Poreklo prezimena, selo Crnatovo (Vlasotince) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Crnatovo, opština Vlasotince. Istraživanje "Sela u vlasotinačkom kraju" saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokal Poreklo stanovništva sela Crnatovo, opština Vlasotince. Istraživanje "Sela u vlasotinačkom kraju" saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokal Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Crnatovo (Vlasotince)

Poreklo prezimena, selo Crnatovo (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Crnatovo, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Crnatovo, selo

 

Nastanak sela

Crnatovo je selo  u opštini Vlasotince, jablanički okrug, jugoistočna Srbija. Nalazi se na južnoj padini planine Kruševica, na nadmorskoj visini između 350 i 600 metara, na desnoj strani reke Vlasine. Južnom stranom je okrenuto prema planini Bukova Glava. Sadašnje selo je nastalo od starog naselja iznad Begove turske livade (kod sela Boljare).

U daljoj prošlosti, selo je imalo još povoljniji položaj: nalazilo se kilometar južnije, s obe strane Crnatovskog potoka. Tu je bilo Staro selo. No, Turci su ga do temelja spalili zbog učešća Crnatovčana u Niškoj buni 1841. godine, Stanovništvo je onda izbeglo na današnju lokalciju, gde su bile trle i napasala se stoka.

Seoski atar ima 418 hektara, mnogo manje od susedne Crne bare na severu, Kruševice na istoku, a nešto više od Boljara na jugu. Stari Crnatovčani ostavili su priču o tome:

Došli Turci seoskom kmetu i pozvali ga da s nekoliko svojih ljudi uz njegovo prisustvo, omeđi seoski atar. Dali mu na raspolaganje ceo dan: koliko obiđe i omeđi, toliki će biti seoski atar. A kmet, u uverenju da selu od trideset domova i ne treba veliki atar, posao završio do podne.

Po drugoj verziji, seoski kmet, neko od starijih  Linguraca (besposličara), nije ugostio Turke niti im je obezbedio konje da ne idu peške pa dobio mali atar i malu utrinu, za razliku od Kruševčana, koji su pokazali veće gostoprimstvo i dobili mnogo više zemlje.

Ime sela ostaje zagonetaka. Prema pisanju monografije o SELU CRATOVU Crnatovačnin profesor Nikola Mitrović, oš dva sela u opštini Žitorađa imaju isto ime: Gornje i Donje Crnatovo.

Legenda kaže da je pomenuti kmet imao naglašeno crnu put pa je selo po njemu dobilo ime. Jedna druga legenda o dolasku prvih porodica na području sela. Dopao im se teren pa je jedan od doseljenika rekao vođi-Crni, tova! Od te dve reči nastalo je ime sela Crnatovo.

U zapisu lokalnog etnologa Miroslava Mladenovića iz 1976. godine sa tamošnjim učiteljem Budimirom Petrovićem u četvrorazrednoj osnovnoj školi u selo Crnatovo-po njegovoj priči, čuo je ovakvu legendu o nastanku sela Crnatovo:

Prvi se u stari deo Selišta naselio neki CRNI MARKO, koji je za jednog ovna kupio zemljište od  susednih Crnobaraca. Po tom CRNOM MARKU  je današnje naselje  dobilo naziv selo CRNATOVO.  Istu legendu sam čuo i od 70-godišnjeg dede Anđelkovića (1906.g.) , koji je ujutru polazio u kolibu kod ovaca prema Crnoj Bari 1975.godine. Po njemu legenda o nastanku sela Crnatovo je ovako nastala: „ Crni Marko kupio je zemlju za jednog ovna od Crnobaraca.“ – Rodonačelnik familije Anđelko je bio kmet turskog ciganina, čuvao mu svinje, bio je sluga. Po njegovom dedi koji je bio rođen 1832. godine  (živeo 70. godina a umro 1902.godine) – kazao mu da je, po jednoj varijant,i staro selo Crnatovo kao SELIŠTE se nalazilo između turske livade (sela Boljare) i današnjeg sela; a po drugoj varijanti je naseljeno iz turske livade kod sela Boljare.  Starac kao ovčar je išao na kolibu u Jagnjilu potesa sela Crna Bara, gde je čuvao tamo ovce. Ispričao je da na tom potesu potoka  su Crnatovčani imali dve vodenice (sada su samo doline-voda se smanjila, a nekada  je voda izvirala iz brda Jagnjila, koji je bio veliki, na ogranku planene Kruševica.

Tako službovajući u selo Kruševica, kao nastavnik matematike u OŠ „Karađorđe Petrović“, lično sam se  uverio u postojanje ostataka SELIŠTA – gde se pored turskog puta na zaravan u hrastovoj šumi  nalaze još ostaci, kojih su nekada ovde u njivama izorali seljaci iz sela Kruševica (mahala Osoje). To je potes između Begove livade (S. Boljare) i zaseoka „Osoje“ (Kruševica), gde je Crni Marko zasnovao svoju porodicu, potom je kasnije prešao u Selište (drugo ili prvo-kako se piše u monografiji), u centru današnjeg sela Crnatovo. Ova kazivanja sam čuo iz roda Zdravković (zaseok „Osoje“ s. Kruševica), koji su se zaselili sa Kosova, u onim seobama pod Turcima.

U tapijama koje je turska uprava sredinom 19. veka izdavala Crnatovčanima selo je imanenovano kao Bala Crnatova, što u  prevodu znači Gornje Crnatovo.

Koliko se do sad zna, prvi pomen sela nađen je u turskim popisnim knjigama iz 16. veka. U njima je, pored mnogobrojnih sela leskovačke nahije, pomenuto i Crnatovo, s nekoliko osnovnih podataka: “Godine 1516. selo je bilo uključeno u timar. Imalo je 52 kuće i dva udovička domaćinstva. Neoženjenih je bilo 8, a vojnika 21. Godišnji prihod iznosio je 6032 akče“. Dvadeset godina kasnije, selo je bilo podeljeno na dva timara. Ukupno je im alo 46 kuća i 12 neoženjenih muškaraca. Godišnji prihod Crnatova iznosio je 7031 akču.  U osmoj  deceniji tog veka ovde je zabeleženo 37 kuća i 4 neoženjena. Godišnji prihod iznosio je 6000 akči. Međutim, pouzdano se može tvrditi da je na području današnjeg Crnatova naselje postojalo daleko ranije.

