На данашњи дан: Рођена Милева Марић Ајнштајн

19. децембар 2012.

коментара: 3

19. децембра 1875. – Рођена Милева Марић-Ајнштајн, српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу. Милева је имала млађу сестру Зорку (1883—1938) и брата Милоша (рођеног 1885.)

Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.

У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пета жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година. Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву. Један семестар је провела у Хајделбергу. Док је била одсутна дописивала се са Албертом, који јој је написао да му недостаје. У Цирих се вратила 1899. и њихова веза је планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Међутим, Ајнштајнови родитељи су се противили јер је била старија од њега три и по године и није била Јеврејка.

Упркос обећавајућем почетку студија, Милевин успех је почео да слаби. У лето 1900. није положила своје завршне испите. Иако је и Милевин и Албертов просек био мањи од потребних 5,0, Албертов просек 4,9 је био заокружен на 5,0, али за Милевиних 4,0 је највише заслужна слаба оцена 2,5 из теорије функција. Ајнштајн је дипломирао и отишао кући за распуст. Милева је остала у Цириху, радећи као лабораторијски асистент и припремала се да поново изађе на испите. Милева и Алберт су се поново састали на језеру Комо. Неколико недеља касније Милева је открила да је трудна, а у јулу 1901. је опет пала на испитима. Те јесени Ајнштајн је добио слабо плаћени посао наставника на замени у Шафхаузену.

У Новом Саду, крајем јануара или почетком фебруара 1902. Милева је родила кћерку Лисерл. У својој 27. години, са незавршеним факултетом и ванбрачним дететом, почела је да се осећа као срамота за породицу. У међувремену, Алберт је добио посао у патентом заводу у Берну. Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. Неко време пре венчања Лисерл је оболела од шарлаха. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. Када се Милева придружила Алберту у Берну, дете није било са њом. Њихов брак је функционисао тако што је Алберт шест дана недељно проводио у патентном заводу, слободно време је посвећивао физици, а Милева је покушавала да се носи са губитком детета и неуспехом на факултету. Ипак, брак је кренуо на боље како је Алберт добио повишицу и рођењем сина Ханса Алберта. Ајнштајн је 1905. објаснио фотоелектрични ефекат, a 1908. је добио лиценцу за рад на универзитету у Берну. Следеће године је дао отказ на Универзитету у Берну и патетном заводу и прихватио је место ванредног професора теоријске физике на Универзитету у Цириху.

Ајнштајн је почео да се дописује са бившом девојком, па је њихов брак запао у кризу. Да би вратио мир, отпутовали су на одмор. Њихов други син Едуард је рођен 1910.

Следеће године, Алберт се са породицом преселио у Праг, где је постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. За Милеву је овај прелазак био тежак; као Српкиња је била осетљива на напетости између немачких и чешких националиста, са којима са као Словенка идентификовала. Ајнштајн се 1912. вратио у Цирих, што је био потез за који је Милева веровала да ће ојачати њихов брак. Ипак, Алберт је пронашао новог сарадника за математику Марсела Гросмана. Такође је имао нову љубавницу, рођаку Елзу Ловентал. Ова криза је дошла у пролеће 1914. када је Алберт прихватио положај сталног члана престижне Пруске академије наука, као и место редовног професора на Универзитету у Берлину. Милева је испочетка одбила да прати Алберта, пошто је Елза живела у Берлину, али су се ипак преселили. Алберт је направио списак наредби за Милеву, са заповестима као што су „одговарај ми само када ти се обратим“. У јулу 1914, дан пре избијања Првог светског рата, Милева је спаковала ствари и вратила се са децом у Цирих.

Алберт је остао са Елзом и довршио Општу теорију релативности. Године 1916. је затражио развод од Милеве, која се разболела од овог захтева. Док је Милева била болесна, њена млађа сестра Зорка се бринула о деци, али је Зорка доживела нервни слом, па је следеће две године провела у психијатријској клиници. Милева је коначно пристала да Алберту пружи развод 1918, а Ајнштајн се сложио да Милеви да новац од било које будуће Нобелове награде. Званично су се растали 14. фебруара 1919, а Алберт се оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године, савијање светлости у гравитационом пољу за време помрачења Сунца је било главни доказ за Општу теорију релативности, што је Ајнштајну донело светску славу.

