Порекло презимена, село Доња Буковица (Ваљево)

Порекло становништва села Доња Буковица, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Доња Буковица је ниже Горње, с леве стране реке Буковице. Земље овог села су много боље и богатије за род од земаља горњег села…око Буковице су наносне земље, богате хумусом, па и оне дају врло добар род.

Село је на плећима косе и радзељено на два повећа џемата: горњи и доњи део. Горњи крај зове се Брђани и он је под Царићем и изнад цркве, а други Грабовац, по Грабовцу и до Златарића.

У Брђанима су ове породице: Крунићи (Ранисављевићи) 7к, Терзићи 3к, Лазаревићи 10к, Тадићи 7к, Аврамовићи (Лазаревићи) 2к, Вићентијевићи 3к, Живковићи 5к, Игњатовићи 4к, Перићи 2к и Обрадовићи 2 куће.

У Грабовцу су: Матићи 7к, Ђукићи 2к, Тимотићи 5к, Ерићи 5к и Петровићи 2 куће.

Према харачким тефтерима из 1818. год. Доња Буковица је имала 31 дом са 55 породица и 115 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 45 домова са 480 становника….докле према попису од 1900. год. било је 65 домова са 611 становника.

У Доњој Буковици је данас 66 кућа од 8 породица.

Село је саставни део буковичке општине у срезу подгорском. Гробље је заједничко у Брђанима. Сеоска преслава је Спасовдан.

О имену села казано је код горњег села, само по народнм предањима ово је стело старије од Горње Буковице. Горња и Доња Буковица немају никаквих зааједница ни у иамњима ни у породицама, докле ово село са суседним селом Златарићем, а посебице његовим џематом Паланком, има природних веза у имањима и односима појединих породица. Појединци држе да је Доња Буковица заселак села Златарића, а Горња опет заселак њен, а да ли је овако, то се не може ничим утврдити.

 

Порекло становнштва и оснивање села

  • Тзв. РАНИСАВЉЕВИЋИ – не зна се да су досељени, сматрају се старинцима; много их је расељено по овој области и изван ње. Ранисављевића има 17 кућа, а зову се Крунићи и Лазаревићи; славе Св. Николу.
  • ЖИВКОВИЋИ – не зна се да су досељени, сматрају се старинцима; има их 5 кућа, славе Св. Јована.
  • Тзв. ЕРИЋИ (ТАДИЋИ) – најстарији досељеници. Досељени су пред крај 17. Века у општој сеоби Озринића у Црној Гори, од оне исте породице од које су Курјаци у Драчићу, Аничићи у Дегурићу и на Ушћу. Њих је у овом селу, под разним презименима, 21 кућа. Славе Ђурђиц.
  • АВРАМОВИЋИ – пред Кочину крајину досељени из Заовина у Старом Влаху, па се њихов родоначелник призетио у старе Лазаревиће, чије је презиме примио. С њиме су у сродству још две породице овог села. Има их свега 7 кућа, славе Св. Ђурђа.
  • ИГЊАТОВИЋИ – досељени кад и Аврамовићи из Мокре Горе у Старом Влаху, као слуге. У њих се рачунају и ОБРАДОВИЋИ, има их 6 кућа, славе Св. Николу.
  • ТЕРЗИЋИ – после Кочине крајине доселили се из Озринића преци данашњих Терзића. Населили су у Лазаревиће; њих је данас 3 куће, славе Малу Госпођу.
  • ТИМОТИЋИ – су досељени из Паушца ове области, од тамошњих Тимотића. Досељени су после 1815. год., на сеоско имање које им је додељено; има их 5 кућа, славе Св. Јована.
  • ПЕТРОВИЋИ – су досељени после Тимотића, из Добротина округа ужичког, одакле им се предак доселио као слуга. Има их 2 куће, славе Св. Ђурђа.

Буковичани су у свему по занимању исто што и њихови суседи у горњем селу.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.