Na današnji dan: Rođen vojvoda Radomir Putnik

24. januara 1847. – Rođen Radomir Putnik, srpski vojskovođa, vojvoda, načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.

Radomir Putnik se rodio u Kragujevcu. Njegov otac Dimitrije je bio učitelj. U svom rodnom mestu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su preci, tačnije deda Arsenije, doselio sa Kosova u Belu Crkvu. Kada su njegovog dedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu. Tako su Arsenija nazvali Putnik.

Radomir je u školu krenuo sa šest godina i ako su i tada deca kretala sa navršenih sedam godina. Bio je dobar đak, odmeren i učtiv, ali voleo je da se u društvu nametne kao prvi, da se njegova sluša. Tu osobinu je zadržao kroz ceo život.

Od oca, prosvetnog radnika, je čuo da ne treba da uči samo za školu, već i za život. Mnogim nastavnicima je zadavao glavobolju, jer je često postavljao potpitanja posle njihovih predavanja. U to vreme nastavnici nisu voleli da naširoko i nadugačko objašnjavaju ono što predaju, već su se strogo držali zadate teme, tako da Radomir nije bio mnogo omiljen kod njih. Najverovatnije zbog toga nastavnik nemačkog mu je dao trojku, a kasnije se kroz vojničku karijeru tečno služio nemačkim jezikom i veoma retko je koristio rečnik čak i kada čita nemačku literaturu. Povremeno bi svirao gitaru i pevao, uglavnom kada bi ga zamolila majka ili otac. Njegova najmlađa ćerka Radojka udata je 1918. za lekara Aleksandra Radosavljevića.

U septembru 1861. posle završene prve godine gimnazije upisao je Vojnu akademiju, odsek Artiljerijska oficirska škola. Akademiju je završio 1866. godine, kao osmi u generaciji. Dobio je čin artiljerijskog potporučnika decembra 1866. kada je postavljen za komandira voda 4. poljske baterije. Tu dužnost ipak nije preuzeo, prvenstveno iz razloga što je bio talentovan crtač. Zbog toga je zadržan na radu u Topografskom odeljenju Ministarstva vojnog. U Ministarstvu vojnom je radio do januara 1867. kada je prebačen u operativnu jedinicu, gde je postavljen za komandira voda. Komandant baterije je postao posle dve godine.

Ratni put

Prva bitka u kojoj je učestvovala brigada pod Putnikovom komandom je bila Boj kod Kalipolja. Tu je najviše zbog loše organizacije i postavljanja vojske od strane Františeka Zaha srpska vojska doživela poraz. Putnikova brigada je tada imala velike gubitke. Niz poraza u bitkama na Adrovcu, Šiljegovcu, Krevetu i Đunisu, je doveo do poraza Srbije u prvom ratu sa Turskom. Već tada se Radomir Putnik pokazao kao sposoban i hrabar oficir, koji je i odličan komandant sa velikom stvaralačkom inicijativom. Zbog svogih dela u ovom sukobu je sredinom oktobra 1876. unapređen u kapetana prve klase, a samo dva meseca kasnije u čin majora.

Za vreme drugog rata sa turskom, Putnik je komandovao centralnom kolonom Šumadijskog korpusa, koja je učestvovala u borbama oko Pirota. Kao komandant Rudničke brigade je učestvovao u oslobođenju Niša, dok je u oslobođenju Vranja komandovao Veterničkom kolonom. Komandujući istom jedinicom je 31. januara 1878. godine porazio turske snage na Goču i Devotinu. Jedinica je nastavila borbe i 4. februara je oslobodila Gnjilane. Jedinica pod njegovom komandom je 5. februara napredovala do Gračanice i Lipljana, gde su dobili naređenje o prestanku borbi.

