Порекло презимена, село Бачевци (Ваљево)

Порекло становништва села Бачевци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Бачевачка висораван је ограничена са севера Чубрицом, Киком и Вучјаком, са запада Рогуљама, с југа Ластром и истока Висом. Бачевци су планинско карсно село и највише село у области Колубаре. На целој висоравни нема нигде дрвета. Скоро цела висораван је огољена, а таква су и околна брда.

Бачевци су село разбијеног типа. Куће су по вртачама, раздељене у поједине џемате, издвојене једне од других и раздвојене омањим неприметним избрешцима. Како кроз средину села преко висоравни прелази окружни пут Ваљево – Ужице, то је згодно поделио село на два дела: Г. и Д. Бачевце.

У Д. Бачевцима су џемати: Бадићи и Мишковићи, а у Горњим су: Жарковићи, Окрајчани и Ђурићи.

Према харачким тефтерима Бачевци (код Вука ”Баћевци”) имали су 28 домова са 41 породицом и 108 харач. лица. Према попису од 1866. год. био је 81 дом са 632 становника….докле према најновијем попису од 1900. год. било је 122 дома са 924 становника.

У Бачевцима је данас 123 дома од 13 породица. Саставни је до драчићске општине у срезу ваљевском.

Бачевчани слабо знају откуда је име њиховом селу. Тек понеки држе да су прве породице овог села морале бити ”бачвари”, па да се по томе прозвало њихово село. О бачевању или бачијању нису се очувале никакве успомене код сељака овог села, мада су и данас у великој већини сточари.

На врху Ластре, с десне стране окружног друма, налазе се и данас некакве сувозидине, остаци некакве, по мишљењу сељака, куле Турчина, спахије овог села. При врху Ластре, испод горњих зидина, налази се неко местанце, које се зове ”Караула”, закоје се мисли да је на њему била погранична аустријска караула, кад је село било под аустријском управом у првој половини 18. столећа. У Доњим Бачевцима, где су данас Бадића куће, налазе се многа напуштена уздигнута места, за која се држи да су биле старе куће некадашњег првог села, које се доцније поместило из овог места.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Доњи Бачевци:

Бадићи су до Ковачица и ту су: Жарковићи 9к, Мијаиловић 1к, Бадићи 2к, Милановић 1к, Кулинчевић 1к, Шишовићи 2к и Обрадовић 1к.

Мишковићи су у Дубоком Потоку и под Рогуљама и Брдом, и ту су: Мишковићи 6к, Радојичић 1к, Табаковићи 8к и Ниновићи 7к.

 

Горњи Бачевци:

Жарковићи су на врху Ластре по њеним доловима и ту су: Гоге или Жарковићи 8к, Терзићи 7к, Петровићи 2к, Кићановићи 5к, и Миловановићи (Спакићи) 2к.

Окрајчани су по Вису и његовим доловима и ту су: Николићи 6к, Петровићи (Латићи) 3к, Крстићи 3к и Нинковићи (Илинчићи) 1к.

Ђурићи су по дну горњег села, до Пријездића и ту су: Пантелићи 8к, Обућине (Нешковићи) 6к, Ђурићи 6к, Тешићи 4к, Додовићи (Радовановићи) 4к, Николићи (Бркићи) 2к и Савићи 16 кућа.

 

