Порекло презимена, село Буковац (Мионица)

Порекло становништва села Буковац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Буковац је на северном подножју Маљена, при врху Голупског поља. Земље су изван кућа, око потока и по Голупском пољу. Шуме сеоске су по Растови и Ћајинцу.

Буковац је село разбијеног типа. Куће су раздељене у 2 џемата, где је први џемат испод Растове и Ћајинца, а други испод њега на северну страну низ реку Буковац.

Под Растовом су ове породице: Никићи 16 кућа и Лучићи 12 кућа, а испод њих Рисимићи 5 кућа.

Према харачким тефтерима из 1818. год. село је имало 10 домова са 10 породица и 32 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 17 домова са 175 становника… докле према попису од 1900. год. било је 33 дома са 195 становника.

У Буковцу је данас 33 куће од 2 породице. Саставни је део крчмарске општине у срезу колубарском. Гробље је под Извршцем и још у заједници са Голупцем. Сеоска је прослава Водени Уторак.

Име селу је дошло од потока и речице Буковца.

Голупско поље и Извршац препуни су тумула, које су 1895. год. Михаило Валтровић и Ђ. П. Јовановић прекопавали и налазили вазне с пепелом мртваца, у којима су сахрањивани некадашњи становници овог краја. Око извора Голупца, по дну села, и данас је пуно сувомеђина и зидина, за које народно предање држи да су некадашњи станови становника овог села наше народности. Над извором Буковцем уздигнуто место зове се Биљези. На овом брду су били до скора споменици појединих Грбовића, који су се истакли по народним пословима.  Прича се да је на овом вису сваки од Грбовића, кад би полазио од куће цркви у Крчмар или кад би се из цркве враћао, застајао на овом вису ради одмора, те стога су им и подизати споменици на овом месту па је због тога и вис добио име Биљези. Први споменик подигао свом оцу прота Стефан 1803. год., и на њему је била цела биографија породице тадашњег војводе Николе Грбовића од досељења у ове крајеве. Ових споменика данас нема, њих је наша непажња и дивљаштво уништило.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Голубац и Буковац су некад били једно село под називом Голубац. Стари Голубац је био у Голупском пољу, код извора Голупца, испод Тустог брда, код места које се зове Плоча. Оба села је основала породица Кесеровића (Кесера) или Максимовића, чије се насеље и данас распознаје код извора. Кесеровићи су први оснивачи новог Голупца.

  • Тзв. РИСИМИЋИ (СРЕЋКОВИЋИ и ИВАНОВИЋИ) – Докле су Кесери били још код извора, досели се у ово заједничко село некаква баба Рисимија из Риђана у Никшићкој Жупи и насели се поред њих код извора. Баба Рисимија је избегла крвну освету, јер су јој Турци мужа убили и она се доселила у почетку 17. столећа. Кад је куга беснила у овим крајевима, онда она расели ову сеоску заједницу, неки се Кесери иселе под Извршац, други отиду у Наномир и одатле после у Борак и Јабучје у Тамнави, а Рисимићи побегну уз реку и населе се онде где су и данас, одакле опет неки после отиду у Радобић и тамо се настане. Рисимићи су први оснивачи Буковца у 18. столећу, а у селу се зову Срећковићи и Ивановићи; има их 5 кућа, славе Св. Луку.
  • НИКИЋИ и ЛУЧИЋИ – у општој сеоби при крају 17. века из Никшићске Жупе, из села Риђана, а из братства Радуловића, покренула су се петорица рођене браће: Грбо, Вуја, Никола, Лука и Пеја (Петар) са својим породицама и многим другим братственицима и прешла у Стари Влах, у намери да се у њему населе. Неки братственици населе се око Увца и Прибоја, а браћа се крену даље и дођу у село Скакавце, окр. ужичког, где су имали неких својих братственика, раније досељених. Ови их не могну задржати код себе већ их пребаце преко Маљена и они се, кад сиђу у Голупско поље, и настане у њему, па разделе овако: Грба пређе преко Приораче у Мратишић, а Лука и Никола остану под Растовом, где су им и прве куће биле, а Вуја и Пеја нађу за потребно да се преселе у Осеченицу и тамо се населе. Од заостале браће Николе (Нике) и Луке су данашњи Никићи и Лучићи, чије су родбинске везе, као и са кућом Грбовића и Вујића у Осеченици, још свеже и чврсто се одржавају. Никића и Лучића је у селу 28 кућа и сви славе Св. Луку. У Лучићима и Никићима имају 3 уљеза, али који су изгубили своју славу и презиме, те их засебно и не помињемо.

Буковчани се занимају свима привредним занимањима којима и суседни сељаци ове области. Главна су занимања гајење стоке и воћарство, докле земљорадња се развијала у мањој мери. За гајење ситне стоке њихово је Поље од особите вредности, акако по њму успева и добро воће, то се и нагло подиже. Буковчани се одају изучавању заната и раде их по селу и околини па се често и исељавају из села.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.