Period posle srpsko-turskih ratova

Putnik je 1879. godine poslat na šest meseci u Rusiju da bi se upoznao sa naoružanjem u sklopu ruske vojske. Kad se vratio iz Rusije, položio je prijemni ispit za generalštabnu struku. U Glavnom generalštabu je određeno vreme proveo na praktičnom radu. Po završetku rada u Glavnom generalštabu, postavljen je za načelnika štaba Dunavske divizije. Dok je bio na toj dužnosti, unapređen je u generalštabnog potpukovnika. Tokom srpsko-bugarskog rata je bio načelnik štaba Dunavske divizije, čija su ratna dejstva bila u rejonu reke Slivnice.

Učestvovanje u Balkanskim ratovima

Radomir Putnik se zalagao za stvaranje saveza balkanskih hrišćanskih država, koji bi bio okrenut protiv Turske. Istovremeno, on je bio glavni predstavnik Srbije u pregovorima o tom savezu. Njegova pretpostavka je bila da će se turske snage nalaziti na položajima oko Ovčepolja. Pogrešio je u proceni, čime nije mogla da se realizuje njegova zamisao da se prikupe snage triju armija koje bi zadale konačan udarac turskim snagama. Uprkos tome, vojni stručnjaci smatraju da je Putnik u osnovi dobro procenio situaciju, i da je od Prve armije, koja se kretala moravsko-vardarskim pravcem, napravio veoma jaku i disciplinovanu armiju, koja bi mogla da porazi tursku Vardarsku armiju, bez obzira na njen položaj. Sama potvrda razmišljanja vojnih stručnjaka je dokazana je bitkom ovih armija kod Kumanova 23. i 24. oktobra 1912. u kojoj je pobedu odnela srpska vojska. Posle ove pobede Putnik je dobio čin vojvode.

Konačan poraz Vardarskoj armiji je naneo u Bitoljskoj bitki, gde je taktički glavninu snaga poslao preko Velesa, a sporedne snage preko Kičeva prema Resnu, i time potpuno iznenadio tursku komandu.

Pred Drugi balkanski rat, vojvoda Putnik se na zahtev vlade obavezao da neće učiniti ništa čime bi dao Bugarskoj razlog za objavu rata. Time se odrekao bilo kakve strategijsko-operativne inicijative. Uprkos tome je dobro procenio situaciju i zaustavio bugarske napade na na više pravaca (bregalničkom, krivorečkom, sofijsko-nišavskom i timočko-podunavskom) i organizovao protivnapad u saradnji sa srpskim saveznicima u Drugom balkanskom ratu. Ishod te operacije je bila pobeda u Bregalničkoj bitki i kapitulacija Bugarske.

Uloga načelnika štaba u Prvom svetskom ratu

Vojvoda Putnik je organizovao odbrambeni plan srpske vojske u slučaju napada. Cilj je bio da najjače jedinice drže liniju odbrane koja bi omogućila brz napad u pravcu Valjeva i Drine, odakle se očekivao napad Druge i Pete austrougarske armije. Pravac kretanja neprijatelja je dobro procenjen i prva bitka se odigrala kod planine Cer. Vrhovna komanda je sa takvom postavkom snaga uspela da nanese prvi poraz Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.

Tokom bitke na Drini srpska vojska je odbacila austrougarske jedinice i upala na teritoriju Srema. Stiglo se do Rume i Inđije i onemogućeno je forsiranje Drine od strane austroguarske Pete armije pod komandom Oskara Poćoreka. Prva i Treća armija su na frontu Sokolska planina – Gučevo zaustavila napad šeste armije. Tom prilikom austrougari su pretrpeli velike gubitke.

Taktička veština vojvode Putnika (naravno, i đenerala Živojina Mišića) posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici ga je uvela u ratne udžbenike. U tim trenucima, vojvoda je pokazao veliku prisebnost i sposobnost donošenja dobrih i pravovremenih odluka. U trenucima kada je izgledalo da će Poćorekova Šesta armija probiti front, on je organizovao Kombinovani korpus na položaje Kosmaja i Varovnice, i promenio pravce napada Druge i Treće armije, što je dovelo do poraza Centralnih sila, čije su se snage povukle preko Dunava, Save i Drine.

