Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 9. decembra (26. novembra po julijanskom kalendaru) prepodobnog Alimpija Stolpnika. Kao krsna slava pojavljuje se najčešće u Bosni i to u vlaseničkom, srebreničkom, gradiškom i dubičkom protoprezviteratu.
Sveti Alimpije Stolpnik je rođen u Adrijanopolju, gradu Paflagonijskom, i od malena predan Bogu na službu. Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati.
Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše, a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.
Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški, a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.
IZVOR: Sv. episkop Nikolaj žički, “Ohridski prolog”.
8. decembar 2016. u 20:14
Ranko
Odvezan od stvari, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeva
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće,
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno,
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija,
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju.
A mi radujemo – svetom Alimpiju.