Порекло презимена, село Солотуша (Бајина Башта)

18. јануар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Солотуша, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на источном ободу Таре. Насред села, над реком и с њене десне стране диже се високо главичасто брдо Облик, а са противне стране се диже брдо Главица.

Шуме су у крајевима села, зиратне земље по странама речног корита, Јасиковици, Пшанику, Прлима, Облику и Главици, ливаде и закоси у Тари далеко су од Калуђерских Бара наишле под Ивицу и Милошевац и над Креманске Косе, где су и летња станишта,

Узвишења су око села: од запада Јеловине, Главица, Жлијебац, Тук, Калуђеровац, од југа Креманске Косе, М. Поникве и Пшаник, од истока Пријерово, Равна Гора и Паклине, од севера Пустопоље, Лисник, Језерине и Расовача.

У селу су ове реке и речице (потоци): Солотушица, Пуијински Поток, Јаревац, Драчиновац и Јаревића Поток. Село је пуно врела и великих извора. Позната су: Врела под Градом, Џавина Вода, Пчелине, чесма и врело под Подградом. Јасиковица, део села који се пење на Калуђеровац и Тару, нема извора, пије кишницу и гради цистерне.

У селу су брда: Град, Подград (још се распознају зидине и рушевине старог града), Облик, Драчиновац, Вукајловац (велике сеоске шуме), Радатовина, Јаревац, Косе, Пушине, Караула, Стене, Милетића Брдо, Рабас, Геитино Брдо, Доганџијско Брдо, Прла, Вис и Липа.

Њиве се зову: Подстење, Раван, Барице, Подград, Луке, Врела, Липа, Јаревац, Прљуше, Прљине, Бездан, Вртаче, Пашић-Долине, Подрумине, Чекрци и др.

У селу нема правих засеока али има много махала. Јасиковица се најпре може одвојити у заселак и право село.

Махале су: Липа, Пшаник, Паклине, Облик, Драчиновац, Радостовина, Јаревићи, Раван, Подград, Милетићи, Гај, Доганџије, Прла, Ребељ и Јаревићи.

Доказ раније насељености и старости овога села су град Солотник на високој стени под Пшаником, доста добро очуване зидине старијег града, данас са свих страна обрасле у шуму, стара добро очувана гробља у близини школе, на Облику и Јаревићима, као и разне ископине по реци и Прлима. Аохимандрит Максим је слушао да су некадашњи становници села живели у долини реке, а да их није било по брдима, и да су у брдима новија насељавања. У ове дане обнавља се овај процес, сељаци с брда нагло слазе у реку и тамо се стално настањују, пошто су претходно обезбедили добар пут.

По причањима архимандритовим данашње се село насељавало овим редом. Пре 250 година из Куча је дошао у село и затекао старе становнике, од којих су они у Прлима замрли а из Јаревића одселили се у Шумадију, калуђер Јосиф Милетић, Рабас. Јосиф је довео собом синовца Александра, он је отишао у Рачу, а синовца населио на манастирском добру испод Жлијебца и над Рачом. Уз њега је дошло још сродника, и одмах отишли у ваљевски округ и тамо засновали село Рабас и растурили се и по суседним селима. Архимандрит Максим је тврдио, да је у Дрекаловићима у Кучима налазио својих сродника и да су га уверавали, да се и тамо звали Рабасовићи и Милетићи. По синовцу Александру зову се и Александрићи, па су се поделили на три велике групе: под Жлијепцем су Милепшћи, према Облику до реке су Рабасовићи, а на Јасиковици и уз реку су Александрићи (Зб к.; Св. Никола).

Опет од Дрекаловића уз калуђера Јосифа сишли су Гентићи (43 к.; Св. Никола). Као истакнути људи помињали су се дуго Тешан и Стамен Гентић, помињали су се као хајдуци, одважни, а врло пажљиви према својима. Они су се брзо множили и расељавали и данас их има доста у Голој Глави и у селима око Бранковине. Докле су се Милетићи више бавили око цркве, Гентићи су опет око јавних послова. Из њихове су средине излазили и овде и по ваљевским селима добре сеоске старешине и трговци. Гентићи се презивају још и Стаменићи и Филиповићи по некаквом Филипу, Стаменовом потомку.

