г.)

Забележио: Мирослав Младеновић (1948. г) локални етнолог и историчар Власотинце (август 2011.г.)

* * *

ФАМИЛИЈА КУРДИЦИ (Ристић):

(Најпре су живели у село Скрапеж).

Одатле их Турчин-Г о с п о д а р, преселио у село Ступница, јер нису били добри радници.

Из село Ступница су прешли у село Средор, па онда у село Доња Ломница.

Један део фамилије  се вратио у село Средор, а један део се иселио.

Запис: 1997.г. с. Средор

Казивач: Ицић Живојин (1949), с, Средор

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

* * *

Порекло презимена села Скрапеж:

 

Порекло презимена Стоиљковић (1)

(призетак из с.Кукавица у род ЗНЕПОЉЦИ-Младеновићи, село Скрапеж):

Крсна славa: (као призетак „На земљу“-Свети Никола)

Родоначелник: Момчило Стојиљковић

Порекло: Из Лесковца у село Кукавица населио се  отац Момчило са четири сина: Мика (умро), Жика (живи у Кукавицу), Драган (живи у Кукавицу) и Моша (1947.г)-призећен у род ЗНЕПОЉЦИ у село Скрапеж.

Познат родослов:

Момчило: Мика, Жика, Драган (1955.г), Моша (1947).

Слободанка (девојачко Младеновић с.Скрапеж)–Момчило Стоиљковић(1947с. Кукавица): Златко (1973.г). Златко (1973)-Радица (1976.г.с. Јастребац): Марко (1997), Никола (1996).

Запис: 2010.г. с. Скрапеж

Казивач: Момчило Стоиљковић, с.Скрапеж

Забележили: Стоиљковић Марко и Александра ученици из с. Скрапеж и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава-Ломница Власотинц

* * *

Порекло презимена Стојилковић (Стоиљковић) (2-ШАРУЉЦИ)

Крсна слава: Свети Никола („као призетко“ у род ЗНЕПОЉЦИ из с. Липовица у село Скрапеж)

Родоначелник: Сторил из Дејан

Стоилковић (Стоиљковић) узео крсну славу Свети Никола у „Знепољци“-„на земљу“.

Познат родослов:

Божидар (умро 1999.г.)-Радмила: Нада (с.Средор)

Новко-Нада: Владица (1971), Виолета (1973).

Владица-Слађана: Александар (1999.г), Никола(2003.г.).

Запис: 2012.г с. Скрапеж

Забележили: Александар Стоиљковић ученик из с. Скрапеж и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Порекло презимена Динић (Милошевић):

Родоначелник (Милош): из рода Милошевић села Средор, који су живели на потесу Сивац-између села:Липовица, Средор и Скрапеж.

Порекло презимена: Динић потиче од Дине, а Милошевић од Милоша, рода Милошевић из села Средор.

Крсна слава: Свети Ранђел

Стари кумови: живе у Ђуринци

Родоначелник фамилије Динић: Дине Милошевић.

Познат родослов:

Дине: Дуне Динић, Бранко Милошевић, Драге Милошевић

Дуне – Мирослава (жена умрла 1985.г.):-

Бранко – Славица (умрла 2007.г.).

Драге -Дарка (умрла 2003.г.).

Дуне-Мирослава: Јован (1955.г.), Бранка, Мара и једна ћерка умрла..

Јован Динић(1955)-Слађана(1965): Бобан Динић, Далибор Динић (сада студент 2012.г)

Бобан Динић(1980) – Данијела (Стаменковић,1989.г): Немања Динић (2001.г), Миљана(2004.г.).

Постоје три фамилије Милошевић. Једни у роду Динић имају презиме Милошевић, друга фамилија Милошевић на привременом раду у Фрнацуској-тамо живи,, а трећа је одсељена у Власотинце.

Познат родослов презимена Милошевић (Француска):

Милан-Драгољуб-Дејан (1973.г.), Драган(1977.г.).

Познат родослов Милошевић (Власотинце): Дејан-Милика: Немања (1998), Тома (1999).

Запис: 2012.г.с. Скрапеж код Власотинца

Казивач: Совијанка Петровић(1920).с, Скрапеж

Забележили: Немања Динић (2000.г) ученик седмог разреда село Скрапеж,  и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Порекло презимена Крстић(1):- ЖИШКИЦИ

Крсна слава: Свети Никола(19. децембар)

Родоначелник БЛАГОЈЕ, усвојен као дете из Присјан у село Скрапеж.

Стари кумови из фамилије ЗНЕПОЉЦИ (Младеновићи).

Познат родослов:

Благоје (погинуо 1912-1913 у балканским ратовима):-  Сима (око 1900.г), Никодије („посмрче“-рођен после погибије оца).

Никодије: син Јован Крстић (1933.г.) и седам ћерки. Слободанка удата у Росоман (Грацко) према Ђевђелији. Мирослава удата у Параћин, Верица у Кикинду.

Јован Крстић (1933)-Верица:-Светислав Крстић(1958).

Светислав (1958)-Госпођинка (Пешић, с. Липовица, рођ. 1964.г.):Анђела(1999), Јована (2002).

Запис: август 2011.г Власотинце

Казивач: Светислав Крстић (1958.г.)

Забележио: Мирослав Младеновић (1948.г), локални етнолог и историчар Власотинце

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, 31. јануара 2013. године, Власотинце, Јабланички округ, југ Србије

 

ИЗВОРИ:

[1]  Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2]  Мирослав Б. Младеновић Мирац:  ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3]  Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ из рукописа:”ПЕЧАЛНИК-приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја- Повласиње)” 2012.г., Власотинце

 [4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из  рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009.г, Власотинце

[5] Казивачи из село Скрапеж, општина Власотинце:- Светозаревић Благоје (1928), Светислав Крстић (1958), Совијанка Петровић (1920),Младеновић  Верица (1941),  Момчило Стоиљковић, Из с. Скрапеж и Ицић Живојин (1949) из с. Средор.

 [5] Бележили: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар и наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница СО Власотинце (бележио:од 1970-2012.г) и ученици из село Скрапеж (од 2008-2012. године):-Богдановић Јелена, Станковић Јелена, Ђокић Горица, Катарина Младеновић, Стоиљковић Александар, Динић Немања и Марко и Александар Стоиљковић из село Скрапеж, општина Власотинце.

 

 

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Suncica Stankovic Jovanovic

    Poštovani,
    sve je ovo lepo napisano …..
    Imam primedbu, nigde se ne pominje familija Caninci, a niko ne pominje da su u prvom svetskom ratu tri clana porodice,(tri rođena brata) Aleksa koji je imao dva sina, MIrka i Simona i još dva brata Pavle i Slavko, njih troje iz jedne porodice, nažalost se nisu vratili iz prvog svetskog rata, i do dana današnjeg ne zna se njihov grob. Njihov četvrti rođeni brat Milan je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj za vreme drugogo svetskog rata, pa mi nije jasno zašto ste zaboravili na familiju Caninci.

    P.S. Litije sela Skrapež nije Spasovdan kao što je navedeno u članku već Sveti Nikola
    Letnji koji je uvek 22. maja.

    Srdačan pozdrav autoru članka,

    Sunčica Stanković Jovanović