На данашњи дан: Рођене глумице Ружица Сокић и Светлана Бојковић

14. децембра 2012.

коментара: 0

14. децембра 1934. – Рођена српска глумица Ружица Сокић. Члан је позоришта Атеље 212. Добитница је награде „Велика Жанка“ 2007. и „Добричиног прстена“ 2011. године.

Ружица Сокић је рођена у Београду као кћерка трговца и сувласника листа „Правда“ Петра Сокића (1893 — 1964). Још као девојчица учествује у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а године 1958. дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Краће време била је чланица Савременог позоришта, убрзо прелази у Атеље 212, где ће бројним улогама (првенствено савременог и домаћег репертоара) открити и потврдити дар „рођене глумице“.

Глумила је у око 40 филмова; већ за прву улогу („Горки део реке“, 1965, Ј. Живановића) награђена је Сребрном ареном на фестивалу у Пули. Највеће успехе остварила је главним улогама певачице у филму „Кад будем мртав и бео“ (Ж. Павловића, 1967) и простодушне уличарке у филму „Жута“ (В. Тадеј, 1973), за коју је у Пули награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (играла је и у истименом комаду Г. Михића у Атељеу 212), те споредном улогом мајке којој син гине у борби у „Ужичкој републици“ (Ж. Митровић, 1974), за коју је такође награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (нпр. комедије Б. Црнчевића и А. Поповића, телевизијске серије „Цео живот за годину дана“, „Рађање једног народа“, „Занати“, „Самци“ и др.). За свој филмски и позоришни рад добила је бројне награде и признања (нпр. на Стеријином позорју, Награда Павле Вуисић, Статуета златни ћуран, Статуета Јоаким Вујић, Велика Жанка).

Током 2010. објавила је књигу сећања „Страст за летењем“.

 

14. децембра 1947. – Рођена српска глумица Светлана Цеца Бојковић, која после 43 године глумачке каријере од пролећа 2012. живи у Хелсинкију.

Цеца Бојковић је рођена у Београду, одрасла на Врачару. Њени Бојковићи су, иначе, пореклом из Ластве Грбаљске, али Цецин отац Цветко Бојковић није имао везе са том црногорском лозом. Он је рођен у Куманову, био је војно лице, пуковник, а радио је као геодета при војсци. Светланина мајка Вера (девојачко Илић) је рођена у Књажевцу. Њен отац (Цецин деда) Градимир Илић је био предратни београдски комуниста и у периоду пре Другог светског рата је често хапшен. Међутим, ни кад су комунисти дошли на власт није боље прошао. Био је адвокат и кад је кренула послератна комунистичка отимачина, он се побунио па је ухапшен. Кад је изашао из затвора преселио се у Књажевац.

Светлана Бојковић је у Београду ишла у 14. београдску гимназију, а потом је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио, и телевизију у Београду. Остварила је велики број улога у позоришту, као и на филму и на телевизији, од којих треба истаћи следеће : „Пас који је волео возове“ (1977), „Нека друга жена“ (1981), „Хало такси“ (1983), „Бољи живот“ (ТВ серија) (1987 — 1991), „Смрт госпође министарке“ (ТВ) (1991), „Срећни људи“ (ТВ серија) (1993 — 1996), „Породично благо“ (ТВ серија) (1998 — 2001).

Са покојним глумцем Милошем Жутићем (пореклом Личанином) има ћерку, такође глумицу Катарину Жутић (1972 ).

ИЗВОР: Википедија, портал Порекло

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.