Vidan rast i napredak Crnatovo je doživelo u periodu od oslobođenja od Turaka 1878. godine, do karaja 60-tih godina 20. veka, kada je počelo masovno iseljavanje sela, naročito u Vlasotince. Selo ima makadamski put, elektrifidikaciju i vodovod.

Crnatovčani su se odvajkada bavili poljoprivredom-stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i u poslednje vreme pčelarstvom. Zbog prenaseljenosti sela, mnogi su odlazili u pečalbu. Najviše su bili u pečalbu: ciglari, kačari, pinteri, dlakari…;  potom krajem 20. i početkom 21. veku i zidari. Od zanata su postojali kovački, pinterski, kačarski, abadžijski, opačarski, kolarski, aščije (svadbarski kuvari),  terzijski, potkivački, krojački, vodeničarski, bunardžiski, muzikanti (gajdardžije, frulaši, harmonikaši)  i ostali zanati toga vremena kao i u drugim okolnim selima. Danas selo Crnatovo pri kraju 20. i početkom 21. veka potpuno kao da nestaje. Godine 2003. zatvorena je osnovna škola. Nema više plač dece u selu.  Nema više igre i kola, svadbi i strižbi. Nema više glasa ovčarica, zvučnog melosa: gajdaša, frulaša, harmmonikaša. Nema više ni ko da  zapeva, ni kolo da zavede. Ostaju pusta polja, voćnjaci i vinogradi. Stravična slika nestajanja srpskih sela.

Istorija  i starine sela

Istorija takođe zna da su za vreme vladavine cara Avgusta (sredina prvog veka stare ere) Rimljani ovladali našim krajevima. Upravljali su njima sve do raspada rimskog carstva (četvrti vek nove ere), kada ga je zamenila vizantiska uprava. Iz tog vremena ostali su tragovi i u istoriji Crnatova. U ataru sela, na lokalitetima Garsko branište i Garska bara, po predanju, nalazilo se latinsko groblje, kasnije i crkva. Taj lokalitet je u neposrednoj blizini naselja, kasnije nazvanog Staro selo. Stari novčići, krstovi, delovi posuđa, pa i pokoji zlatnik, koji su u prošlosti nalaženi, idu u prilog ovoj tvrdnji. Po rečima starih Crnatovčana, kamen temelj crkve i ostaci spomenika razneseni su i iskorišćeni za zidanje bunara u polju.

U vreme stvaranja prve srpske države, poznate u istoriji kao Raška, u 12. veku, Crnatovo, kao i ostala naselja ovoga kraja, ulazilo je u teritoriju Dubočice, koju je Stefan Nemanja 116. godine dobio od vizantiskog vladara Manojla Komnena i na taj način proširio svoju državu. O našem kraju iz tog perioda malo se zna.

Posle pada Srbije pod  tursku vlast  (tokom 15. veka) nahija Dubočica bila je u sastavu Rumelijskog vilajeta. Do 1455. godine bila je u Sofijskom, a potom u Kruševačkom, pa u Niškom sandžaku.

Turci se nikada misu mogli nastaniti  u ovom planinskom kraju, ali sigurno je jedno: turska uprava bila je vrlo organizovana. Postojali su njeni objekti i u gradu i selima. U selima su postojali hanovi, kuće, a neka su sela čak bila i Debedžiska (Derbedžije-poljske straže-od hrišćana, koji su čuvali klance od hajduka prilikom prolaza turskih karavana za Carigrad). U Vlasotincu i dan danas postoji turska kula (zgrada muzeja), a postojale su turske kule i u još nekim selima: Lomnica, Gunjetina i drugim selima, ali su sve porušene posle oslobođenja od Turaka. Turcima se davao porez – desetak, bilo na poljoprivredu ili na druge proizvode u selu.

U crnatovskom polju, na potesima Spasisko (Spahisko) i Soglavska gumna, na dobroj zemlji, po predanju koje doprinose do naših dana, Turčin, spahija imao je zgrade u kojima je držao proizvode koje su mu Crnatovčani doterivali, a donosili su mu i novac. Toponimi Tirska livada (na granici sa atarom Boljare, Begova livada u boljaračkom ataru, Begovo branište na tromeđi atara Crnatovo, Boljare i Vlasotinca, Tursko gumno  u Kruševici) i već pomenuto Spaisko nedvosmisleno potvrđuju vekovno prisustvo Turaka u ovom kraju.

I danas se čuva izvestan broj tapija o kupovini zemlje od Turaka posle oslobođenja 1878. godine.

S istorijskog stanovišta, zanimljivo je vreme velikih seoba srpskog stanovništva iz Makedonije, s juga Srbije, Kosova i Metohije i Crne Gore, od one pod Arsenijem Prvim Čarnojevićem 1690. godine, do onih kasnijih, većih i manjih, tokom 18. veka.

 

Seoska kuća donjeg Povlasinja za vreme vladavine Turaka

Seoska kuća Anđelkovića u Crnatovu je stara oko 200 godina i spada najstarije očuvane objekte donjeg Povlasinja. (Za seosku kuću gornjeg i srednjeg Povlasinja vidi članak o selu Svođe-podvukao M.M 2012.g.)

Objekat u obliku pravougaonika sa razmerama 8m sa 9m bio je pokriven turskom ćeremidom, koja se proizvodila nadomak današnje seoske škole Crnatova. Kuću sa odžakom su činile dve sobe: jedna „turska“ divana, a druga „spavaća“ soba. Podrum je od kamena, zidovi su od pletene čakme i oblepljivani blatom. Plafon su činile daske, takozvana šindra. Te daske šindrosane kuće su se skidale, prale i ponovo postavljale. U divani su ukućani primali kao goste svoje turske gazde, sa njima pili kafu i pušili duvan na lulu. U spavaćoj sobi su se nalazile ragože na kojima su ukućani spavali. Preko ragoža, zvanih asura, su se stavljale čerge od konoplja. Ognjište kuće se ložilo panjevima (krnjugama) iz okolnih šuma. Inventar kao i posuđe za jelo, kašike i panice (tanjiri) su bili od drveta (Kazivač: Bogdan Anđelković, učitelj, selo Crantovo-zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog, 1976. godine)

 

Seoska slava-litije i krsne slave:

U selo Crnatovo su dve slave: Spasovdan kao sesoka litija (slava) i krsne slave: Ranđelovdan, Sveti Nikola, Sveti Jovan. Sveti Đorđe. Najviše se slavi Sv. Aranđel, manje sv. Jovan, najmanje sv. Đorđe (prema istraživanju J.Trifunoskog).

