Порекло презимена, село Борина (Мали Зворник)

26. јануар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Борина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово дринско село је с обе стране речице Борине.

Око села су: од запада Дрина и речица Борина, од југа Пећина, Давидово Брдо, Пресека и Крња Јела, од истока Борања, Биљег и Заворје, од севера Јелица, Мамутовац, Бобија, Чемерница, Каменица, Клисар, Батар, река Борина.

У Борини је главна река Борина. Њене су притоке: Буковик, Ораховац, Рогуљац, Ранитовац, Црквењак, Каменица и Краљевац. У селу је и речица Маљетовац. У селу су извори: Турска Чесма, Врело и Корита.

У Борини су брда: Мијина Њива, Крш (Кршић), Злоступ, Цип, Рњаковац, Мамутовац, Јелица, Брдо, Милутовац, Нејска, Коса (Гучево), Пецково Брдо, Гај, Црквина, Руст, Ђедовац, Метаљка, Гучево, Кулиште, Велика Хајка, Чемерница, Широки Пут, Клисар, Бобија, Ћуковац, Буково и Јелик.

Њиве се зову: Клисар, Луке, Каменица, Падалиште, Рупе, Врела, Биљег, Мамутовац, Њиве, Аде, Подкрш, Подкућнице, Јабучје (Г. Борина) и Подцрквине. Добре су ливаде Лукавице.

На десној страни Борине је пространо поље Батар, које је у турско доба било насељено муслиманским родовима. Цео простор до Дрине и све тако зване Брасинске Аде, цела Лепеница, били су непосредно везани за муелиманско село Батар, које је било на оном простору, где су данас школа, црква и механа у Брасини. Батар је дринско поље од дринских ниских и песковитих ада и од 3 поличасто дигнута дела Поља на коме су насеља, воћа и сви усеви. Дрина стално плави аде, зато су оне или у песковима или врбацима или под кукурузом, а горњи део Поља је слободан од поплава свих река. Батар је подељен на оба села; већи је део припао Борини, а мањи Брасини, а Ерасинске Аде напротив већим делом су припале Брасини, а мањим делом Борини. Лепеницом треба звати целу леву страну реке Борине од њеног ушћа па до ушћа речице Лепенице. Она се одмах диже из Дрине 3—10 м у висину и тако с малим нагибом реци Борини диже се полако под Цип. И она је богата у доброј земљи за рад, за воћа и шуме. Горњи делови Борине испод Борање и Гучева или су у камену или у песковима и шљунковима и оскудни су у доброј земљи за усеве и воћа, али су у густим шумама.

Борина је Ципом подељена на два засебна дела, од којих сваки за себе може бити село. То су Горња и Доња Борина. Доња се Борина дели на два краја, на Лепеницу и Батар.

Стара гробља на Биљегу, под Ципом у Лепеници, код школе и цркве, код моста на левој обали Борине, многе зидине на Биљегу и низ Г. Борину до Ципа, стара црквина на средини Лепенице, рударске исколине по Г. Борини докази су и ранијег живота у овом селу.

Батар је био муслиманско село. Муслиманске су куће биле на местима око школе и цркве. До скора је било зидина од турских кућа, до скора се знало шта је чије било. Муслимани Батара нису смели чекати 1834. год. Они су се још 1809. год. иселили у Босну, одмах преко Дрине на ушћу Хоче. Они су поступно продавали Брасинцима своје земље по Батару, адама и Лепеници. На Батару је било Турака до 1820. године. Тек по исељешу Турака и по продаји својих имања Батар и Лепеница су се почели нагло насељавати и тих се дана издвојила и Борина као засебно село.

У Борини нема старих родова, али рушевине по Биљегу и изнад Ципа у Горњој Борини казују, да је било овде насеља. По причањима старијих Боринаца ово су били рудари и сви су говорили западним дијалектом и по Биљегу вадили руде. Многи су примили ислам и сад су на ушћу Хоче, многи су отишли Шапцу и растурили се по селима низа Саву, неки су данас у Босни на копању руда. Били су предиспонирани рудари и нове су досељенике направили правим рударима, који су били по костајничким и зајачким рудницима први међу првима.

