Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2013. godine

I R I N E J

po milosti Božjoj

pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

Javljam vam radost veliku koja će biti svemu narodu.

Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod

(Lk 2,10-11)

Ovim rečima, braćo i sestre i draga deco duhovna, anđeo Gospodnji se javlja pastirima u Vitlejemu i saopštava im radost veliku – da se rodi Hristos, Gospod i Spasitelj. Iako obuzeti strahom velikim zbog pojavljivanja anđela Božjeg među njima, oni biše ozareni slavom Gospodnjom. Ovu istu radost veliku povodom sveradosnoga praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista nama, sabranima u svetim hramovima, u našim domovima, u bolnicama i drugim zavodima, na putevima i radnim mestima, anđeo takođe danas objavljuje. Znajući to, umesto straha i iznenađenosti, radujmo se i veselimo se, zajedno sa svim nebeskim silama, i prepustimo se slavi Gospodnjoj! Neka nas ona sve ispuni i potpuno obuzme, kao nekada pastire u Vitlejemu Judejskom!

Svojim slavljenjem Bogomladenca Hrista pridružimo se horovima anđelâ, arhanđelâ i svih svetih nebeskih sila koje – tada u Vitlejemu, danas u našim hramovima i neprestano na nebesima – slave i veličaju Rođenog od Djeve Bogomladenca Hrista, Koji je Ovaploćena Ljubav Božja, Ljubav koja se daje i samožrtvuje radi nas i našega spasenja! Rođenje Ovaploćene Ljubavi Božje najveći je i najveličanstveniji bogočovečanski događaj. Zato je Božić praznik večne i nadvremenske radosti.

Kako je moguće da se Sâm Bog, odnosno Sin Božji, Drugo Lice Svete Trojice, ovaploti, rodi, postane čovek? Ovo pitanje nas uvodi u tajnu nad kojom svi mudraci ovoga sveta ostadoše nemi i zatečeni. Ko je do tada, do tog čudesnog javljanja anđela u Vitlejemu Judejskom, čuo da se Bog ovaplotio, da se rodio kao čovek? Niko! Samo je prorok u Starom Zavetu prorokovao: „Evo, Devojka će začeti, i rodiće Sina, i nadenuće mu ime Isus“ (Is 7,14). Prorok samo prorokuje, ali ne daje odgovor na pitanje zašto se Bog ovaplotio, rodio, očovečio. U rečima anđela dobili smo odgovor. On glasi: Hristos Gospod se rodio radi nas ljudi i radi našeg spasenja. Kao što Bog iz ljubavi, samo iz ljubavi, stvori sve i sva, i čoveka kao krunu svega stvorenog, tako isto, iz iste ljubavi, On se rodio od Djeve da bi svu Svoju tvorevinu, a pre svega čoveka, obnovio i preporodio ljubavlju. Nadnesen nad tajnu Rođenja Bogomladenca Hrista, Sveti apostol Pavle govori o božanskom smirenju, „samoispražnjenju“, kenozi. Bog je, piše on, „ponizio sebe uzevši obličje sluge, i izgledom se nađe kao čovek; unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu“ (Rim 2,7-8). To je raspon bezgranične i nedokučive tajne ljubavi Božje, ljubavi koja sastradava sa palim Adamom i Evom do te mere da se najpre spušta u pećinu vitlejemsku, a potom i do ada preispodnjeg. To je ista ljubav Božja koja je sastradavala sa palim čovečanstvom i dok je ono prebivalo u tami i senci smrti. Znajući to, Sveti Jovan Bogoslov Duhom Svetim blagovesti: „Bog tako zavole svet da je Sina svoga Jedinorodnoga dao, da niko koji veruje u njega ne propadne, nego da svako ima život večni“ (Jn 3,16).

Danas, kada slavimo Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božiji, Hristos se rodi! Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan. Osim što nam donosi radost veliku, Hristos nam donosi i daje mir Božji, a to je On Sâm. Zato božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju plamenu želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakog od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe Njegovo u ovome svetu, prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo!