  • БАДИЋИ – сматрају се најстаријом породицом у селу. За њих се држи да су основали село, да су у најстарије доба бии у јарузи Дубоког Потока па су, не зна се када, изашли на садашње место.  Бадића је некад било много породица, па су се неке иселиле, неке замрле, а и ове што су у селу на умору су. У овој породици живео је неки Обрад, прозват Бада, крајем 18. столећа и у почетку 19. столећа, по коме се и данашњи зову Бадићи.  Славе Св. Николу.
  • ГОГЕ или ЖАРКОВИЋИ – најстарији досељеници овог села. Гоге су се доселиле пред крај 17. века из села Кучина у Полимљу због крвне освете и прво се населиле поред Бадића, где их и данас има, а после поместише се у горњи део села, где чине читав џемат. Славе Св. Николу.
  • САВИЋИ – данашњи Савићи су се доселили некако у исто доба из села Биоске у Ст. Влаху и насељени прво у јарузи код изумрлих Бадића, одакле их је Бада преместио у горњи крај села. Славе Св. Ђурђа.
  • ТАБАЦИ (ТАБАКОВИЋИ) – доселили се из Његуша у Црној Гори, кад и Савићи. Родоначелник ове породице умео је да гради опанке и штави коже те је прозват Табак. Табаци су на гласу јунаци и хајдуци у турско доба, многи су помрли хајдукујући, као и у борбама у почетку 19. века. Табаци су заузели место старих Бадића у јарузи, па су и данас ту; славе Св. Николу.
  • ЂУРИЋИ – досељени као Ђурићева породица из Кремана у Ст. Влаху у почетку 18. столећа, камо се пре тога доселила из Горњег Колашина у Црној Гори. У Бачвце су се доселила 3 брата: Кићан, Ђура и Пантелија (Додо), и они су се населили под Висом где су и данас, и они су били први насељеници у горњем крају села. Од Ђура су: ЂУРИЋИ, ТЕШИЋИ И БРКИЋИ. Од Дода: ПАНТЕЛИЋИ И ДОДОВИЋИ, а од Кићана: КИЋАНОВИЋИ  и СПАКИЋИ; њих је свега 31 кућа, славе Св. Јована.
  • МИШКОВИЋИ – досељени кад и Ђурићи. Од Мишковића доселила су се 3 брата: Мишко, Радојица и Нино, и они су досељени подељени из Обарде у Полимљу, одакле су прво прешли у Ојковицу, у Стари Влах, па тек одатле сишли у ово село и населили се у јарузи испод Бадића, где су и данас. Њих је 14 кућа, славе Св. Јована.
  • ОБУЋИНЕ – у село су дошли после аустријске окупације ових крајева. Досељени су из Горњег Колашина и насеени прво код Гога и Бадића у доњем крају села, па неки деобом поместили се у Ђуриће у горњи крај, а неки и данас остали у Бадићима. Обућине су досељени као сточари, а има их одсељених и на Руднику, славе Св. Ђурђа.
  • ТЕРЗИЋИ – после Кочине крајине доселио се у ово село некакав Неша Терзија из села Биоске у Ст. Влаху, и њега је стари Бада населио на Ластри, где су му и данас потомци, прозвати по њему Терзићи. Њих је данас 9 кућа, зову се Терзићи (7 к) и Петровићи (2 к), славе Св. Алимпија.
  • ЛАТИЋИ, НИНКОВИЋИ, КРСТИЋИ и НИКОЛИЋИ – звани Окрајчани, доселили су се из Јабланице у Ст. Влаху кад и Неша Терзија. Њих је Бада населио у искрају села, дубоко у планини до Чубрице крчмарске, где су и данас. Окрајчана је било у први мах две породице, славе Св. Ђурђа.

 

Главна занимања сељака овог села су: земљорадња и сточарство, докле у последње доба гаји се доста воћа. Бачевачке земље су опште нероде, па и кад се најбоље гноје, кад су и кишне године, онда због велике висине и рђавог рада дају слабе плодове. Нема сељака да не зна занат; најчешћи и најмилији занат сваког сељака је качарски и овај раде и у селу и по свима суседним селима ове области. Извесне породице, као Окрајчани Нинковићи и неки Ђурићи, редовно своју сувишну мушку децу упућују по занатима, служби и трговини, и ти су обично по градовима, ап се и не враћају.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (8)

Leave a Reply to Vera

8 коментара

  1. Sarko

    Hteo bi da nesto kazem o porodici Goge ili Zarkovici, koji su doseljeni iz sela Kucine u Polimlju. Ova porodica je najverovatnije cincarskog porekla, a dalje poreklom im je iz juzne Makedonije ili Moskopolja u Albaniji. Goge je stari poznati termin za Cincare!

  2. Vera

    Moj pradeda je iz Bacevca.Navodno se doselio iz Bosne.I na zalost samo to znam.Prezime je Radovanovic.Ako nesto vise znate o ovom prezimenu javite mi. Krsna slava je Sv.Jovan. Unapred hvala!

  3. Jug

    Poštovani, posedujete li možda još neke podatke o poreklu Obućina iz Bačevaca, pošto je prezime izuzetno retko. Zahvaljujem

  4. Ja

    Ja prvi put cujem za Badiće.Ali se nigde ne pomenuse Radovanovici 7 kuca trenutno,u dve zive stalno u ostale dodju povremeno.

  5. Saša

    Ako mogu da se jave Vera,Moje selo ,Ja, kako bi razmenili nama poznate informacije o poreklo porodice Radovanović,koja je više od veka na ovim prostorima, a koje bi mogle koristiti saradniku portala.
    i