Порекло презимена, село Бесеровина (Бајина Башта)

22. јануара 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села БЕСЕРОВИНА, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Бесеровина је пространо дринско село прислоњено уз Тару, уз њене североисточне висове: Ослеушу, Соколарицу и Борању. Она се простире од Митровачког Врела све на исток до Борање, развођа река Раче и Заугљанског Потока.

Била је некад саставни део Перућца. Перућац је био муслиманско, а овај крај хришћанско насеље. Оба краја су имала још 1869. год. једног кмета.

Око села су узвишења и места: од запада Црвено Брдо, Сумбулић Брдо, Борово Брдо, Локвице, Митровац и Секулић, од југа Секулић, Букова Главица, Сјенокос, Катун, Николић-Понор, Ћуприја, од истока Ждракулић, Соколина и Брест.

Главне су воде: Црвена Вода, Босиљковац и Брестовац. Извори су Љубош, Васина Вода у Гају и Чесма у Савином Брду.

У селу су брда: Гај, Љубош, Борова Раван, Буково Брдо, Савино Брдо, Ослеуша, Пољане, Катуниште, Ливаде, Гајова Вртача, Цвијина Паљевина, Сјенокос и Борје.

Њиве се зову: Пољане, Ждракулић, Локве, Селашина, Барице, Црвена Вода, Љубош, Гај и Савино Брдо. Ливаде су на Ослуши по вртачама испод Соколине, Ливадама, доловима испод Секулића и Митровца.

Од Митровачког Врела на исток до под Соколариду, до пута којим се пење у Тару, део сео села зове се Бесеровина. Бесеровина се дели на две велике махале: Љубош и Бесеровина. Источни део села се зове Зауглине. Зауглине су позније насеље, насељено од исељених породица из Бесеровине, у које су после појединачно упадале нове породице са стране и из суседних села.

Перућац је у лепшем положају, у заклоњенијем и плоднијем земљишту од Бесеровине, те је вероватно и пре насељен. Али како су ова два села увек била једна целина, и оно је било насељено. Нема онаквог гробља као у Перућцу, али по Тари и селу има старина. Народна предања не иду даље од 150 година у назад. Много се прича о спахији Бесеру из Рогатице као да је он почео нагло насељавати село.

Бесер је довео из села Зовика, из близине Рогатице, своја три добра познаника, три рођена брата: Симу, Митра и Максима Југовиће, који су се звали још и Вимићи. Населио их је на Митровачком Врелу поред Перућца и дао им цело село, да бирају шта им се и где допадне. Живели су дуго у селу и у задрузи и јуначки се опирали Турцима из Перућца и Гаочића. Само зато што су имали ослонца у спахији и ка- луђерима манастира Раче, остали су на месту и добро се заимали. И синови су им били у задрузи, а могли су остати, иако их је било много, само зато што су по начину живота били подељени у три куће: једна и главна у Врелу, друга на сред села у Бесеровини, трећа у Зауглинама око станова и стоке. Унуци су се изделили тако да су Симини потомци, као Вимићи, остали до Врела, Митрови као Југовићи насред Бесеровине, Максимови као Максимовићи и Југовићи у Зауглинама (68 к.; Св. Стеван).

Касније су дошли:

Хаџићи (16 к.; Св. Лазар), чији је предак Хаџија имао сродника калуђера и населио га изнад Југовића. Хаџија и његов брат калуђер у Рачи родом су из Ридића у Никшићској Жупи. Они су данас високо над Вимићима и под Таром.

Ђокићи (4к.; Св. Сава) у Симићима „Бесеровцима”, дошли су од Нове Вароши из Дражевића; предак им је дошао из Васојевића. Његови стари били су зидари и овде су као такви дошли. Од њих су после две породице прешле у Осат у село Калиманиће, а две су сишле у Јадар у Доњи Добрић и тамо се населиле у Видојевици.

Баштовановићи (9 к.; Св. Стеван) су из истог места одакле и Ђокићи и дошли су заједно са Ђокићима. И њихов је предак пореклом из Васојевића од Берана, дошао као зидар и населио се у Максимовиће „Бесеровце. Расељавали су се и данас их има у Доњем Добрићу у Јадру под овим истим презименом, одакле су неки отишли и у Мачву.

Овакво је стање било 1834. год. у години када се изнова насељава Перућац. Од 1834. и 1836. год. које су биле врло значајне по ова села, Бесеровина добија ове родове:

Ковачевиће (5 к.; Св. Стеван) потомке неког Милоша Ковача, досељеног из села Јагодине код Добруна, који је ушао одиви у „Бесеровце“ Митровиће, примио њихову славу а своју напустио. Имао је свој вигањ и радио на потоку иза куће.

Пејиће (4 к.; Св. Лазар) из Дрмановића до Нове Вароши.

Веселиновиће (3 к.; Св. Стеван) од Којадиновића из Заовина.

Радојичиће (Галине Јовановиће) на Бубошу испод Ослеуше, изнад Алексића и до Перућца (7 к.; Св. Трифун).

Голубовиће из Раче (3 к.; Св. Врачи).

Јокиће из суседне Раче и на дну Зауглина (3 к.; Св. Никола).

Караклије из Заовина (4 к.; Св. Никола).

Стевановиће из Мокре Горе (3 к.; Св. Ђурђе).

Тришиће из Кремића (2 к.; Св. Никола).

Јовановиће од Дробњака у Јагоштици (2 к.; Св. Ђурђе).

Јездиће од Челиковића у Заовинама (2 к.; Св. Ђурђе).

Весиће из Јагоштице од Крнића (2 к.; Св. Стеван).

Сакиће из Марића у Заовинама (2 к.; Св. Ђурђе).

Јелисавчиће из Заовина (3 к.; Св. Јован).

Иванковиће од Пантелића у Алузи (2 к.; Св. Пантелија).

Ракиће из Заовина од Попадића (3 к.; Св. Ђурђе).

Стојановиће из Раче (2 к.; Св. Стеван).

Александриће (1 к.; Св. Ђурђе) из Солотуше.

Караџиће (1 к,; Св. Арханђел) пореклом из села Петњице у Дробњацима.

Камберовиће (1 к.; Св. Марко) из Пилице.

Живковиће (1. к.; Св. Ђурђе) из околине Вишеграда.

Шоботска из Шљивовице (1 к.; Св. Никола).

Кнежевиће (1 к.; Св. Јован) из Горњег Вардишта.

Родове придошле у времену од 1834—1836. год. населиле су државне власти на она земљишта која нису била у државини Југовића и њихових суседа већ муслимана овог села. Познији досељеници су дошли куповином имања од Југовића, где су после доста прихватили од сеоских утрина. Врло су ретко ове породице могле ући у Југовиће већ су се растуриле по целом сеоском хатару, нарочито су многи сишли Дрини, путу за Бајину Башту и на доњи део Зауглина.

У селу је 28 родова са 155 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 376-378), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Andrej

    Zanima me odakle su dosli Kamberovici u selo Plica kod Bajine Baste

    Prezime se pominje ali ne i njegovo poreklo

    Molim vas za odgovor

    hvala

    Andrej