Порекло презимена, село Братачић (Осечина)

Порекло становништва села Братачић, општина Осечина. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Братачић је на десној страни пограничне реке Пецке, притоке Јадрове. Село је на граници ове области и простире се низ Пецку све до њеног ушћа у Јадар. Долина Пецке је водоплавна, па су и земље око ње врло незгодне за усеве, само су унеколико подесне за испаше и ливаде.

Братачић је село разбијеног типа. Сеоске су куће издвојене у две групе. Куће изнад Михољаче и Смољиначе чине Горњу Малу, а испод њих Доњу Малу.

У Горњој Мали су: Васиљевићи 2к, Јанковићи 5к, Весићи 1к, Стевановићи 3к, Костадиновићи 1к, Томићи 3к, Крсмановићи 2к, Глигорићи 2к, Илићи 2к, Јоксимовићи 2к, Матићи 1к, Мићићи 2к и Јанковићи 2 куће.

У Доњој Мали: Илићи 1к, Јанковић 1к, Грујићи 4к, Васићи 1к, Антонићи 3к, Ђуричићи 10к, Савићи 2к, Јовановићи 2к, Миливојевићи 2к и Пантелићи 1 кућа.

Братачић је према попису од 1818. год. имао 22 дома са 25 породица и 66 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 40 домова са 372 становника….докле према попису од 1900. год. било је 56 домова са 384 становника.

У Братачићу је 55 сталних домова од 5 породица. Саставни је део остружањске општине у срезу подгорском.  Школа му је у Осечини, судница у Остружника, а црква у Осечини. Гробље је издељено према џематима у повише малих гробаља. Село нема заједничке преславе.

Братачић је име дато по онима који су први пут населили ово село. Прича се да су село населила 4 брата од којих су двојица била браћа о оцу. Кад су видели да овде не могу остати, онда се једни повуку на истоку у Осечину, други оду на запад у Бастав, а у селу остану 2 братанца, браћа од стричева. Предање вели што су у селу остали братанци и село се прозвало Братанчићи, а Братачићи да је дошло због лепшег изговора. Прича вели да се село Бастав у Подрињу звало Мали Братачић, а ово село Велики Братачић па да се чак доцније прозвало по реци Баставици, Бастав. И дандас старији сељаци за своје село кажу да се зове Велики Братачић, а за суседни Бастав, Мали Братачић.

На међи овог села и Гуњака из Азбуковице, налази се оо место на коме је био онај повећи бој 1806. год. између Срба и Турака, у коме су Срби однели онаку сјајну победу. Ниже тога места планина је Кокорова, некад права планина, а данас искрчено и насељено место. Овде је био бој 1809. год. између Срба и Турака.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Прве и најстарије породице које су основале ово село, иселиле су се поглавито због честих упада сокоских Турака и оних који су били насељени по многим селима ондашње Азбуковице па су слазили, пљачкали и убијали по овој околини. Те су се прве породице повукле и одселиле у Мачву и Срем, где ваљда и данас имају својих представника. Село је дуго времена било пусто па је насељено пред аустријску окупацију, за време које помиње се као погранично хајдучко село под називом Bradaziz са 14 домова и 6 х. далеко од Ваљева (По списку села ваљевске епархије од 1735., Братачић је тада имао 10 кућа).

  • ЂУРИЧИЋИ и ЈАНКОВИЋИ – прве породице што су основале ово село. Ђурица и Јанко су од два брата деца; Јанков је брат одселио се у Осечину и одатле отишао у Посавину, у Бањане, а Ђуричин преселио се у Бастав, где и данас има његових потомака. Браћа су се доселила пред крај 17. столећа из Осата у Босни. Јанкових потомака има у обе мале и они су: ВАСИЉЕВИЋИ, ЈАНКОВИЋИ, СТЕПАНОВИЋИ (претходно се помињу као Стевановићи – оп. А.М.), КОСТАДИНОВИЋИ, ТОМИЋИ, КРСМАНОВИЋ, ГЛИГОРИЋИ, ИЛИЋИ, ЈОКСИМОВИЋИ, МАТИЋИ и ПАНТЕЛИЋИ: Ђуричини су опет потомци: ЂУРИЧИЋИ, АНТОНИЋИ, МАРКОВИЋИ, САВИЋИ и ЈОВАНОВИЋИ: њих је свега 44 куће, славе Св. Јована.
  • МИЋИЋИ и ЈАНКОВИЋИ – пред Кочину крајину доселио се неки Мића као слуга из Ораховице у Азбуковици и од сега су данашњи Мићићи и Јанковићи; има их 4 куће, славе Св. Стевана.
  • ИЛИЋИ – две куће: једна у Г. Мали, а друга у Доњој, јесу од једног родоначелника који се досели из Шљивове у Рађевини и призетио се у Илиће из Јанковаца, славе оба Св. Стевана.
  • ГРУЈИЋИ – су из Јаребица у Јадру; њиховог претка Грују довела мати у селу, па га после Ђуричићи окућили и населили на сеоском имању. Њих је данас 5 кућа, славе Св. Стевана.
  • ВАСИЋ – је из Толисавца у Рађевини и призетио се у Јанковиће, слави Св. Алимпија и Св. Јована.