 

Učešće Crnatovčana  u  ustancima

Crnatovčani su uzimali učešće u svim ratovima za nacionalno i socijalno oslobođenje: Prvom i Drugom srpskom ustanku, balkkanskim ratovima i Prvom i Drugom svetskom ratu protivu Turaka, Bugara i Nemaca.

 U borbi protivu Turaka u Prvom srpskom ustanku  1804. godine poznato je njihovo učešće u ustanku koji je vodio u ovim krajevima Karađorđev pobratim Ilija Strelja, iz selo Gradišta kod Vlasotinca. Poznat je uspeh ustanika koji su 1807.godine pod njegovim vođstvom potukli Šišat-pašu, čije je sedište bilo u Leskovcu i za izvesno vreme oslobodili gotovo čitavu okolinu Vlasotinca, s Boljarem, Kruševicom, verovatno u Crnatovom.

Crnatovačni su uzimali učešće u pobunama Vlasotinačana sa okolinom u bunama protivu Turaka: 1821. godine,  1841. godine (“Bojaѕiska buna”) i 1860.godine. Tursci su velikom silom slomili ustanike. Njihova odmazda bila je surova. Bilke su “Bežanije” po planinama i šumama. Staro selo je do temelja srušeno, a stanovništvo se razbežalo. Kolika je to bila tragedija, svedoči zapis austriskog putopisca Johana Georga Hana, koji je 1858.godine prošao ovim krajevima; koji pominje Crnatovo i navodi zgarišta svojih spaljenih kuća.

Oslobođenje čitavog juga Srbije od Turske započinje ratom Srbije i Crne Gore protiv Turske 1876.godine-koji je zvaršen 1878.godine. Slobodarski narod vlasotinačkoga kraja pridružio se regularnoj srpskoj vojsci i u velikoj meri doprineo svom oslobođenju, a  vodio ga je hrabri Stojilko Bornodolac.

Srbija pamti junaštvo srpskih ratnika sa područja Juga srbije u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. U ovim ratovima Srbija je imala ogromne gubitke u ljudstvu. Statistički zemlja je ostala bez 53 procenta muških glava između 18 i 55 godina života.

Neke Crnatovčane balmnski i Prvi svetski rat je zatekao u vojsci, drugi su mobilisani na objavu rata, a neki su u rat pošli kao dobrovoljci. Polovina njih je ostala na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu i mnogim drugim bojištima, a jedan broj je ostavio svoje kosti u vrletima Albanije.

Svemu ovome treba dodati i stradanja jednog broja ljudi u bugarskoj odmazdi posle Topličkog ustanka 1917. godine. U selima opštine: Kruševica (Boljare, Crnatovo, Kruševica, Crna Bara) Bugari su spalili 40 domova i 60 drugih objekata.

 

Male ratne priče:

Čorba od kopriva:

U vreme velike agonije srpske vojske u Prvom svetskom ratu, negde u albanskim gudurama, u velikoj osludici u hrani, vojnici su brali koprive, kuvali ih i jeli. Igrom slučaja veći broj Crnatovčana našao se na okupu u istoj jedinici, među njima i Ilija Stamenković Ilička i Uroš Petrović Major. E, Uroš u početku nije hteo da bere i kuva koprive, već je išao od jednog do drugog da ih “proba” i “oceni”. Tako jednom, tako drugi put. Treći put je dobio po zasluzi: porciju kuvanih kopriva u lice, od Ilije. Posle toga i on je počeo da kupi koprive.(Kazivač: Uroš. Đorđe Petrović, Crnatovo).

Dva napoleona za srećan put:

Kad su u jesen 1915. godine Petar Stojanović i Jovan Dimitrijević pošli kao devetnaestogodišnjaci, Mihailo Stojanović-Mikail Soglav, prvome otac, a drugome ujak, darivao im je po napoleon. Da im se nađe, jer odlaze u neizvesnost. Jedan zlatnik potrošili su na Krfu, dok je Jovan bolovao od tifusa i lečio se u bolnici, gde se igrom slučaja o njemu brinuo rođak bolničar Tihomir Mišić, drugi su vratili kući (kazivač: Vladimir Stojanović, Crnatovo).

Dvadeset pet batina:

Na dugom i neizvesnom putu preko Albanije, srpske vojnike pratile su mnoge nevolje. Hladnoća i glad bile su najteže. Gladni ljudi dovijali se kako su umeli i mogli da dođu do hrane, pa i na nedopuštene načine. Ulogoreni blizu nekog albanskog sela, vojnici su otkrili koš s kukuruzom. U noći, uz prećutnu dozvolu podnarednika Petra Stojanovića Soglava,  nekoliko vojnika, na čelu s Božidarom Stankovićem-Boškom Mandrom, prikralo se košu i uzelo nešto kukuruza. Sutradan, seljak je došao u logor i požalio se oficiru da mu je kukuruz ukraden. Krenula je istraga. Sumnja je najpre pala na Boška, koji je bio poznat po okretnosti i snalažljivosti. On je, međutim, odbacio svaku sumnju i nikoga nije odao. Otrpeo je dvadeset pet batina bez reči. A Petru, kao neposrednom starešini, komandir je opalio dva žestoka šamara. I na tome je ostalo. A moglo je biti mnogo gore (kazivač: Ljubisav Zdravković, Crnatovo).

