Порекло презимена, село Белошевац (Ваљево)

Порекло становништва села Белошевац, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Белошевац лежи у долини колубарској и на обема обалама речице Бање, која долази с југа из Петњичке Пећине. Шуме у овом селу нема. Само по колубарским песковима расту врбе, иве и покоја топола, и то су једини шумски крајеви овог села из којег се село дрви.

По положају и распореду кућа, Белошевац чини изузетак од осталих села у областима – оно је село збијеног типа.

Главни део села је око Брестова, а неколико су кућа преко Бање под осојем брда Орловца, због чега се и зову Осојани. Уза само село са јужен стране, поред сувоборског пута, прилпети су Осаћани, тако да су и оне деобом спојили се са свим селом. Од целог села треба разликовати насељенике наших дана, насељен изван села, поред путова и по Колубари, а то су такозвани Колебари.

Белошевац је по харачким тефтерима из 1818. год. имао 51 домаћинство са 66 породица и 134 хар. личности. По попису од 1866. год. у селу је било 45 домова са 283 становника…..докле по најновијем попису било је 57 домова са 388 становника.

Белошевац је саставни део петњичке општине у срезу ваљевском. Село преславља мали Спасовдан.

За име селу везане су разнолике приче:

–        Једни држе да је име селу дошло од ”беле земље”, коју овде зову ”белуша”;

–        Други држе да је име селу дошло од неког Белуша (Белоша), првог досељеника у ово село;

–        Трећи, а ових је и највећи број, држе да су име селу донеле најстарије породице с Косова, досељене из тамошњег села Белошевца.

 

Порекло становнштва и оснивање села

У Пејићанима су ове породице: Пејићи 1к, Бабићи 5 к, Јеремићи 1к, Максимовићи 1к, Видићи (Николићи) 4к, Милановићи 1 к, Петровићи 1к, Дражићи 1к, Панићи 1к, Поповићи 3к, Лазићи 2к, Лазић 1к, Грујичићи 1к, Веселићи 1к, Матијашевић 2к, Томићи 1к, Вујићи 3к, Пантелићи 2к, Милутиновићи 2к, Илићи 2к, Грбићи 1к, Ћировићи 1к, Јанковићи 1к, Главоњићи 1к и Јовановић 1 кућа.

У Поточарима су: Марковићи 2к, Исаиловићи 3к, Пауновићи 1к и Марковићи (Јолџићи) 1 кућа.

У Осојанима су: Васиљевићи (Павићи) 2к, Прокићи 1к, Тешићи 2к, Ђокић 1к, Новаковић 1к, Цвијовић 1к и Спасојевић 1 кућа.

Колебари су: Савић 1к, Новаковић 1к, Миловановић 1к, Ћировић 1к, Мршовић 1к и Зарић 1 кућа.

 

По причању старих људи, Белошевац је новије насеље и много млађе од суседне Петњице. За најстарије породице сељаци држе да су одавде иселиле, јер и данас у Срему има, око Руме, из овог села исељених породица.