Тешко оболела сестра Зорка је доживела још један нервни слом, а претходно је запалила велику количину новца својих остарелих родитеља у Новом Саду. Милевин брат Милош је 1922. умро од можданог удара, а Зорка је законски проглашена неспособном.

Иако је постао славан због теорије релативитета, Ајнштајн је Нобелову награду за физику добио за објашњење фотоелектричног ефекта. Ајнштајн због путовања није присуствовао додели награде, па му је шведски амбасадор тек 1923. доделио награду, а Алберт је новац препустио Милеви. Милева је уложила новац у три стана у Цириху, као и за негу млађег сина Едуарда, који је 1930. оболео од шизофреније. Ова деценија је за Милеву била јако тешка: Алберт и Елза су због нациста емигрирали у Сједињене Државе, Милевина мајка је умрла на дочеку нове 1935. године, а сестра Зорка је умрла 1938. године. Старији син Ханс Алберт је са својом породицом 1938. емигрирао у Сједињене Државе, где је њен најмлађи унук Клаус Мартин умро у року од неколико месеци.

Милева је због дугова насталих због Едуардове болести морала да прода две куће, а претила је опасност да остане и без треће, па се обратила Алберту за помоћ. Ајнштајн је преузео власништво над кућом, али ју је 8 година касније изненада продао за 85.000 швајцарских франака, под условом да купац дозволи Милеви да остане у кући. Међутим, на дочеку Нове године, Милева је изненада добила званично обавештење да је њен најам истекао. Један пријатељ јој је покушао продужити боравак и откривено је да је купчевих 85.000 франака случајно уплаћено на Милевино име. Алберт је захтевао да му Милева врати новац и претио да ће избацити Едуарда из тестамента.

Тог пролећа Милеви је позлило током једног Едуардовог насилног напада, и онесветила се. Умрла је у болници три месеца касније, 4. августа 1948. године и сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2003. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Сент Галена. Након пет година, 14. јуна 2009. године, освећењем и откривањем спомен обележја представници Републике Србије први пут су званично одали почаст Милеви Марић-Ајнштајн.

ИЗВОР: Википедија

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Војислав Ананић

    Ајнштајн Марић, Милева (Einstein), математичер, физичар (Тител, Бачка, 19. XII 1875 — Цирих, Швајцарска, 4. VIII 1948)