Zlato ili život:

Dimitrije Zdravković je decenijama pred Prvi svetski rat, a i posle njega, imao ciglanu u Trnavi kod grada Vraca u Bugarskoj. Tamo je radio i za život zarađivao veliki broj Crnatovčana. Kad je rat počeo, Dimitrije je došao kući. Jedne noći, tri bugarska vojnika, verovatno iz Trnave, banuli su u njegovu kuću u Crnatovu. Neko ih je doveo i pokazao im Dimitrijev dom. Iz sobe su isterali čeljad i tražili dukate. On im je rekao da zlato nema. Svalili su ga na pod i zasekli mu grlo. Uplašeni Dimitrije doviknuo je ženi Zlati da im donese sve zlato jer je život u pitanju. Posle kraćeg vremena ona je donela dukate. Jedan od njih obratio se onoj dvojici. –Kad smo ovoliko zlata dobili, da ga previjemo. Tako su i učinili i žurno otišli. Ipak, ni to im nije bilo dovoljno pa su usput svratili do kuće najimućnijeg Crnatovčanina Mihaila Stojanovića – Soglava. Tražili su da im otvori.  Odvažni i snažni Mihailo nije se uplašio, već je otvorio prozor na drugoj strani kuće i počeo da zove u pomoć: Gorčo, Jovane, Kristo, u pomoć. Dolazite, lopovi hoće da me opljačkaju”. Bugari se uplaše i pobegnu. Crnatovčani su pričali da su pljačkaši zlato zakopali čim su izašli iz sela jer ga nisu smeli nositi sa sobom. Da li je zlato kasnije iskopano i odneto, to se ne zna. No, Crnatovačani za to ne mare. Kažu, prokleto je (kazivač: Ljubisav Zdravković, Crnatovo).

Da mi je samo malo kiseloga kupusa rasolnice:

Bolničar Tihomir Mišić, iscrpljen od napora tokom povlačenja, razboli se od tifusa na Krfu.                                                                             Pri  svakom obilasku, lekar ga je hrabrio i sokolio te tražio da bolje jede. U jednoj takvoj prilici Tihomir se osmeli da lekaru kaže kako mu se čini da bi mogao pojesti malo kiselog kupusa i popiti rasolnice. – E Tihomire, tu bi ti bio kraj. To nikako ne smeš! Kasno uveče, bolničarka koja je slušala razgovor lekara i Tihomira došla do njegove bolesničke postelje s malo kiseloga kupusa i rasolnice. On je uzeo pomalo i jednog i drugog. Sutradan, pri viziti, primetivši da se bolesni bolničar malo razvedrio, lekar mu se obrati: – Vidim da ti je bolje. Da sam ti dao kupusa i rasola, već bi bio mrtav.Tihomir je oćutao. Tek kasnije, kad je potpuno ozdravio, u zgodnoj prilici, ispričao je istinu o kupusu i rasolu, uz obostrani smeh i zadovoljstvo (Jelica Mišić-snaha Tihomira Mišića, Crnatovo).                         

Spasavanje s torpedovane lađe:

Na jednoj od francuskih lađa koje su prihvatile i prevozile srpsku vojsku i stoku našao se i Dimitrije Stanojević iz Crnatova. Neočekivano, lađa je torpedovana. Posada je nastojala da spreči paniku dok se čamci za spasavanje ne spuste u more. Vojni orkestar svirao je na palubi.  Međutim, vojska se uskomešala,  izašla na palubu i počela da grabi čamce za spasavanje. U opštoj pometnji vojnici su uskočili na čamce i nastojali da se što pre udalje od lađe. Na jednom od čamaca našao se i Dimitrije. Koliko se čamac udaljavao, toliko ga je sustizala mazga koja se borila za život. Uporno je prednjim nogama pokušavala da se popne na čamac, od čega je on mogao da se okrene. Morali su da pucaju u nju. Vojnik Najdan Nikolić iz Kruševice, pak, dohvatio se bale sena i pomoću nje održavao se na vodi dok su stigli spasioci. (kazivač: Ljubisav Zdravković, Crnatovo).

U gostima kod ratnog komandanta:

Rista i Uroš Anđelković, otac i sin, bili su u Prvom svetskom ratu, Solunci i nosioci ratnih odlikovanja.Uroš je bio u jedinici Šumadinca Jovice Srećkovića, iz sela Veliko Krčmare. Mnoge su godine prolazile i negde pred Drugi svetski rat obreo se Uroš, sa sinovima i Sinišom, u Šumadiji gde su imućnim seoskim domaćinima pravili burad. Bili su dobri kačari.  Kako su bili blizu velikog Krčmara, Uroš se raspitao o svom ratnom komandantu i odlučio da ga poseti. Ne samo da ih on srdačno primio već ih je ugostio čitavu nedelju dana. Kad su pošli, domaćin je bio uporan da im kao zanatlijama pečalbarima plati “dangubu”, ali su oni to  kategorički odbili, uz poziv da im uzvrati posetu (kazivač: Siniša Ristić, Crnatovo)

Zasmetala im srpska šajkača:

Crnatovsko polje ratne 1942.godine. neočekivano, bugarska patrola naišla je na Velimira Jeftića koji je čuvao ovce. Pozvali su mladića da im priđe. Nimalo nežno skinuli su mu šajkaču i zgazili je, uz pretnje da je više nikada ne stavlja na glavu već da nosi kačket. Zbunjeni Velimir ostao je uplašen i pognute glave, a oni su nastavili put.  Uveren da su daleko odmakli, Velimir se sagao, uzeo kapu, otresao je od prašine i stavio na glavu. Iz zasede je zapraštao rafal. On je jurnuo ka selu zaklanjajući se iza živice i trnjaka, na sreću nepovređen. (Kazivač: Vlastimir Jeftić, Crnatovo).

Smrt hrabrog komandira:

Među partizanima iz Crnatova koji su dali život za slobodu zemlje bio je i Lazar Mišić. Po završenom ratu, njegovi saborci doneli su istinu o njegovoj pogibiji. Danima su na Bosutu vođene teške borbe sa Nemcima, uz obostrane velike gubitke. U jednom trenutku, neprijateljski rafal pokosio je komandira čete. Ubrzo je stigla  naredba da komndu preuzme Lazar Mišić, koji je svoju hrabrost pokazao u mnogim prilikama i koji je uživao poverenje saboraca. Borba je nastavljena nesmetanom žestinom. Novi komandir, s  puškomitraljezom u rukama, pucao je, raspoređivao svoje borce, sokolio ih. Nemci su bili primorani da odstupe. Naredio je juriš i prvi poginuo. U tom naletu je i pao (sećanje autora:Nikola Mitrović. Crnatovo).

