Порекло презимена, село Драксин (Бајина Башта)

19. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Драксин, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Драксин је северно од Злодола и Заглавка, на пространим плећима Јаворине.

Око села су узвишења: од запада Кузманово Брдо, од југа Јаворина, од истока Јелова Гора, В. и М. Приседо, од севера Јасеница и Кокошица.

У селу су речице и потоци: Лазића и Кузманова Река, (Кузман је из Драксина, погинуо од Турчина), Јелоштица, Глог, Поток, Манџин Поток. У Драксину су два врела: Васино и Кузманово Врело.

Брда су: Шупља Липа, В. и М. Приседо, Бујадњача, Церик, Кик, Медник, Јасеница, Кокошица, Долине, Кузманово Брдо, Глог, Манџиште и Марковица.

Њиве се зову: Глог, Кокошица, Медник, Баре, Суве Ливаде, В. Ливаде, Локва, Церик и Ива.

Село се дели на два дела: Драксин, који је састављен из неколико махала, и Церје.

Старо гробље на Јаворини у хатару села и многобројне сухозидине по Јаворини изнад Злодола докази су старих насеља. Многи су се одавде, из чисто економских разлога, склонили у ваљевска села под Медведником, а неки су се родови спустили и до Саве. Старих родова у овом селу нема.

Старији су род, преко 250 година:

Вукашиновићи, од Савељића из Злодола. Они су се населили у Драксину онда, када су Драксин и његова Јаворина имали још пет родова, који су се иселили. Вукашиновићи су у три махале и над Костојевићима, много су се селили по подринским селима и Мачви (25 к.; Св. Арханђел).

У доба Савељића доселили су се у Церје:

Јанковићи. Јанко Пљевљак дошао је прво у Биоску, ту се поделио са задругом и преко Поникава населио се у Церју са једним братом и својом децом. Одавде се одели старији син и одсели се у Забрдицу испод Ваљева са рођеним братом и братом од стрица, и ту заснују велику породицу Јанковића. Јанков брат био је свештеник, а то је онај што је остао у Биосци и он одатле оде у Голу Главу и тамо заснује велику породицу (32 к.; Св. Никола).

Пре 150 година дошли су у Драксин:

Јаковљевићи; дошли од Диваца код Пријепоља. Јаков Дивац имао је повише синова од којих је један остао овде, а сви су други сишли у Мачву и Поцерину (19 к.; Св. Никола).

Васићи и њихови млађи сродници Илићи су од Цеклина и поред Савељића. Њихови су се стари ородили са Савељићима (19 к.; Св. Никола).

Пантелићи у Церју и поред Васића у Драксину дошли су с Чева у Црној Гори (20 к.; Св. Арханђел).

Ђозиће са Загреде у Црној Гори довели су Пантелића и населили високо у Церју (11 к.; Св. Арханђел).

Николиће у Васићима населили су Васићи као зидаре и дунђере, што су и данас; довео их неимар Никола из села Црвице (босан.), одмах преко Дрине (7 к.; Св. Никола).

После 1878. год. на сеоску утрину, високо под Кондер; населио је поп Вујичић:

Тејиће, потомке свога усташа из Велике Дренове (3 к.; Св. Ђурђе).

У Драксину има 8 родова са 136 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 398-399), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.