Poreklo prezimena, selo Gornje Košlje (Ljubovija) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Gornje Košlje, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji "Sokolska nahija" Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Porekl Poreklo stanovništva sela Gornje Košlje, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji "Sokolska nahija" Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Porekl Rating:
You Are Here: Home » Autori » Vojislav Ananić » Poreklo prezimena, selo Gornje Košlje (Ljubovija)

Poreklo prezimena, selo Gornje Košlje (Ljubovija)

Poreklo stanovništva sela Gornje Košlje, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

 

Oko sela su: od zapada Drenova Glava, Boškovac, Ramne, Živkovac, Ljuboviđa, M. Medvednik, od severa Jablanik, od istoka: Grebenska Stijena, Borovnjak, Lipovo Brdo, Lipovac (potok), od juga Triješnjica.

Gornje Košlje su tipsko planinsko selo.

Reke i rečice (potoci) su: Triješnjica, Borovštica, Topalovića Potok, Ljuboviđa, Skakavac, Živkovac, Markovac, Zmajevac, Tibuća, Ozorački Potok i Obradovića Potok.

Poznata su vrela: Zmajevac, Dobroš, Miroška Voda Topalova Česma, Hladna Voda i Skakavac.

U selu su brda: V. i M. Grad, Košljanske Stijene (i Stine), Podočim, Sedanica, Miroč, Gušterovo Brdo, Bobija, Košljansko Brdo, Razbojište, Bulinac, Kobilja Ravan, Greben, Borovnjak, Ridovi, Slemena i Topalovac.

Njive su: Bulina Ravan, Kobilja Ravan, Ramne, Jeličino Polje, Dolovi, Brdo, Vrtače, Jatare i Livade.

Košlje su stočarsko i planinsko selo, sve u malim mahalama i raselicama. Mahale su od tri-četiri kuće, među stenama ili pod stenama u prigrevici ili na domak toplim vetrovima. Iz svake mahale deobama pojedinci, kako oni lepo kažu sami za sebe, idu „u planinu i tamo kuće i stvaraju mahale. Pa i u planini, ako ne bi bilo mesta, ide se dalje i tako se došlo do takvog položaja da se ovo selo ne može lako pregledati. Mahade su: Pivljani, Živkovići, Postenje, Hercegovci, Topalovići, Provalije, Ravni, Miroška Voda i Vojina Voda.

Stari putevi, staro groblje, kapela, ruševine po Postenju i Provalijama, stari grad na Tribući, dokazi su starog života. U ovom planinskom selu bilo je uvek hajduka i hajdučkih porodica.

Od današnjih rodova su najstariji:

Hercegovci ili Vasiljevići. Njihov predak, pop Vasilj, došao je iz Pive iz nekog obližnjeg sela pivskom manastiru. Vasilj je ostao rano udov, otišao u svoj manastir i pokaluđerio se u nadi da ostane tu. Zavadi se posle kratkog vremena s jednim sabratom i u toj zavadi ubije sabrata, pobegne Pljevljima i skloni se u manastir Sv. Trojice. Docnije je uz manastir lreveo svoja dva brata sa decom i tu naselio. Jecan od braće bio je u službi kod nekog dobrog Turčina. Tu je na njega nasrtao i mnogo mu dosađivao drug njegov Turčin, koji je s njim zajedno služio istoga gazdu. Posvađaju se i pobiju, brat ubije Turčina i po savetu gazde morao je bežati. Kako su dobro znali, da u Rogačici imaju nekog srodnika, odu njemu i ovaj ih nagovori da idu u Košlja da zauzmu Knezluk, o kome se onda mnogo govorilo. Dolaskom u ovo selo Vasilj zbaci kaluđersku kapu, ponova se oženi i s braćom zakući. Oni su u Postenju, na ulazu i na najlepšem mestu, zauzeli su Knezluk i Miroševe livade. Mnogo su se selili i odlaze i danas. Zbog toga što se Vasilj zvao Hercegovac i Pivljanin, oni se zovu svuda Hercegovci, ali se ponose Vasiljem; zovu se i: Arsenovići, Dobrosavljevići, Milutinovići, Jankovići, Srećkovići, Grujići i Radivojevići (30 k.; Sv. Srđ).

Stari su rod Živkovići (26 k.; Sv. Trifun). Živko je imao pet sinova i mnogo naroda i privremeno se nastanio na Glasincu. Odakle je bio, ne može se tačno utvrditi. Došao je kad i Vasilj, ali ne u ovo selo nego u Drlače pod Boškovcem. Tu je došao u opreku s muslimanima toga sela a i sa svojima. Zbog seljaka ovog sela, a nešto i po pozivu Vasiljevom, koji se i oženio njegovom ćerkom, Živko se lopne u Košlje i naseli sa svih pet sinova. Za dva sina zna se da im je bilo ime Vasa i Matija, ali se za ostale ne zna. Zna se, da je sin najmlađeg Živkovog sina bio Grujica, koji se po selu i porodici pominje kao najistaknutiji, i da je imao šest sinova, koji su bili u najvećem jeku u doba naših usganaka. Od Grujičinih sinova najviše su izašli na glas Miladin i Ilija. Oni su bili u ratu, četiri brata izgubili, a Miladin je pritom ostao dugo u životu i bio buljubaša na karauli, na Drini. Nema razgranatijeg i rasturenijeg roda u selu, mnogo su se iseljavali, ima ih niz Drinu i ispod Loznice, ima ih i po gradovima, zanatima, trgovini i službama.