Tri puta u bugarskim rukama:

Tri puta je Živojin Stefanović (Kostini) uspevao da utekne Bugarima. Godine 1915. krenuo je u povlačenje s dva para volova. U Prokuplju, posle lekarskog pregleda zbog bolesnih nogu, vraćen je kući. Volovi su predati komori. U vreme Topličkog ustanka 1917.godine Bugari su ga uhapsili i, s drugim zatvorenicima, držali u zgradi škole u  Vlasotincu. No,  ubrzo su ih ustanici  oslobodili.                                                                              Po slomu ustanika, Bugari su ponovo hapsili. Uhapsili su i Živana, po drugi put. Na putu u Bugarsku, kod Dejana, on se nalazio na začelju duge kolone. Gurao je kolica koja su mu utrapili. Iskoristio je nebudnost pratilaca, ostavio kolica i utekao. Dugo se potom skrivao da ga Bugari ne uhvate.                                                                                                        U toku Drugog svetskog rata, s još jednim brojem Crnatovčana, interniran je u Bugarsku. To je bio treći put da je došao bugarskih ruku. Nalazio se u zatvoru. Pošto je imao nekoliko skrivenih dukata, dogovorio se s bugarskim stražarom da mu da dukat kako bi mu ovaj omogućio bekstvo. U dogovoreno vreme, u noći, krenuo je ka kapiji. Kad je prišao stražaru, shvatio je da to nije onaj čovek s kojim se dogovorio za bekstvo. Nije s epokolebao. Hitro je jurnuo. Stražar je uspeo jedino da mu otv ori torbu. To je bilo treće Živanovo oslobađanje (kazivač: Siniša Ristić, Crnatovo).

 

U Perniku na prinudnom radu:

 S jednom grupom Crnatovčana u proleće lj944.godine, i Đura Petrović (1922-1973), interniran je u bugarski grad Pernik, na prinudni rad u rudnik uglja. Težak rad i slaba hrana učinili su da se sabotelesni Đura razboli od turbekuloze. Uzalud su njegovi drugovi molili upravu da ga oslobodi iscrpljujućeg rada i pošalje kući na lečenje. Njegovi roditelji Uroš i Todora, koji su čuli da im je sin teško bolestan, umolili su Milorada Stamenkovića Salasiju da ode u Pernik i pokuša da dovede Đuru kući. Godinama radeći u Bugarskoj, Milorad je naučio bugarski jezik. Do Pirota je stugao na konju, a odatle do Pernika vozom. Uverio je rukovodeće ljude u rudn iku da je Đura neškolovano ljeljačko dete, da je kod kućečuvao ovce, da ne razume nikakvu politiku i da nema veze sa partizanima i da će umreti ako ga ne povede kući da se leči. Miloradu je pošlo za rukom da Đuru vrati kući i spase mu život. Kada je 9. septembra 1944.godine objavljena opšta mobilizacija Đura Petrović se smnogobrojnim Crnatovčanima odazvao na poziv i prijavio se štabu u Dobro Polje. Vraćen je jer je bio iscrpljen bolešću i slab za iskušenja partizanskog ratovanja. (Kazivač: Uroš, Đura Petrović, Crnatovo)

 

Obrazovanje, kultura i sport

Prvi pismeni Crnatovčani: U matičnim knjigama venčanih i umrlih, koje je vodila kruševačka crkva od 1878. godine kada su ovi krajevi oslobođeni od Turaka, nailazi se na Crnatovčane pored čijeg imena, uz ostalo stoji i naznaka “pismen”. Ti ljudi su bili pismeni daleko pre otvaranja škole u selu. U knjizi Mite Rakića „Nova Srbija“, objavljenoj krajem 19 veka, pored ostalog, govori se i o prosvetnim prilikama u novooslobođenim krajevima. U njoj se nalazi i podatak o trojici pismenih Crnatovčana. Sasvim je jasno da su školu pohađali “manastirskog tipa. U u selo Kruševica, koja je otvorena 1885. godine. Evo imena pismenih Crnatovčana  iz pretprošlog, 19. veka: Rista Đ. Anđelković, Lingurac, rođen 1869. godine. Mihajlo S. Stamenković Dlakar, rođen 1870.godine. Nikodije Đ. Anđelković, Lingurac, rođen 1883. godine.                   Miloje T. Stamenković, Dlakar, rođen 1892.godine.

Osnovna škola u selu Crnatovo je osnovana 1929. godine, kao odeljenje Kruševačke škole. Prvi učitelj osnovane škole bnio je  učitelj Dušan Aleksić. Škola je nosila naziv “ Hajduk-Veljko Petrović”.  Deca iz selo Crnatovo u 20. veku su pohađala osmogodišnju osnovnu školu u školi “Karađorđe Petrović” u selo Kruševica. Najduže u školi se zadržao bračni par učitelja: Budir i Smilja Petrović.

Zbog nedostatka učenika škola je zatvorena sa radom 2003. godine. Nekada davnih godina u drugoj polovini 20. veka učitelji i nastavnici rodom iz sela su organizovali kulturno zabavno muzički i sportski život u selu. Organizovana su takmičenja “Susreti sela”, a i formirali su i FK “Crnatovac” 1974.g, koji je ugašen 1985. godine sa nestankom omladine u selu. U klubu su igrali prosvetni radnici rodom iz sela, kao i pečlbari,  studenti i srednjoškolci sela. Veliku zaslugu  tada za razvoj sporta  i kulture u selu je imao učitelj Bogdan Anđelković.

Prvi školovani Crnatovčanin bio je Nikola Ilije Lazarević (1883-1969.g).  Završio je Učiteljsku školu. Bio je učitelj, potom nastavnik violine u Muzičkoj školi “Vojislav Vučković” u Beogradu. Kasnije drugi školovan je Tihomir Mišić (1920-2003): učitelj i vaspitač u zavičaju. Posle druge polovine 20. veka mnogo je obrazovanih Crnatovčana sa srednjom, višom i visokom školom steklo obrazovanje. Među njima ima i sa zvanjima doktora nauke.