    Отац Милош, родом из Каћа, био је подофицир, административни судски чиновник а мати Марија Ружић из Титела била је из богате породице пореклом из Црне Горе. Обе њихове ћерке имале су урођену луксацију кука и обе школоване а син им Милош био је професор хистологије на универзитетима у Коложвару и Москви. Милева је детињство провела у Тителу и Каћу. Основну школу завршила је у Руми (1881—1885), средњошколско образовање започиње у Вишој девојачкој школи у Новом Саду а 1887. прелази у Краљевску малу реалну гимназију у Сремској Митровици. Како у то време у Аустроугарској женска деца нису имала право на више школовање, 1890. уписала се у пети разред Краљевске српске гимназије у Шапцу где је учила француски. У току школовања показала је таленат и интересовање за математику, цртање и музику. Свирала је клавир и од раног детињства знала немачки. Маја 1892. отац је добио премештај у Загреб и као посебно надарена и успешна ученица добија дозволу да се као приватни ђак поново упише у шести разред у елитну мушку Краљевску вишу гимназију. Пре завршетка првог полугодишта осмог разреда одлази без матуре у Цирих са жељом да студира медицину. Као допуну дотадашњем школовању завршила је учитељски семинар код професора Гросминстера на Вишој девојачкој школи у Цириху, матуру положила 1896. на Савезној медицинској школи у Берну и тиме стекла предуслов за студирање. Након успешно положеног тешког пријемног испита уписала се у Савезну техничку високу школу у Цириху на студије математике и физике. Она је била једина жена и најстарија у одељењу у којем је Алберт Ајнштајн најмлађи. У току студија показала је изузетан интерес и знање из физике (професори Хајнрих Фридрих Вебер и Јохан Перне), математике (Херман Минковски и Адолф Хурвиц) и астрономије (Алфред Волфер). Зимски семестар 1897. провела је у Хајделбергу код професора физике нобеловца Филипа Ленарда, проучава фотоелектрични ефекат и одушевљава се сазнањем о односу брзина атома и растојања под којима долази до њихових судара, што ће бити обрађено у Ајнштајновом раду о Брауновом кретању. Када се вратила у Цирих априла 1898, лично и професионално се зближила са њиме, свакодневно заједно интезивно уче, размењују идеје, проучавају литературу и дела најпознатијих физичара и филозофа. И поред тога што једина из одељења није положила дипломске испите, 1900. почиње истраживачки рад у лабораторији професора Вебера код кога припрема дипломски рад, који је планирала да прошири у докторат. Предавања из физике и астрономије поново слуша априла 1901. али јуна исте године повлачи пројекат своје, од професора Вебера одлично оцењене дисертације, која никада није пронађена, и тиме завршава школовање а да није дипломирала. Потом је отишла код родитеља у Нови Сад и ванбрачно родила девојчицу Лизерл (Љубица) коју је дала на усвојење у Каћ и чија судбина је непозната. Отац Алберт никада је није видео нити јавно поменуо. Упркос снажном противљењу обеју породица, када се вратила у Цирих почиње да живи са њим. Венчали су се јануара 1903, син Ханс Алберт, професор универзитета у Берклију (Калифорнија) родио се 1904. а 1910. Едуард који је у младости душевно оболео и о коме се мајка пожртвовано бринула до краја свога живота. Супружници су два пута (1905, 1907) боравили у Новом Саду, били су у Београду, Тителу и Каћу. Деца су им 1913. крштена у Николајевској цркви у Новом Саду. Живели су у Цириху, Берну, Прагу и Берлину у зависности од Албертовог запослења. Породица 1914. одлази у Берлин а од Милевиног повратка у Цирих у јулу исте године, уз повремене Албертове посете, живе раздвојени. Развели су се на Албертов захтев 1919. Душевно сломљена, дубоко разочарана и потпуно усамљена разболела се и скоро умрла. Делимично се опоравила снагом воље и одговорности за своја два сина и живела тешко без сталног запослења и сигурних прихода, дајући повремено часове математике и клавира. Због слабог здравља често је по болницама или у Новом Саду, отац јој умире 1922, брат је нестао после Првог светског рата, мајка умрла 1935. а сестра душевно поремећена. Последњи пут боравила је у родном крају 1938. Остатак живота провела је у сиромаштву, и сама болесна, негујући Едуарда, посећујући га по санаторијумима и болницама. Сахрањена је у Цириху на гробљу Нордхајм. За рад из 1905, у којем је формулисао фото-електрични ефекат, Ајнштајн је 1922. добио Нобелову награду и целокупни износ награде дао бившој супрузи.

    ЛИТЕРАТУРА: Abram F. Joffe, У спомен Алберта Ајнштајна, UFN, 57 (2) 187, Москва 1955; Десанка Ђурић-Трбуховић, У сенци Алберта Ајнштајна, Крушевац 1969; The Collected papers of Albert Einstein, Volume 1. The Early Years, 1879—1902, Princeton Univ. Press, 1987; Evan Harris Walker, Ms Einstein, American Association for the Advencement of Science, February 1990; Senta Tromel-Plotz, Mileva Einstein- Maric. The Woman who did Einstein’s Matematics, Women’s Studies International Forum, Vol. 13, No. 5, 1990, 415—432; Зборник за саветовања „Допринос Милеве Ајнштајн-Марић науци”, 13—14. мај 1994, Нови Сад; Frank Staunder, Keine Mutter der Relativitatstheorie, Internationale Zs. Fur Geshichte und Ethik der Naturwissenschaft, TuM, 3, 1995, ff. 45; Margaret Maurer, ,,Die Elter” oder „Der Vater” der Relativitatstheorie?, PCN, Nr. 48, Jg. 11, Neft 3, Wien, Juni 1996, 20—27; Душан Познановић, Школовање Милеве Марић-Ајнштајн, ССа, Сремска Митровица 1996, бр. 6, 103—114; Алберт Ајнштајн и Милева Марић — Љубавна писма, Нови Сад 1998; Милан Поповић, Једно пријатељство, писма Милеве и Алберта АјнштајнаХелени Савић, Подгорица 1998; Ђорђе Крстић, Mileva & Albert Einstein, Ljubezen in skupno delo, Радовљица 2003.

    Александар Николић

  2. Војислав Ананић

    МИЛЕВА АЈНШТАЈН МАРИЋ

    http://www.planeta.rs/06/8velikani.htm

  3. Војислав Ананић

    МИЛЕВИН ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ У БРАКУ

    https://www.opanak.rs/pismo-ajnstakna-milevi-maric/