14. decembra 1934. – Rođena srpska glumica Ružica Sokić. Član je pozorišta Atelje 212. Dobitnica je nagrade „Velika Žanka“ 2007. i „Dobričinog prstena“ 2011. godine.
Ružica Sokić je rođena u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista „Pravda“ Petra Sokića (1893 — 1964). Još kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme bila je članica Savremenog pozorišta, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde će brojnim ulogama (prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara) otkriti i potvrditi dar „rođene glumice“.
Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu „Žuta“ (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u „Užičkoj republici“ (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B. Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije „Ceo život za godinu dana“, „Rađanje jednog naroda“, „Zanati“, „Samci“ i dr.). Za svoj filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju, Nagrada Pavle Vuisić, Statueta zlatni ćuran, Statueta Joakim Vujić, Velika Žanka).
Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja „Strast za letenjem“.
14. decembra 1947. – Rođena srpska glumica Svetlana Ceca Bojković, koja posle 43 godine glumačke karijere od proleća 2012. živi u Helsinkiju.
Ceca Bojković je rođena u Beogradu, odrasla na Vračaru. Njeni Bojkovići su, inače, poreklom iz Lastve Grbaljske, ali Cecin otac Cvetko Bojković nije imao veze sa tom crnogorskom lozom. On je rođen u Kumanovu, bio je vojno lice, pukovnik, a radio je kao geodeta pri vojsci. Svetlanina majka Vera (devojačko Ilić) je rođena u Knjaževcu. Njen otac (Cecin deda) Gradimir Ilić je bio predratni beogradski komunista i u periodu pre Drugog svetskog rata je često hapšen. Međutim, ni kad su komunisti došli na vlast nije bolje prošao. Bio je advokat i kad je krenula posleratna komunistička otimačina, on se pobunio pa je uhapšen. Kad je izašao iz zatvora preselio se u Knjaževac.
Svetlana Bojković je u Beogradu išla u 14. beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio, i televiziju u Beogradu. Ostvarila je veliki broj uloga u pozorištu, kao i na filmu i na televiziji, od kojih treba istaći sledeće : „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Neka druga žena“ (1981), „Halo taksi“ (1983), „Bolji život“ (TV serija) (1987 — 1991), „Smrt gospođe ministarke“ (TV) (1991), „Srećni ljudi“ (TV serija) (1993 — 1996), „Porodično blago“ (TV serija) (1998 — 2001).
Sa pokojnim glumcem Milošem Žutićem (poreklom Ličaninom) ima ćerku, takođe glumicu Katarinu Žutić (1972 ).
IZVOR: Vikipedija, portal Poreklo
Komentari (0)