Po pitanju kulturno-zabavnog života u selo Crnatovo; poznata su dostignuća u amaterizmu 60. i 9o. godina 20. veka na području opštine i regiona u pesmi,  foklornoj igri, dramskom amaterizmu. Prvi igrački ansambl sela vodila je učiteljica Mara Spasić, a potom dva seoska učitelja Vera Rakočević i Mladen Stanković; potom bračni par učitelja:Siniša i Ljiljana Jović. Uporni učitelj Dušan Didić iz Vlasotinca, oslikao je pozornicu u seoskom domu, koji je izgrađen u selo posle Drugog svetskog rata-u kome su se održavale predstave, igranke i takmičenja “susreti sela”.  U selu najpoznatiji muzičari  učesnici folklornih smotri su bili: frulaši: Čedomir Tomić i Borislav Zdravković; gajdaš:Milan Nikolić-Milan Čobanin solunac, Mihajlo jefti-Mika mjevtin; harominkaši: Stojan Janković Pajka, Sreten i Radivoje jeftić, Tomislav Petrović Major, Duvački orkestar: Ilički Krstinskom )o poznatom bubnjaru Iliji Stamenkoviću).

 

Poreklo familija:

Selo je naseljeno sa svih strana: sa Kosova, iz planine, kao i okolnih sela. Božanci su naseljeni iz sela Brezovica posle oslobođenja od turaka(1878.godine). familija dobila naziv prema Božanci iz Brezovice-po majci Božani, a njeni sinovi su: Mihajlo, Jovan, Stojan(iz Brezovice). Anđelkovići (bio turski kmet-sluga, čuvao svinje kod Turčina) se naselili iz sela Darkovce-Crna Trava (Zapis 1976.g-M.M).

Prema J.Trifunovskom 60.g 20. veka su postojali rodovi: Čobanci (2k) imaju nekoliko odseljenih porodica-Tutuljci ili Krstinci (2k) i kod njih ima odseljenih porodica. Lingurci (22.k), takođe ima odseljenih porodica. Rodoslov su dobili po pretku koji je bio “sluga” kod Turčina. Njega su Turci nazivali Lingurom. Ostali rodoslovi: Mišinci (8k), Manilovci (6k), Stojanovci (7k), Denčini (7k), Zdravkovci (6k), Jeftinovci (6k), Tasinci (6k), Lazarovci (5k), Majorci (5k), Marćovci (5k), Ličanci (2k), Ćosinci (3k), Kordini (3k), Lizgini (2k), Pajkinci (2k), Kokoškarci (2k), Tomini (2k) i Milovi (1k). Doseljeno rodovi poznatog porekla su: Jovanovci (4k), došli iz Brezovice iznad Vlasotinca-Garci (4k), došli iz sela Gare u gornjem slivu Vlasine. Svi seoski rodovi imaju krsne slave. Najviše se slavi Sv. Aranđel, manje sv, Jovan, najmanje sv-Đorđe. (Prema istraživanju J.Trifunovskog).

Svi crnatovski rodovi, familije, srpske su narodnosti i pravoslavne veroispovesti. U selo su samo pred Drugi svetski rat živele dve romske-ciganske porodice. Predanje koje govori o jevrejskom delu groblja sasvim je zagonetno i bez istorijske potvrde.

Danas se ne može znati odakle su došli osnivači sela, ali je poznato odakle su kasnije, tokom 18, 19. i 20. veka, doseljene neke familije. Većina njih došla je iz bližnje okoline i u tom su sačuvani ili predanja aili pouzdana svedočenja.

Predanje govori da je najstariji Lingurac poreklom iz Šumadije. Njegov daleki predak ubio je Turčina pa je s porodicom  izbegao u Pustu Reku, a otuda u Vlasotince. Jednog od svojih sinova dao je da služi u Crnatovu. Ovaj se, kad je odrastao, oženio devojkom iz sela i tu zasnovao porodicu. Vremenom se familija umnožila. Lingurci, Stanojinci, Stankovci, Stojkovci i Mandrde istog su porekla.

Ovu priču, s razlikama u pojedinostima, čula se i u skorije vreme od Spase Stefanovića (Kordini) i Ljubisava Stefanovića (Lingurci).  Preci dveju brojnih crnatovčanih familija-Mladenovaca (Dlakara) i Stojanovaca (Đurđinih)-Mladen i Stojan, rođena braća, iz planinskog sela Lopušnja, sišli su u pitom ije Crnatovo krajem 18 veka i u njemu razgranali porodice.  Ove činjenice znaju njihovi potomci.

Rodonačelnik soglavske familije Stojan Pešić (1820-1883.g.) došao je iz Brezovice. Mlada  Božana, udata za mladoženju iz musinske familije u Boljaru koji je umro posle samo nekoliko meseci braka, privela je na očevinu u Crnatovu Stojana, s kojim je imala sina Jovana i dve kćeri: Gmitru i Điku. Kratko su živeli u kući na mestu današnjih Soglavskih gumna a onda prešli u selo.

Predhodne navode potvrđene su podacima iz  matičnih knjiga. Takođe i današnji potomci Stojanovi. Sačuvano je sudsko poravnjanje s braćom u Brezovici oko očevine.

Osnivač majorske familije je Petar Stojanović (1834-1904.g.). U matičnoj knjizi umrlih stoji napomena: “Borondolac”. I njegovi potomci to pouzdano znaju. Evo priče Uroša, Đure, Petrovića Majora.  Čuo Marinko iz Borin-Dola da je neko imanje u Crnatovu napušteno. Vlasnik se zamerio s  Turčinom, verovatno  spahijom, a možda se desilo i nešto ozbiljnije, pa je s porodicom otišao nekuda ostavivši  dom i 30 hektara zemlje u komadu. Došao spahija s ponudom da zemlju kupi za sina Petra i tri kćeri.

– Donesi pečeno pile, pogaču i banicu s presnim maslom i imanje će biti tvoje!

– Rečeno-učinjeno. Spahiji priređena gozba, a Petar, sin Marinkov, došao na imanje. Sestre se udale, jedna u Šišavu, a dve u Crnatovo, s mirazom od dela zemlje.

Četiri crnatovske familije su se doselile iz susedne Crne Bare:  Lazarevići, čiji je najstariji poznat predak Stojan (1795-1885), Pešinci, s rodonačelnikom Pešom Miljkovićem (1815-1900), Vukadinovci, od čijeg je roda najstariji poznati predak Vukadin Milenković (1846-1906), i porodica Stojadina Stojanovića Crnobarca (1894-1974) koja je u selo došla mnogo kasnije, krajem treće decenije prošlog veka.

