12. januara 1943. – Umro srpski vajar Simeon Roksandić, autor čuvene skulpture “Dečak sa razbijenim krčagom” na Čukur česmi i vodoskoka “Zlosrećni ribar”, koji se nalazi na Kalemegdanu i zagrebačkom Griču.
Roksandić je rođen 14. maja 1874. u mestu Majske Poljane, kod Gline na Baniji. Završio je klesarski zanat na Obrtnoj školi u Zagrebu, potom Umetničko-zanatsku školu u Budimpešti. Studirao je u Minhenu, boravio u Rimu. Predavao je u gimnaziji u Užicu, potom na Umetničkoj akademiji u Beogradu. Osnivač je prvoj jugoslovenskog udruženja umetnika “Lada”, zajedno sa Đorđem Jovanovićem i Petrom Ubavkićem.
Pripada najstarijoj generaciji srskih vajara. Predstavnik je srpskog akademizma, vezanim za prve početka razvoja srpske skulpture. Među njegova najznačajnija dela spadaju figure na grobu Sime Matavulja iz 1910, a od kasnijih radova spomenici dr Lazi Paču i Živojinu Mišiću”.
Nastupao je 8. maja 1910. u Somboru na prvoj srpskoj utemtničkoj slikarskoj i vajarskoj izložbi u Vojvodini, pod pokroviteljstvom patrijarha srpskog g. Lukijana, a otvorio ju je u županijskom zdanju g. Mitrofan Šević.
Čuvena je njegova skulptura “Zlosrećni ribar” (slika levo). Roksandić je tu skuplturu radio u svom ateljeu u Rimu i spremao je za Balkansku izložbu u Londonu 1907. S tim u vezi postoji jedna zanimljivost. Roksandić je greškom obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo pa je od gipsane makete uradio novi odlivak, tako da je na kraju zavrišio sa dva istovetna rada. Jedan je otkupio grad Beograd 1912. godine, a drugi opština Zagreb i fontanu postavila na Griču.
Druga skulptura po kojoj je Roksandić ušao u istoriju srpskog vajarstva je skulptura “Dečaj za razbijenim krčagom” (slika dole) na Čukur česmi u Beogradu. Skulptura je podignuta 1931. godine, nalazi u Dobračinoj ulici, na mestu nekadašnje česme, na kojoj je 3. juna 1862. jedan turski vojnik (nizam) udario srpskog dečaka, šegrta Savu, jer je ovaj protestvovao što mu je Turčin sklonio krčag sa česme. Grupa Srba je preteći opkolila turske vojnike koji su se tu zatekli, ali se dragoman (tumač) srpske policije i terdžuman (posrednik kod turskih vlasti) odveli Turke sa tog mesta. Međutim, pred zgradom policije Turci su ubili srpskog terdžumana Simu Nešića i smrtno ranili žandara Đorđa Nišliju. Ovi događaji su bili uvod u krvave sukobe između beogradskih Srba i Turaka, i povod za bombardovanje Beograda od strane Turaka 5. juna 1862. U spomen na te događaje, podignut je na tom mestu, iz sredstava Zadužbine trgovca Tome Vanđela, spomenik sa statuom dečaka.
IZVOR: Vikipedija
Komentari (0)