28. децембра 2005. – У Београду умро српски глумац и редитељ Стево Жигон.
Рођен је 8. децембра 1926. године у Љубљани. Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге, циничних и хладних, немачких официра.
Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду. На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији. На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији, а посебно упечатљива је остала његова улога гестаповца Кригера у ТВ серијама “Отписани” и “Повратак отписаних”. Глумио је и у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).
1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту Филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „… када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ…! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
И супруга Јелена и ћерка Ивана су познате глумице.
ИЗВОР: Википедија
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=8vX8eO2o2Ic&feature=related[/youtube]
Коментари (0)