Требало је да прође више од 50 година па да сиђу у ово село Доганџије (32 к.; Св. Никола). Доганџије су из Братоножића прво дошли у Трипкову у Стари Влах, па се доцније некакав Гвозден Доганџија са својима спустио овде. Неки од Милетића био се оженио из Трипкове, па је довео свога шурака и населио га испод Главице, испод Милетића, и они чине малу Доганџије.

Радотићи (28 к.; Св. Ђурђиц) у Радотовини, потомци некаквог Радоте, дошли су из старовлашких мачкатских села на исти начин као и Доганџије. Неки Гентић оженио се отуда и довео своје шураке и населио у Паклине. Данас се зову Мићићи и Ђокићи.

Стојановићи на Облику потомци су некаквог Вуколе из Драчиновца, из близине Никшића. Вукола је имао још сродника и њихови су потомци Вукашиновићи, и онда и данас у вези са Стојановићима, насељени по Драчиновцу, Јасиковици и Облику (37 к.; Св. Никола).

Јаревићи на ушћу реке доселили су неки Пиличани из Осата. Дошли су на имања непознатих исељеника, па су свој крај прозвали тим именом. Јаревићи се презивају и Милосављевићи (19 к.; Михољдан).

Из доба наших устанака су:

Ковачевићи у Драчиновцу од неког ковача из непознатог села у околини Фоче (16 к.; Св. Никола).

Пашићи на Јасиковици и међу Милетићима дошли су од Колашина (9 к.; Ђурђевдан).

Симићи и Мулићи у Милетићима су од некаквог слуге Милетића, досељена из села Врбе у Бањанима. Слуга је имао надимак Мула и остало неким његовим потомцима као презиме (9 к.; Св. Стеван).

Богосављевићи у Гају и међу Доганџијама су из Кремана, ушли у Доганџије (7 к.; Св. Никола).

Живановићи у Прлу дошли су у неку стару сеоску породицу, која је изумрла, дошли су од Бијелих Брда (13 к.; Мратиндан).

Милосављевићи II у Јаревићима су из Биоске од тамошњих Радојевића (9 к.; Св. Ђурђе).

Гвозденовићи II у Доганџијама примили су презиме од Доганџија Гвозденовића, дошли су из Пилице од тамошњих Јојића (7 к.; Св. Алимпије).

Кад су после 1878. год. завршене борбе за ослобођење, дошао је у ово село за пароха пок. Антоније Поповић, Вујичић, родом из села Радоине и свештеник истог села, један од главних покретача у пријепољском крају 1875. год. подигнуте Бабинске Разуре. Кад је покрет од 1875. год. пропао, пок. поп Антоније је довео многобројне усташе у Бајину Башту, где се коначно населио, а њих с породицама, уз припомоћ дожавних власти, а и самих сељака населио по појединим селима рачанског среза. Породице из тога доба су насељене на сеоским утринама, које су биле згодне за насељавање. У овом селу су данас:

 Станачићи у Доганџијама из Пчелица (6 к:; Св. Никола),

Видаковићи од Прибоја (5 к.; Св. Стеван),

Мартиновићи из Бабина (5 к.; Св. Никола).

Лазаревићи у Гају из Бање код Прибоја (5 к.; Св. Јован),

Томићи на Облику из истог краја (5 к.; Св. Јован).

У селу има 18 родова са 286 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 381-384), Љубомир Павловић; приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. jovanovic

    postovani …… dali moze neko da mi pomogne o poreklu porodice jovanovic iz solotuse tacnije iz sanika,slava sveti nikola….

  2. Djordjo

    Милета је највероватније живео у Солотуши и имао је имао три сина: Стевана, Димитрија и Вукајла и од њих су сви Милетићи у Солотуши. Крајем 18. века су били бројчано највећа задруга на територији кнежине Рујна, живело је у једној задрузи 15 одраслих мушких глава