Ovo je zasnovano na iskazima pripadnika navedenih rodova, mada se ponekad moglo čuti da su Pešinci i Vukadinovci prethodno su se doselili iz Crne Gore u Crnu Baru pa da su tek potom sišli u Crnatovo.  Postoje podaci nekih lokalnih istraživača da su VUKADINOVCI (Vukadin Milenković-od rodonačelnika Milosava-Milosavljevića, naseljeni u selo Crna Bara,  Brezovica i u Grdeličkoj Klisuri, a da su poreklom crnogorci iz okoline Danilovgrada-podvukao M.M 2012.g.)

Mišinci i Garci poreklom su iz Gara. Luka Petrović-Mišinac je zapamtio priču oca Milorada  da su njihovi preci došli u Gare iz Trna u Bugarskoj, pa onda u selo Crnatovo. FAMILIJA MIŠINCI (Stojanović)-živi u Vlasotince, slave Sveti Ranđel a stari kumovi su iz Livađe(Kruševica) i žive u Vlasotince. (Podvukao M.M 2012.)

O doseljavanju Garaca govore dva argumenta: ime familije i kazivanje Živana Stojanovića Soglava (1906-1995). Njegovo svedočenje svodi se na sledeće: Miloš Ignjatović (1837-1897), s ocem Ignjatom i ostalom porodicom, iz planinskog Gara sišao je na imanje koje je spahija “odlomio” od poseda Stojana Pešića Soglava, kazavši na taj način njegovu nepokorenbost i prkos.

Grozdan Stanković (1913-1903) najstariji je poznati predak Grozdanovih. Došao je iz Prisjana.

Po priči Ljubomira Mitrovića (1895-1965), i Marićevci su poreklom iz Prisjana. Da li je prvi došao Mitar Mirić, najstariji poznati predak roda, čuveni kolar ili njegov otac-ostaje da se istraži.

Familija Ličani, danas poznata po nadimku Zajci, potiče iz Ličja, zaplanjskog sela. Njihov najstariji poznati predak je Milenko Stanković (1804-1890).

 

Poznati rodoslovi:

Veselinovi.- Rodonačelnik:-

Petko Veselinović(1800-182), s Ranča.

Petko:-Stanoje  Petković (1840-1904), s. Stana (1873-1887)

Stanoje:- Nedeljko (1859),  Dimitrije Stanojević (1863), Stanko Stanojević (1868).

Nedeljko- Pera (1854):- Stojadin Stanojević(1897-1924), Gavril Stojković posinjen.

Stojadin-Ruža:-Zagorka 1923, Rada 1929 Bor, Lepka 1923 Kruševica, Ljubisav 1934-1990, jelena 1939.

Ljubisav-Vera:- Ružica( 1954.g Donja Lomnica), dragiša Stojković 1960.g.

 

Dimitrije Stanojević-Riska (1864):-Milutin (1887).

Milutin-Darinka (1883):-Ljubomir Dimitrijević (1908-1971), Čedomir Petković (1921-1944), Božidar Dimitrijević (1923-2002).

Ljubomir-Savka: Jovan Stanojević (1934-1996), Smilja 1937, Slavica 1940.

Jovan-Vera (1935):-Novica (1958-2000), Slađana 1960.

Novica-Vesna 1961:-Slobodan 1988.g.

Čedomir Petković-Darinka:-Sreten(1938)-Dragana (1940):-Zoran 1966.g.

Božidar Dimitrijević (1923-2002)-Smilja (1925):-Tomisalv, Dragi.

Stanko Stanijević (1868)-Stojanka…

Prezimena: Veselinović, Petković, Stanojević.

* * *

Vukadinovci. Rodonačelnik: Vukadin Milenković (otac Milenko, a njegov otac Milosav) 1846-1906.godine

Vukadin- Stamena (1843-1908):-Ilija Vukadinović(1866-1952), Hrista Vukadinović (1874-1939), Živojin Vukadinović (1895-1915).

Ilija-Stamena 1866-1892 (druga  ženaSmiljana 1871-1928):-

Dragutin (1896-1982), Svetozar (1901-1970), Zarije (1905-1979).

Dragutin- Draginja (1896-1973):-Danilo (1922-2005), Čedomir 1929, Dragoljub 1926-2007.g.

Danilo-jelica (1930) Čačak:-Milica 1950, Novica 1952.g.

Novica-Slavica:- Maja 1982, Marko 1994, Milica 1996., Miloš 1996.g.

Čedomir-Radmila (1929) Beograd:-Dragan 1961-Nikola 1994., Gordana 1954.

Dragoljub(1926-2007)-Miroslava (1930-1999) Vlasotince.-Verca 1951, Vlastimir 1954:-Ljubinka 1960.

Svetozar-Mladena 1901:-Milunka 1921-1998. D. Lomnica, Radmila 1924-2004. beograd, Zagorka 1925, Savka 1928. G. Lomnica, Mileva 1930. Vlasotince, Vecka 1935. Lešak, Tomislav 1938-2001-Ikonija(1942-2005):-Jovan 1968.g,

Zarije 1905-1979.-Zojica (1903-1971):-Darinka 1926. Beograd, Mirjana 1929-2006. Vlasotince, Dragoljub (1931-2006)-Savka(1934):-Milica Vlasotince, Milka, 1936, Beograd, Miroslava 1936. Beograd, Luka 1937-Dragana 1946. Krljaljevo:-Dragiša 1965.-Slavica 1966:-Zvezdana 1992., Stefan 1993.

 

Hrista Vukadinović 1874-1939.-Sana (1873-1942):-Vojislav (1902), Uroš (1906-1962).

Vojislav-Paraskeva (1901-1973):-Čedomir (1926), Milka 1929-2005, Zagorka 1931. Vlasotince, Blagoje (1935-2002), Slobodan (1938).

Čedomir-Miroslava (1928-2003):-Anka 1952.Vlasotince, Dušanka 1955.

Blagoje-Desanka 81916):-Novica(1958-1994)-Snežana:-Tina 1981, Tanja 1981.

Slobodan(1938)-Dobrica (1950):-Ivan (1069), Saša 1974.

