Порекло презимена, село Торник (Љубовија)

23. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Торник, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село чини скоро једну целину са Савковићима од којих ничим није одвојено. Ово је планинско и сточарско село.

Око села су: од запада Стајчића Брдо, Ораховичка Ријека, Херцеговачки Поток, Крило, Бобија, од севера Медведник, од истока Бобија, В. Приседо, од југа Равна Гора.

Торник је на извору речице Ораховице коју граде поточићи: Матића, Томића и Докића Поток. На северу је река Љубовиђа.

Од извора су: Томића Чесма, Хладна Вода на Приседи, Рикоч и Мијина Вода.

У селу су ова брда: Калудра, В. Приседо, Бобија, В. Стена, Орлова Стијена, Крш, Осоје, Матијића Брдо, Озријен на Рав. Гори. Њиве се зову: Ријека, Подкалудра, Брдо, Пољане, Локва и Рикоч; ливаде су на Бобији, по Бубовиђи и под Медведником.

Испод Бобије су низ сва врела првокласне земље за род. По Равној Гори и Љутој Стени лошије су земље, по Малој Приседли тако исто. Низ Ораховачку Реку нема лука, око извора су куће с воћем и нешто шуме. На Бобији су шуме а по Љубовиђи од пре 35 година почело је насељавање, крчење и стварање родних земаља. Како је Торник са доста родне земље, економски је снажно село, мада је увек више испуштао своје становништво од Савковића.

У Равној Гори и при изворима Ораховичке Реке је Торничка Мала која се даље дели на Паљевине и Калудру. У новије доба раселице по Бобији и Љубовиђи чине заселак Планину или Љубовиђу.

Под Бобијом старо гробље, у Паљевинама старе ископине, под Бобијама старе калдрме и ка Малој Приседли шанац докази су ранијег живота у овом месту.

У селу су, од пре 200 година:

Матијићи (25 к.; Св. Јован). За овај род који и данас говори западним дијалектом, који је дошао преко Осата у ове крајеве и који је био рударски и по Паљевинама у Равној Гори вадио руде, мисли се да је из Далмације са самог приморја. Нико не зна место одакле су; знају да су одувек били рудари, па би се и данас врло радо одазвали том послу, кад би их ко позвао. Пред крај XVIII века у Равној Гори био је рудник олова и тада је био буљугбаша на том мајдану Васа Матијић, човек радан, који је свoје олово продавао на пазару у Ужицу и лично га давао кнезу Илији Бирчанину. С кнез Илијом Бирчанином стајао је у пријатељским односима и у његову кућу удао своју кћер. Матијићи су данас у Паљевинама и по Равној Гори.

Други су родова познији. Још нема 150 година како су придошли:

Досковићи из Пиве; дошли у Семегњево и одатле се растурили, па преко познатих дошли у ово село (20 к.; Св. Јован).

Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован).

Јевтићи и Јањићи дошли су из Плоске у Годечеву, управо протерани из тога краја од хајдука Гладовића. Јањића има 7, а Јевтића 9 кућа (Св. Јован).

Докићи су из Г. Ораховице од Маргитића (2 к.; Ђурђиц).

У Торнику има 6 родова са 78 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 439-440), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.