Братачићани се занимају земљорадњом и воћарством. Земље и овог села, као и свих околних, нису родне, с тога сељаци слазе у Јадар и Тамнаву и тамо закупљују земље те на њима засејавају потребне усеве и с пролећа одржавају своју стоку. Стоке ситније се држи доста. Поједини се радо одају изучавању заната, многи се упуштају у трговачка предузећа, али се ни ради једнога од ова два посла не селе изван свога села.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Александар

    Поштовани,
    да ли бисте могли да пробате проанаћи поријекло презимена подорице Гранолић, из Бистрице код Бањалуке, крсна слава је Свети Стефан, а познато ми је још да породица вјероватно води поријекло из Херцеговине или Црне Горе!?
    Срдачан поздрав,
    Александар

  2. ГРАНОЛИЋИ:
    1) ГРАНУЛО – у парохији Пискавица, протопрезвитеријат бањалучки. Славе Архиђакона Стефана.
    2) ГРАНАЛИЋ – у парохији Бистрица, протопрезвитеријат бањалучки. Славе Архиђакона Стефана (стоји Граналић, а не Гранолић).
    3) У књизи Ристе Милићевића ”Херцеговачка презимена” није забележено презиме Гранулић.
    4) У књизи ”Херцеговина” Јевта Дедијера не помињу се Гранолићи.
    5) ”Бадуров катастар 1704.” који се односи на Боку и залеђе, такође не познаје Гранолиће.
    6) У ”Презименима ЦГ” не помиње се презиме Гранолић.
    7) У Р.Хрватској, презиме Гранолић (и Гранулић) потиче из бањалучке регије.
    Ако је Ђорђе Јањатовић (”Српска презимена у Босни”) добро навео презиме Грануло са истом славом као и Граналић (тј. ваше Гранолић) у бањалучком крају, могуће је да је Грануло првобитни облик презимена којем је временом додано –ић. Презиме је очигледно формирано у бањалучком крају, па ми се чини да га је узалудно тражити у Херцеговини или ЦГ. Ако је облик Грануло тачан и првобитан, онда се отварају и друге могућности.

  3. Branka

    A odakle potice prezime Stevanovic gde se u Bratacicu tako preziva veci deo stanovnistva?

  4. Бранка,
    ако пажљивије прочитате прилог, добићете и одговор на ваше питање.

  5. dubravka

    Pozdrav za sve a posebno za one koji se prezivaju GRANULA – GRANULO. Citam o porijeklu prezimena Granulić, pa da i ja nesto kazem. Najispravnije je GRANULO jer na svim starim maticnim knjigama i starim spomenicim pise GRANULO. Pod starim podrazumijevam period do 1940 god. Dakle, GRANULO je prezime ispod Kozare, krsne slave Sv. Stefan a sve ostalo su izvedenice i pravopisne greske maticara. Poznato mi je da ima i jedno pleme muslimana koji se prezivaju GRANULO ali nije ista loza sa Potkozarcima. Zanimljivo je da u Dubrovackim knjigama stoji da su u Hercegovini bila dva brata da su ubila bega i pobjegli. Jedan je u Dalmaciji uzeo prezime Granic a drugi pobjegao pod Kozaru i uzeo prezime Granula. Ja toliko znam o svome prezimenu ako neko jos nesto sazna molim vas pisite.

  6. Svetlana Martinović

    Pozdrav za sve Djuričine potomke
    Svetlana Djuričić Martinović