Stari su rod Đokići—Mutapi (25 k.; Sv. Arhanđel). Đorđija Mutap je došao ovde kao pop i bio je među prvim sveštenicima triješnjičke crkve. Odavde su odlazili kao popovi; prgave i naprasite prirode retko gde su na miru svršavali. Došli su iz Pive i smatraju da u Pivi i danas ima njihovih Mutapa. Jedna veća porodica ovih Mutapa otišla je Šapcu i popovala u Crniljevu i Dobriću. Misle da su rod vojvodi Mutapu, ma da se to ne može ničim utvrditi. Oni su na Ramnima.

— Stari su rod Tadići (12 k.; Sv. Jovan). Nešto malo ispod 200 godina došao je u ovo selo Mihailo Tadić iz srednje Pive, gde i danas ima mnogo njegovih potomaka istog prezimena. Mihailo je došao sa tri oženjena i punoletna sina: Tadijom, Damnjanom i Panom. Pano, prozvani Pana Topal, bio je bez jedne noge. Oni su pali u Postenje i visoko se u njega gore podigli, tu su zastali i zakućili i još za života Mihailova izašli su na glas. Mihailo je umro u Postenju, a sinovi se podele. Tadija se odseli u Savkoviće, Pano ostane na starom mestu a Damnjan se podigne u Provalije. Tadija je umro u Savkovićima i ostavio iza sebe sinove: Savu, Radovana, Davida, Novaka, Mirka, Josipa i Boška. Od Save su Tadići u Doni i Drlačama, od Radovana Tadići u Valjevu i Smederevu, od Davida Tadići na Ljuboviji i Drlačama, od Novaka Tadići u Beogradu i Savkoviću, od Mirka su ostale neke devojke, od Josipa su Tadići u Šapcu, Loznici, Drlačama i Valjevu, od Boška nema potomstva. Pano je imao tri sina: Mladena, Pantu i Jevtu, svi Topalovići u Postenju, inače i pod prezimenima Mladenovići, Pantići i Jevtići, rasturili su se po Donjim Košljama i drugim selima niz Drinu a manje su išli u varoši. Od Jevte je otišao jedan sin Ubu i tamo se naselio. Damnjan je imao dva sina: Dobrosava i Milutina, nešto po Damnjanu, a nešto po njegovim sinovima njihovi potomci su poznati u drinskim selima i mnogo ih se više iselilo nego što ih je ovde ostalo. Staro prezime Tadići čuvaju između sebe, mada se retko njime služe. Ovde ih je danas u Postenju najviše.

Trebalo je da prođe nešto vremena pa da se dosele drugi rodovi. Godine 1780. došli su:

Mladenovići (6 k.; Sv. Jovan). Ovde je došao starac Antonije sa tri sina i četiri brata. Poreklom je iz Gusinja, pa se bio sklonio u Pivu, u Tadiće, i otuda je došao u ovo selo. Braća su bila u godinama, tri oženjena i jedan se nije ni ženio, a Antonijevi sinovi nisu se ni ženili. Jedan od Antonijevih sinova zvao se Gligorije, kraće Gliša, koji je još rano postao kućni starešina. Antonije je došao u Košlje Tadićima i oni su ga, pomerili iznad sebe u Provalije i tamo naselili. Njegova je kuća rano, kao i Tadića, izašla na glas po imućnosti i po zadružnosti i pameti sgarešine Gliše. Rano je Gliša, još neoženjen, došao u sukob s Turcima, te se zbog toga odmetne u hajduke i otisne se hajdukovati po Bosni i Hercegovini. Oženio se kao hajduk i žena mu je bila u selu, a on je mesecima bio izvan sela i kuće. Pred Prvi Ustanak bio mu je već umro otac, neki stričevi otišli eu bili u Lukavac. ispod Valjeva, zadruga otančala, pa i kuća počela siromašiti, sve od turskih i hajdučkih napada. Gliša je bio u svima borbama, gde je bilo njegovih hajduka. Tako je izgubio u boju na Ravnju dva brata i tri šuraka. God. 1813. došao je opet u Košlje da smesti porodicu, pa da se ponova otisne u hajduke, mada je dotle imao dva sina, Lazara i Đorđa, i jednu kćer. Hajdukovao je od 1813. do 1815. god. po Romaniji i Javorini a kad je počeo Drugi Ustanak vrati se u Srbiju i bio je opet u svima bojevima. Za to su vreme Turci iz okoline uspeli da mu kuću zapale, neke srodnike pobiju, a žena i deca da mu pobegnu. Posle mira preveo je ženu i decu u Divce ispod Valjeva i privremeno se naselio, dokle ga nije njegov prijatelj Plavo-beg Jajić iz Bačevaca pozvao u Valjevo i dao mu svoje imanje u selu Gracu, na reci Gracu, gotovo u samoj varoši. Tu se stalno nastanio, a sinove je uputio na trgovinu i zanate i oni su se rasturili ili izumrli bez potomstva, a tamo je i on umro.

Hajduk Mikavica u početku ustanka 1804. god. doveo je od Sedobre kod Mileševe neke svoje poznanike i naselio ih u dve kuće, da mu budu jataci u selu. To su današnji:

Matići u Vodicama, iznad Buboviđe (14 k.; Sv. Jovan).

S Grahova doveli su hajduci Burmazi i sebi za jataka namestili nekakvog Stanka Leventu i njegovog sinovca Pavla. Od Leventinih sinova i sinovca su:

Stankovići (17 k.; Sv. Jovan).

U Košljama ima 7 rodova sa 130 domova.

 

IZVOR: Sokolska nahija (str. 432-436), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 


Komentari (3)

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top