U ove radosne dane praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, obratimo posebnu pažnju na zapovest koju je Bog još u raju dao prvom čoveku i prvoj ženi, rekavši im: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom…“ (1. Moj 1,27-28). U ovoj uzvišenoj i svetoj zapovesti Božjoj sažet je uzvišeni smisao i tajna čoveka kao bogolikog bića – da bude roditelj i upravitelj nad svim što je Bog stvorio i dao mu na upravljanje.

Kako je to moguće? – upitaće neko. Moguće je iz razloga što je čovek živa slika Božja, sazdan po liku Božjem, a Bog je Tvorac i Tvoritelj, Otac i Roditelj. Zapovest rađajte se i množite se prva je sveta zapovest data rodu ljudskom. Jer, bez rađanja i množenja nema ljubavi niti prema Bogu niti prema bližnjima. Biti roditelj najveći je dar čoveku. Duh vremena u kojem živimo i „kultura“ koja nam se nasilno nameće upravo su upereni protiv dostojanstva čoveka kao roditelja. Kao zreo i dostojanstven narod, narod svetih predaka i svetle istorije, snagom vere i ljubavi prema Bogu i rodu, oduprimo se nasilju koje se vrši nad našim narodom! Najbolji odgovor na sve neprimerene ponude i zahteve kvariteljâ Zakona Božjeg i prirodnog jeste vršenje volje Božje.

Rođenjem Bogomladenca Hrista od Presvete Djeve Bogorodice blagosilja se i na najsavršeniji način se osvećuje materinstvo. Ništa ne pretpostavljajmo ovom uzvišenom i svetom daru! Ne tražimo izgovore i opravdanja za naš egoistički komoditet i nemarnost prema svome spasenju i spasenju sveta! Poštujmo slobodu i pravo svakoga, ali isto tako znajmo da svaka zloupotreba slobode kao posledicu ostavlja greh, odnosno smrt. A mi nismo stvoreni za greh i smrt već za vrlinu i večni život.

U ove radosne praznične dane molitveno se sećamo stradanja našeg raspetog i zavetnog Kosova i Metohije, kolevke naše narodne duše i naših najplemenitijih osećanja. Molimo se Bogomladencu Hristu da bude volja Božja sa našim Kosovom i Metohijom. Branili su Kosovo i Metohiju od Turaka Osmanlija 1389. godine braća Jugovići i stari Jug Bogdan, a oslobodili su ga novi Jugovići, junaci koje su rodile čestite majke Srpkinje, koje su sebe žrtvovale i posvetile rađanju sinova i kćeri za sveto srpsko Kosovo i Metohiju, za krst časni i slobodu zlatnu. Naše Kosovo i Metohija su strašno mesto postojanja jer na njemu stradanja ne prestaju, a nepravda se iz dana u dan uvećava. Nemir i nasilje vladaju Kosovom i Metohijom. Decenijama i vekovima otimaju tu pokrajinu, istorijsku Staru Srbiju iz naših nedara, iz našeg bića.

Ali, braćo i sestre, ne uspevaju ga istrgnuti, jer Kosovo i Metohija je više od teritorije. To je naš zavet! Prizivamo mir Božji na Kosovo i Metohiju, mir, pre svega, među našom braćom Srbima, kao i mir među svim ljudima dobre volje! Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji poručujemo: znajte da niste sami i niste zaboravljeni; sa vama je sav srpski rod, ali i sav pravdoljubivi svet koji sa vama sastradava, pati i moli se. Radujte se i budite u miru, slozi i ljubavi međusobnoj i sa svima ljudima! Iznad svega budite u miru, slozi i ljubavi sa našim svetiteljima i mučenicima koji svojim podvigom proslaviše Gospoda, a Gospod proslavi njih Svojom slavom i blagodaću!