  • ПЕЈИЋАНИ – најстарија породица у селу, досељена у општој сеоби у 3 породице из села Белошевца са Косова, пред крај 17. века. Пејићани су прешли на Рашкој у Србију, а прешли су у 5 сродних породица, од којих се 2 породице одвоје у близини Чачка или Краљева и спусте Крагујевцу, те оснују Белошевац, а друге 3 дођу у овај округ и оснују друго село Белошевац. Прво је насеље било код Брестова, где су и данас, па су доцније заузели и Брдо и његове падине. Пејићани су у групи све један поред другога, поглавито око Брестова и по Брду, а као Пејићани се сматрају у селу: ПЕЈИЋИ, БАБИЋИ, ЈЕРЕМИЋИ, МАКСИМОВИЋИ, ВИДИЋИ, НИКОЛИЋИ, ЛАЗИЋИ, ИЛИЋИ и ЈОЛЏИЋИ; има их 22 куће и све славе Св. Арханђела.
  • ПАВИЋИ, ПРОКИЋИ и МИЛАНОВИЋИ – после Пејићана, досељени су у ово слео данашљи ЈАНОЧИЋИ. Некаква баба Јанока доселила се у почетку 18. Столећа из села Брезове или Брезне, у близини Нове Вароши, и собом повела своја 3 пунолетна сина. Јаночини потомци данас се не презивају овако, али се сви знају под презименима Павић, Прокић и Милановић. Јанока се прво населила под Орловцем, а њени су потоци после прелазили и међу Пејићане, те их и тамо има. Јаночићи славе Св. Јована.
  • ИСАИЛОВИЋИ и МАРКОВИЋИ – пред Кочину крајину доселиле су се две породице из Осата у Босни, и то су данашњи Осаћани. Они су у Потоку, одмах до Пејићана; првих има 3 куће, а других 2; први славе Св. Јована, а други Св. Арханђела.
  • ВУЈИЋИ – доселили су се пред први устанак из Трнаваца у Старом Влаху; славе Св. Пантелију. Предак Вујића доселио се као надничар и населио међу Пејићане, где су и данас његови потомци.
  • ПОПОВИЋИ – доселили су се кад и Вујићи, као свештеничка породица из околине Раче у Ст. Влаху, њих је 3 куће и има их одсељених 1813. год. и у Срем, славе Св. Ђурђа.
  • МИЛУТИНОВИЋИ – досељени су после Кочине крајине из околине Призрена у Старој Србији, одакле им је предак побегао због арнаутског зулума и населио у Пејићане са западне стране, где су и данас; њих је 2 куће и славе Св. Николу.
  • МАТИЈАШЕВИЋИ – доселили су се у првом устанку из Кремана у Ст. Влаху; њих је 2 куће и славе Ђурђиц.
  • СПАСОЈЕВИЋИ – предак Спасојевића сишао је из Кремана кад и Матијашевић. Призетио се у Јаночиће, славе Св. Јована.
  • ПАНТЕЛИЋИ – њихов деда је донет на сиси у Рајковић, а кад је одрастао, дошао је ћерци у кућу бабе Инђије из Пејићана; од њега су 2 куће и славе Св. Јована. Пантелићи су старином из Б. Луке (вероватно Бабине Луке – оп. А.М).
  • ЛАЗИЋИ – деда се доселио из села Калањеваца са Рудинка и призетио у Пејићане, и онда и данс 1 кућа, слави Св. Николу.
  • ТЕШИЋИ – деда се доселио као занатлија из Беомужевића ове области, и настанио се у Осојанима, где је и данас; славе Св. Ђурђа.
  • НИКОЛИЋ и ГЛАВОЊИЋ – деда им се доселио из Мрчића, округ ужички; славе Ђурђиц.

 

У доба од 1830. год., доселиле су се ове породице:

  • ПЕТРОВИЋ – доселио се као мајстор из села Цикота, округа ужичког, слави Св. Лазара.
  • ДРАЖИЋ – доселио се из Руме у Срему и збратимио се с Петровићем, слави Св. Николу.
  • ГРУЈИЧИЋ – доселио се из Бањана у Ц. Гори, слави Св. Ђурђа.
  • ГРБИЋ – доселио се из Горњег Мушића ове области, слави Св. Стевана.
  • ЈАНКОВИЋ – доселио се из Совљака овог округа, слави Св. Јована.
  • ЈОВАНОВИЋ – досељен из Ковачица ове области, од породице Врца, слави Св. Јована.
  • ВЕСЕЛИЋ – доселио се из Санковића ове области, слави Св. Николу.
  • НОВАКОВИЋ – из Крашљева у Полимљу, слави Св. Николу.
  • ЦВИЈОВИЋ – из Херцеговине, из Сељана у Полимљу, слави Св. Ђурђа.

 

Најновији досељеници, досељеници наших дана су:

  • САВИЋ – из Седлара ове области, доселио се на своје имање
  • НОВАКОВИЋ – доселио се из Трнаве, окр. ужичког, данас је колебар; слави Св. Николу.
  • МИЛОВАНОВИЋ – доселио се из Матаруга у Полимљу, слави Св. Илију; данас је колебар.
  • ЋИРОВИЋИ – 2 куће досељене из Штрбачке Ријеке у Ст. Влаху, славе Св. Стевана.
  • МРШОВИЋ – доселио се из Маоча у Полимљу; слави Св. Ђурђа.
  • ЗАРИЋ – доселио се из Кричка, слави Св. Ђурђа. Ови су обично колебари.

 

Белошевчани су углавном земљорадници. Земља им је богата и даје толики род да им остаје и за продају. Али већи део сељака одао се због близине града Ваљева и добрих путева, рабаџијању и то им је омиљени посао. Овај их је посао одстранио од земљорадње те вичи део њихових имања прелази из дана у дан у руке богатијих сељака из суседних села.  Понеки од сељака учи понеки занат и ради само код своје куће.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.