Старији родови су ограничени на Горњу Борину, управо на кршеве изнад и испод Ципа. Све је друго било муслиманско и далеко од православних.

Има само два стара рода, од пре 150 година:

Богдановићи који су дошли из Царине од тамошњих Брајића и одали се рударству. Сада су око Ципа сишли низ Борину по Лепеници до школе, прешли и на Батар; по махалама се зову: Максићи, Филиповићи и Софронићи. Говоре западним дијалектом (23 к.; Св. Стеван).

Атанацковићи су дошли из Царине од тамошњих Мирчетића, населили се јужно од Ципа на Лепеници. Овде су се одали, рударству и сада се пустили ширином Лепенице до над Дрину; зову се по махалама: Јовићи, Игњатовићи и Петковићи. Говоре западним дијалектом (33 к.; Св. Ђурђе).

Од 1809—1820. год. била је навала у насељавању и стварању села. Досељавање се продужило интензивно и до 1836. године.

Из тих времена су:

Милићи у Горњој Борини, рудари из Грачанице, има их око Биљега (11 к.; Св. Стеван).

Спасојевићи и Којићи II су из Брасине, опет на гласу рудари (9 к.; Св. Алимпије).

Којићи, рудари, из Доње Тријешњице од Радошевића (6 к.; Мратиндан).

Крстићи и Ристићи су из Селанца рудари и каменоресци (9 к.; Св. Ђурђе).

Лукићи су из Костајника (5 к.; Св. Јован).

Радићи су из Радаља (6 к.; Св. Јован).

Јокићи су из Радаља (9 к.; Св. Јован).

Секулићи су из Доње Тријешњице од Веселиновића (7 к.; Св. Лука).

Ристановићи су из Доње Тријешњице од Мишковаца (3 к.; Св. Лазар).

Марковићи су иа Рујевца и рудари (4 к.; Св. Арханђел).

Деспотовићи су из Вољеваца (4 к.; Св. Јован).

Петровићи су дошли из Жарковића у Радаљу (2 к.; Св. Димитрије).

Вукашиновићи су из Цулина (2 к.; Св. Јован).

Гаврићи су из Доње Тријешњице од Ерића (3 к.; Св. Арханђел).

Кикановићи су из Дворске у Јадру (3 к.; Св. Никола).

Ранковићи су из Брасине (2 к.; Св. Јован).

Павловић је из Радаља (1 к.; Св. Ђурђа).

Макевић је из Будишића (1 к.; Св. Ђурђе).

Ђукановић је из Малог Зворника (1 к.; Св. Јован).

Јазићи су из Осата (2 к.; Св. Ђурђе).

Бјеловићи су из Босие из Баљковице (2 к.; Св. Јован).

Мијаиловић занатлија, из Сења (моравског) (1 к.; Св. Никола).

Ћирковић занатлија, из Чајетине (1 к.; Св. Ђорђе).

Ранковић од Катића у Доњој Тријешњици (1 к.; Св. Јован).

У Борини има 26 родова са 151 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 501-503), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (2)

Leave a Reply to Небојша Мићић

2 коментара

  1. Небојша Мићић

    Ово ништа није тачно. Љубо Павловић је пропио паре које је добио од Јована Цвијића за истраживање, па онда сео и пијан налупетао ове глупости.
    Набавите књигу “Борина – прошлост и порекло становништва” преко портала Порекло.

    Поздрав!

    • Ђорђе

      Много грешака и доста изостављених презимена је у скоро сваком селу Соколске нахије. И ја сам чуо такве приче… наводно је висио по кафанама док су му ученици ишли по селима и сакупљали грађу.
      Конкретно, у мом селу фали 7, 8 презимена, а 3 су погрешно написана. Надам се да су макар тачни подаци о пореклу осталих наведених фамилија и родова. И поред свих пропуста, ваш коментар ми делује баш престрого, није то баш толико лоше и нетачно како кажете у првој реченици.