Порекло презимена, село Скобаљ (Лајковац)

17. јануар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Скобаљ, општина Лајковац. Из књиге ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села, име и бројно стање у прошлости

Налази се на левој обали Колубаре. Село је настало као реселица Малог Борка.

Граничи се на истоку са реком Колубаром, са севера са Малим Борком, на западу са Паљувима и на југу са Јабучјем. Куће су им биле само на побрђу изнад реке Колубаре. Долина Колубаре има надморску висину 96 метара док плато изнад Колубаре једва достиже 113 метара,

Село је добило име највероватнинне по риби скобаљ, која се ловила у Колубари.

Село је настало у исто време када и Село Лајковац у време Кочине Крајине, а појављује се у арачким тефтерима из 1818. године.

У попису 1863. године било је у саставу општине Мали Борак.

Пописом од 31. марта 1991. године утврђено је да у селу живи 306 становника, 116 станова, 100 домаћинстава и 98 пољопривредних газдинстава.

Село се, као Мали Борак и Каленић, расељава због проширења тамнавских копова ПД РБ Колубара, оп. Милодан.

Старом породицом сматрају се Циглићи, за које се не зна када су се и одакле доселили. Славе Св. Јована. У попису из 1717. године пописано је село (Мали) Борак са два поданика. Верује се да су Циглићи били један од њих.

У првој половини 18. века доселили су се из Вујиноваче из Подгорине Милутиновићи-Ђурђевићи, који славе Св. Николу.

У Милутиновиће спадају: Милутиновићи, Ђурђевићи, Лазаревићи, Миловановићи, Гајићи, Марковићи, Мирковићи, Павловићи, Ивковићи, Петровићи и Милијановићи. Да све ове фамилије потичу од заједничког претка сазнајемо из списа, који су сачувани у Окружном ваљевском суду.

Тако Ана, слепа кћер поч. Давида Петровића, коју заступа на суду Милија Милутиновић из Скобаља, тужи Илију Гајића као купца и Пантелију Петровић као продавца, јер је оптужени Пантелија једну ливаду, која је припадала Ани, трампио са Илијом. Наиме, Ана је била тетка Пантелији и како јој је отац умро рано, живела са њим у заједничком домаћинству. Заступник Милија је изјавио да Анина ливада вреди 50 цесарских дуката и да је трампљена за земљу, која вреди 30 цесарских дуката и да ће то посведочити: Степан Миловановић, Иван Милутиновић и Филип Ивковић. Затражио је да се све врати у првобитно стање.

Суд је заседао 6. јуна 1858. године и зказао суђење за 11 септембар 1858. године. Драгоцене изјаве појединих актера на суду, Иван Милутиновић као сведок, изјавио је „да је ожењен, да има 50 година и троје деце и да му је Милија рођени синовац, а Илија синовац од првог братунчета док му остали нису ништа“. Други сведок Степан Миловановић је изјавио „да има 55 година, четворо деце и да су му Илија и Милија синовци“. Тећи сведок Филип Ивковић изјавио је „да има 30 година, ожењен, отац једног детета и да му је Ана род, али не зна у ком степену а Пантелија брат од другог братунчета, док му остали нису ништа“.

Накнадно је позван да сведочи Живко Лазаревић, који је изјавио „да је ожењен, има 38 година и шесторо деце. Илија му је брат од стрица“.

Дакле, очигледно је да су Миловановић и Ђурђевићи блиски сродници са Милутиновићима а такође и Гајићи са Лазаревићима, а у исто време су сви међусобно, сродству. Сви сведоци, изузев Филипа Ивковића, изјавли су да са Аном и Пантелијом Петровић нису у сродству, али је то вероватно резултат незнања, јер су Петровићи, Ивковићи итд.. раније одвојили од Милутиновића и других, па су сроднички односи пали у заборав. Али из изјаве Филипа Ивковића сазнајемо какав је био однос између Ивковића, Марковића, Мирковића Павлвића и Петровића.

Он изјављује „да му је Пантелија други братунчад а исто тако каже да је од стрица Ивана Марковића више пута слушао да је ливада коју је Пантелија уступио Илији Анина, а не Пантелијина“. Следећи ови изјаву очигледно је да су Марко Стојановић и Мијаило били браћа, те да су од Марка настали Мирковићи, Марковићи и Ивковићи, а од Мијаила Петровићи. Павловићи су млађа фамилија и настали су од Мирковића, пошто су Павлови синови Јеремија, Димитрије и Алекса узели презиме по оцу. Михајиловићи су најсроднији са Гајићима и Лазаревићима.

У другој половини 18. века доселили су се Гавриловићи, Јовичићи и Поповићи.

Гавриловићи су се доселили из Жабара у Колубари. Славе Враче.

Јовичићи су иу Осата и славе Аранђеловдан и око 1900. године било их је шест кућа.

Поповићи су се доселили из Кућана из Старог Влаха. Славе Св. Ђурђа.

Средином 19. века дошао је у кућу Пауна Милошевића (Гавриловића) Миливоје Томашевић из Рајковића. Славе Ђурђиц.

У дргој половини 19. века доселили су се Обрадовићи из Бобове и населили се на имање Јовићића. Славе Св. Николу.

У исто време доселили су се Павловићи 2, Стевановићи, Ћирићи и Ђурчићи.

Павловићи су се доселили из оближњег Каленића. Славе Митровдан.

Стевановићи су дошли из Костојевића, ужички округ. Славе Св. Јована златоустог.

Ћирићи потичу из Мајиновића из Подгорског среза и славе С. Николу. Населили су се прво у Конатице (код Степојевца, оп. Милодан) али су тамо били покрадени, због тога су се преселили у Скобаљ.

У овом (20.) веку доселили су се: Радовановићи 1 и 2, Васиљевићи, Илићи, Јанковићи, Николићи, Бакићи, Миловановићи, Богдановићи и Милосављевићи.

Радовановићи 1 доселили су се око 1900. године и славе Алимпијевдан.

Радовановићи 2 потичу из Костојевића, славе Св. Јована милостивог.

Васиљевићи су се доселили из Станине реке. Славе Ђурђиц а приказују Св. Николу.

Илићи су из Малог Борка. Славе Ђурђиц.

Милићи су дошли из Кикинде 1928. године због чега их мештани зову „Швабићи“. Славе Јовањдан.

Јанковићи су се доселили 1952. године са Златибора из села Јабланице и славе Митровдан.

Николићи су дошли 1955. године из Костојевића купивши кућу од Милорада Милутиновића. Ракићи су купили земљу 1952. године, коначно су се доселили 1958. године из Јабланице са Златибора. Славе Аранђеловдан.

Миловановићи су из околине Косјерића, славе Св. Луку.

Богдановићи су се доселили око 1950. године и славе Враче.

 

ИЗВОР: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

Коментари (3)

Leave a Reply to Ivan

3 коментара

  1. dragana

    kada su se doselili savici u skobalj? hvala

  2. Села у општинама Лзаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.