Порекло презимена, село Крушевац (Обилић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Крушевац, општина Обилић. Према студији "Косово" Атанасија Урошевића   Делови овог села пружају се дуж железничке пруге Скопље - Порекло становништва села Крушевац, општина Обилић. Према студији "Косово" Атанасија Урошевића   Делови овог села пружају се дуж железничке пруге Скопље - Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Крушевац (Обилић)

Порекло презимена, село Крушевац (Обилић)

Порекло становништва села Крушевац, општина Обилић. Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића

 

Делови овог села пружају се дуж железничке пруге Скопље – Косовска Митровица између станица Косово Поље и Обилић.

Разбијеног је типа. Главни део села је на потоку који долази са Драгодана и Гази Местана и зове се Крушевац. Јужније од њега је Накарад, а још јужније су упореднички поређани Ново Село, на истоку, и Хан Старински, на западу. Куће су у овим сеоским деловима груписане, а удаљења између тих делова износе до 1 км.

Између Хана Старинског и Новог Села има Црквиште и старо српско гробље, јер Хан Старински као насеље није под Турцима остајао пуст и његови становници, звани Старинци, нису биле чифчије већ живели на својој земљи. То је гробље било њихово и њих су почетком 19. века затекли најстарији српски досељеници. Од њих сада има само једна кућа у Приштини. Делови села Крушевац и Накарад су били чифлици при досељавању садашњих најстаријих досељеника, на којима су живели Срби као чифчије. На њима се становништво смењивало, али се (у Крушевцу) ипак одржао један од затечених родова (Гороломци), који је „можда старинац“, јер му се не зна „подрекло“. Господари чифлика у Крушевцу били су Турци Џинџије из Приштине. Накарад је као чифлик имао лошег господара, те је увек био мало „село“.

 

Родови:

Гороломци (1 к, Св. Никола). Непознатог су порекла; можда старинци.

Ађани (5 к, Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Ада (отуда им презиме) почетком 20. века по досељењу Арбанаса у њихово село. И у Адама су били чифчије. Једна кућа овог рода живи у Хану Старинском.

Перићи (3 к, Св. Никола). Пресељени из Шашковца после Ађана.

Несторовић (1 к, Св. Арханђео). Досељен после Перића само се не зна одакле.

Сибовац ( 1к, Св. Врачи). Пресељен из Сибовца око 1880. Потиче од рода Ковачана у Јаниној Води.

Терзић (1 к, Св. Јован Златоусти). Пресељен из истоименог рода у Чаглавици 1912. Даљом старином је из Јавора код Пећи.

Денићи (2 к, Ђурђиц). Пресељени из истоименог рода у Угљару 1910. Старина им је у Вучитрнском крају. Живе у махали Накараду.

Камџијаш (2 к.). Досељен 1913. из Баната на куповину. Живи у Новом Селу.

Бојковић (1 к.), православни Цигани. Скитали по многим косовским селима. У Крушевцу (махали Накараду) настањени од 1900.

 

Мухџири из 1878. из топличких села:

Међуан (2 к.), од фиса Краснића, из Међухане.

Симниц (2 к.), од фиса Шаље, из Сибнице.

Кутловц (1 к.), од фиса Краснића, из Кутловца.

Растелиц (1 к.), и Џигољ (1 к.) од фиса Климената из Растелице и Џигоља.

Плана (1 к.), од фиса Тсача, из В. Плане.

Гргур (2 к.), од фиса Краснића, из Гргура.

Рача (1 к.), од фиса Краснића, из Раче.

Добретић (1 к.), од фиса Шкреља, из Добретића.

 

Колонисти:

Јанковић (2 к.), досељен 1923. од Лесковца. Живе у Хану Старинском.

Шћепановићи (2 к.) и Дошљаци (2 к.), од Иванграда (Васојевићи) 1922.

 

ИЗВОР: „Косово“, Атанасије Урошевић, НУБ „Иво Андрић“, Приштина, 2006. стр 224-225.

 

ДОДАТАК: Подаци из пописа становништва Косова и Метохије 1912. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село КРУШЕВАЦ (Околина Приштине), извештај учитеља Крсте Которчевића.

У овом селу било је 10 српских кућа са 63 члана и 24 албанско-мухаџирска домаћинства. Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то:

Стеван Несторовић (5 чељади), Блага Недељковић 14, Наћа Јефтић 10, Станко Трајковић 6, Стамат стевановић 7, Јован Максимовић 4, Крсто Видосављевић 8, Јован Делић 2, Акса Станојевић 3 и Петар Милосављевић 4.

Агалари су били Мурат-ага и Јусуф-ага из Приштине. Све чифчије су обрађивале земљу на „четврто“, а порез су плаћали агалари. Срби чифчије били су дужни да агама кулуче. С агама нису имали никакве уговоре, нити су аге то захтевале.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top