Srećan i blagosloven Božić želimo i svoj našoj braći i sestrama u Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Lici, na Kordunu i u Baniji koji ponovo doživljavaju, kao i pre dvadeset godina, progone i stradanja zbog svog imena, pisma i jezika. Čitav slobodoljubivi i pravdoljubivi svet stoji nem i zapanjen pred činjenicom da se brutalno progoni jedno pismo, u ovom slučaju ćirilica, pismo svete braće Ćirila i Metodija. Posebno smo zabrinuti pred činjenicom da se pitanje ćirilice koristi kao paravan za nastavak progona srpskog naroda u Hrvatskoj, za zastrašivanje Srba i odvraćanje istih od povratka na njihova ognjišta. Molimo se Bogomladencu Hristu da svojom božanskom ljubavlju ispuni srca i duše onih koji gaje netrpeljivost, pa i mržnju prema svemu što je srpsko i pravoslavno. Čovek i narod bez ljubavi – šta je? Neka mesto mržnje ljubav zavlada!

Sa posebnom očinskom i pastirskom ljubavlju danas se molitveno sećamo naše braće i sestara prognanih sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije i čitave Krajine, iz Bosne i Hercegovine, koji, evo, godinama Božić dočekuju obespravljeni, bez prava na povratak i na svoju imovinu. Bogomladenac Hristos bio je i Sâm prognanik u Egiptu, ali kada dođe vreme i pomreše oni koji tražiše život Njegov, On se vrati u Svoju otadžbinu, u Svoj Nazaret, u zemlju otaca i praotaca Svojih. Molimo se Bogomladencu Hristu da i naše prognanike milošću i dobrotom Svojom vrati u zemlju njihovih otaca i praotaca i tako obriše suze sa lica njihovih i uteši ih.

Isto tako, danas se molitveno sećamo naše braće po stradanju i mučeništvu u Siriji, Egiptu, Iraku i drugim zemljama širom Bliskog Istoka, nad kojima se pred očima celog sveta vrši duhovni i biološki genocid. To su naša braća od kojih smo, i preko kojih smo, primili duhovnu kulturu i civilizaciju. Ovog Božića hiljade prognanih ljudi tuguju i plaču zbog izgubljene dece, roditelja, srodnika i prijatelja. Hiljade njih je bez krovova nad glavom, smrznutih u neuslovnim skloništima i šatorima. Na desetine i stotine njihovih hramova i manastira stoje opustošeni, popaljeni i porušeni. Mitropoliti i monahinje, kidnapovani i u sužanjstvu, strepe u neizvesnosti kada će biti likvidirani. A sve im to čine zbog imena Isusovog, Koje oni vole i ispovedaju. Tragična slika naše braće sa Bliskog Istoka najbolje svedoči kako je strašno i užasno kada mržnja zameni ljubav i veru. Nije strašan pad već je strašno ostajanje u padu, u prelesti, u zabludi, što se kruniše takvom mržnjom prema Istinitom Bogu i Njegovim slugama.

Čestit i blagosloven Božić želimo našem utamničenom bratu i saslužitelju Arhiepiskopu ohridskom i Mitropolitu skopskom Gospodinu Jovanu i svoj progonjenoj i stradalnoj Crkvi Pravoslavnoj u BJR Makedoniji. Njega tamošnja vlast drži nepravedno utamničenog, a njegovim vernicima uskraćuje slobodu vere i savesti iz razloga što su se opredelili za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Etnofiletistički raskol je najveća tragedija naše Crkve u BJR Makedoniji. Raskolnici, nažalost, jedinstvu Crkve pretpostaviše politiku i etnofiletizam. Apelujemo na vlasti BJR Makedonije da odmah i neizostavno oslobode našeg oca, brata i saslužitelja Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog Gospodina Jovana, da Crkvi Božjoj, Ohridskoj Arhiepiskopiji, obezbede puno pravo i slobodu koja joj po zakonu pripada. Apelujemo i na međunarodnu zajednicu, koja posmatra kako se krše osnovna ljudska i verska prava i slobode u BJR Makedoniji, da preduzme mere i spreči dalju diskriminaciju jedne Crkve i jednog naroda.