Krajem 1915. godine, posle trojne invazije na Srbiju, i povlačenja srpske vojske na Kosovo i Metohiju, vojvoda Putnik je imao samo dve mogućnosti: da prihvati kapitulaciju, čiji rezultat bi bio za Srbiju ponižavajući separatni mir, ili povlačenje preko albanskih planina, na Albansko primorje. On se bez razmišljanja odlučio za drugu opciju, time čuvajući čast srpske vojske i naroda. Poslednjim naporom je izdao svoju poslednju naredbu, kojom je pravac srpske vojske bio određen u pravcu Albanskog primorja.

Te godine je vojvoda Putnik zbog problema sa zdravljem imao manji uticaj na donošenje odluka, ali je činjenica da je on dao sva važnija naređenja sve do kraja 1915. kada je otišao na odmor i lečenje. Sa Krfa 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu, i godinu dana nakon toga je umro 17. maja 1917.

Uticaj na razvoj srpskih oružanih snaga

Putnik je veoma brzo shvatio da se oslobođenje od Turaka ne može potpuno ostvariti nametnutim reformama i hatišerifima od strane turskih vlasti, već jedino oružanom borbom. U tom cilju je pripremao sebe i svoje podređene za ostvarenje tog zadatka. On je bio prvi potporučnik u istoriji koji je pisao priručnik za obuku trupa. Na taj korak se odlučio 1868. godine. Od te godine se primećuje njegov uticaj na razvoj srpskih oružanih snaga.

Posle završetka srpsko-turskih ratova (1876-1878) imao je cilj da srpska vojska, po organizacionoj strukturi, bude bliska savremenim evropskim armijama. U tom cilju je objavio priručnik Artiljerija u gradskoj voini, koja je obuhvatila sve oblike ofanzivnih akcija artiljerije protiv tvrđava, kao i promenu i obogaćivanje plana obuke oficirskog i podoficirskog kadra. Takođe je objavio dvotomnu knjigu Služba generalštaba, koja će decenijama služiti kao udžbenik za stručno usavršavanje generalštabnih oficira. Napisao je i knjige Služba i mirno doba i Služba u ratno doba.

Ličnost Radomira Putnika

Švajcarac Arčibald Rajs je 1915. godine napisao:

“ Tek sad shvatam koliko je neobičan i uman bio taj starac, bledog lica, uokvirenog prosedom gustom bradom podrezanom u šiljak, koji je svoju bolesničku postelju pretvorio u biro u kome je neumorno radio dan i noć. ”

Vojvoda Putnik se kroz svoje odluke, koje su imale sudbonnosan značaj za srpsku zemlju i narod, pokazao kao nenadmašiv strateg i krupna istorijska ličnost. Kratke, razumne i potpuno jasne odluke su pokazivale dubinu misli i čvrstinu logike vojvode Putnika. U svakoj situaciji je umeo da odredi strategiju i plan, čime je on bio bitan element srpske državne politike. Putnik je smatrao da je vođenje rata pitanje i za državnike i za vojskovođe, i nikad nije izvršio nijednu odluku za koju nije dobio saglasnost vlade.

Putnik se uvek isticao kao hladna i racionalna ličnost. Bilo ga je veoma teško izbaciti iz ravnoteže i znao je da se ponese i u pobedi i u porazu. U ličnom životu je bio miran, povučen i skroman čovek. U javnosti nikad nije bio razmetljiv i izbegavao je preterano dekorisanje odlikovanjima, koje ni sam nije razumeo. Jednom je izjavio: „Moje dekoracije su ispod mundira“. Za vreme balkanskih ratova, naredio je da dnevnice potporučnika i vojvodi bude isto – tri dinara dnevno.

Zanimljivosti

Po njemu se u Kanadi zove planina Putnik.

IZVOR: Vikipedija