Isto tako, žalimo i protestujemo zbog neprekidnih nasrtaja režima koji vlada u Crnoj Gori na identitet, status i slobodu Srpske Pravoslavne Crkve, i zbog pokušajâ uplitanja u njen unutrašnji život i kanonsko ustrojstvo. Javno pitamo tamošnje ideologe, samozvane autokefaliste, inače mahom ateiste, zašto u duhu sopstvene verzije demokratskog i sekularnog društva nemaju kuraži da javno zatraže i takvu reorganizaciju Rimokatoličke Crkve da i njoj sedište bude u Crnoj Gori, a ne u Vatikanu, kao što to traže za Pravoslavnu Crkvu.

Svima vama, braćo i sestre, draga deco duhovna, vama u Otadžbini i vama rasejanim po čitavom svetu, želimo srećan i blagosloven Božić. Premda nas u nekim slučajevima razdvajaju hiljade milja, danas nas Hristos Bog sve sabira oko Sebe da Ga slavimo i da se kao braća i sestre, kao Narod Božji, oko Njega okupimo i duhovno ugrejemo. Danas smo bliži jedni drugima jer smo blizu Hrista Gospoda, jer smo svi kao velika svetosavska porodica na duhovnoj gozbi kod Bogomladenca Hrista, Koji nam i sada kao nekada poručuje: Budite jedno kao što smo Otac Moj i Ja jedno!

Jedinstvo našeg roda, jedinstvo naše Svetosavske Crkve, nema niko pravo da ugrozi i dovede u pitanje. Svi oni koji iz vlastitih pobuda i interesa, zbog svoje gordosti i sujete cepaju plašt naše svete Crkve treba da znaju da će ih kad-tad stići pravda Božja. Pozivamo sve na duhovnu budnost i mudrost. To nam je danas najpotrebnije jer svuda oko nas i među nama kruže oni koji žele da nas vide pocepane i razjedinjene. Crkva naša Svetosavska jeste i ostaje trajni garant i temelj našeg duhovnog, crkvenog i nacionalnog jedinstva. Samo u Crkvi i kroz Crkvu mi smo sa Hristom Gospodom i u Hristu Gospodu. Onaj ko je sebe izdvojio iz Crkve odvojio je sebe i od Hrista Gospoda. Zato mi svi ostanimo verni Gospodu, nas radi Rođenome, u jedinstvu svete Crkve Njegove!

Mir Božji – Hristos se rodi!

Vaistinu se rodi!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2013. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i

Patrijarh srpski IRINEJ

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE

Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ

Episkop šabački LAVRENTIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalučki JEFREM

Episkop budimski LUKIJAN

Episkop kanadski GEORGIJE

Episkop banatski NIKANOR

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički LONGIN

Episkop istočnoamerički MITROFAN

Episkop bački IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop zvorničko-tuzlanski HRIZOSTOM

Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop timočki JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop šumadijski JOVAN

Episkop braničevski IGNJATIJE

Episkop mileševski FILARET

Episkop dalmatinski FOTIJE

Episkop bihaćko-petrovački ATANASIJE

Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE

Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE

Episkop valjevski MILUTIN

Episkop raško-prizrenski TEODOSIJE

Episkop niški JOVAN

Episkop zapadnoamerički MAKSIM

Episkop gornjokarlovački GERASIM

Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ

Episkop kruševački DAVID

Episkop umirovljeni zvorničko-tuzlanski VASILIJE

Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE

Episkop umirovljeni srednjoevropski KONSTANTIN

Episkop umirovljeni slavonski SAVA

Vikarni episkop jegarski PORFIRIJE

Vikarni episkop moravički ANTONIJE

Vikarni episkop lipljanski JOVAN

Vikarni episkop remezijanski ANDREJ

OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN

Episkop pološko-kumanovski JOAKIM

Episkop bregalnički MARKO

Vikarni episkop stobijski DAVID