Ivan-Svetlana (1962):Miloš 1993, Milan 1998.

Uroš (1906-1981)-Mileva (1904-1986):-Mirko 1923-1945., Ruža1931-1967., Kruševica, Olga 1931-1987, Vlasotince, Radojica (1935-2007)-Dobrinka (1939):-Slavica 1959.,Leskovac, Gordana 1961. Boljare.

Živojin Vukadinović (1895-1915)…

Prezimena: Milenković, Vukadinović.

* * *

Garci.  Rodonačelnik:

Ignjat:- Miloš Ignjatović (1837-1897)

Miloš-Mita (1839-1910):-Vučko (1863-1918), Katarina 1865, Aleksa Milošević (1867), Todor (1869-1919), Krista (1879.1945).

Vučko-Milana:- Leposava 1888., Marija 1895., Vlajko, Darinka 1903-1971…

Aleksa Milošević-Stojana (1869-1895)

Todor-Vaska:-Dragoljub Milošević (1906-1965), Rada 1920, Simka, Sreten (1921-1991), Ljubomir (1930-2001)…

Prezimena: Ignjatović, Milošević, Miljković (prizetak).

* * *

Gmitrini-Cvetini.  Rodonačelnik: Ilija Mladenović (1868-1915)-Gmitra (1869-1936):-Stojan, Luka, Tomislav, Milan, Alesandar.

Nikola(1891-1938)-Cveta (1893-1974): -Krista (1896-1926), Doborosav, Ljubomir:-Vidoje, Mira, Petar., Jovan (1902-1932), Petar, Vlajko 1912-Persa: Ratko, Rajna, Slobodan.

Prezimena. Mladenović.

* * *

Grozdanovi.- Rodonačelnik: Grozdan Stanković (1813-1903):- Petar Grozdanović 1840., Gavril Grozdanović 1846-1926.

Petar-Marija.- Stojan (1867), Vasiljko (1870), Milivoje, Mihajlo (1879).

 Stojan (1867)-Jevrosima(1868), Roska (1863-1926):-Svetozar (1889), Sibinka.

Mihgajlo-Sava (1876-1949):-Miloirad (1907-1979), Vukosava 1900,

Milorad-Kosara(1908):-Nada 1930-2006, Jovan (1933-1977)-Jelka (1935):-Rumena 1964, Zvonimir 1966

Prezimena: Stanković, Grozdanović. 

* * *

Dakini. Rodonačelnik: Zdravko Đorđević-Stamena (1808-1894):-sanda, marija, Dimitrije Zdravković (1853-1923), Stamenko Zdravković (1854-1890), Đorđe Zdravković (1856.).

Dimitrije-Zlata:-Vladimir (1888-1950.), Tihomir (1900-1970)…

Đorđe-Katarina (1865):- Dragutin,  (1889-1969), Aleksandar (1891), Janaćije (1895-1986)…

Prezimena:Đorđević,  Zdravković.

* * *

Denčini.  Rodonačelnik: Mladen Jović (1842-1882)- Stamena (1883-1918):-Đorđe Mladenović (1865)-Kata (1863), Roska (1882):-Mihajlo (1880-1969); Jovanka 1866, Risima 1867, Jevrem Mladenović (1872-1940)-Marija (1872-1925), Nikola Jović-Stana:-Prokopije Nikolić (1866-1916)-Cveta (1866-1916)…

Prezimena: Jović, Mladenović, Nikolić.

* * *

Jaglikini.  Rodonačelnik:

Stojan Mladenović:-Todor Stojanović (1860- Magdalena (1862)).

Todor-Magdalena:- Dragutin Mladenović-Jaglika (1885-1927):-Uroš (1912-1922)-Persa (1922) :-Radomir (1944-2006)-Mira, Miodrag 1947.

Prezimena: Mladenović, Stojanović.

* * *

Jevtinci.  Rodonačelnik: Stamenko Petković (1825-1892):- Dimitrije Stamenković (1860-1885), Jevtimije Stamenković (posinjen).

Jeftrimije-Jovanka, Sika (1858-1949):-Natalija 1881, Jovan Jevtić (1885-1957), Ruža 1989, Dušan Jeftić, Dobrinka 1903-1960…

Prezimena: Petković, Stamenković, Jevtić.

* * *

Kitinci. Rodonačelnik: Mita Stojanović-Kita (1856-1916):- Aleksandar  Mitić (1889-1960)-Riska (1885):- Dušan Stojanović (12906-1944)-Jelena (1906-1984); Olga,, Svetozar Stojanović (1923-1998)-Danica (120-1986)…

Prezimena: Stojanović, Mitić.

* * *

Klisarci. Rodonačelnik: Jovan:- Milenko Jović (1840-1915).

Milenko-Jovanka (1840-1913):- Gavrilo Jović (Milenković), -Marija(1866-1896); Mihajlo Milenkovoić (1874)-Anica (1874); Petar Milenković (1877)-Kostadina (1878-1919); Draginja 1884, Milan Milenković (1888-1910)-Leposava (1890-1909)…

Prezimena: Jović, Milenković, Gavrilović. 

* * *

Kokošarci.  Rodonačelnik: Stanko Petković (1828-1908)- Kita (1835-1915):- Đorđe Stanković –Kostadina: Ljubmir (1900-1052)-Nikolija (1897-1970); Milutin (1903-1026)-Mileva (1901).

Ljubomir-Nikolija:-Rada 1923, Slavica( prizećen Dragoljub kocić 1926-1927):- Brana 1948, Milivoje 1952-1977 (žena Ružica-sin Dalibor 1976), Časlav 1954-1977.

Milutin-Mileva:- Dragomir 81924-1991), Tihomir (1926-1944).

Dragomir-Slavica:-Slobodanka 1946, Ljubinka 1950, Miodrag (1951)-Snežana: Dejan (1982) i Zoran 1884.

Prezimena: Petković, Stanković.

* * *

Konzulci i  Žcini.  Rodonačelnik: Stamenko Miljković-Anica:- Sava Stamenković (1848-1911), Kosta Stamenković (1857), Antanas Stamenković, Drtagutin Stamenković (1875-1913).

Sava-Stamena (1840-1910):-Jordan(1878-1924) –Sika, Dušan 1913…

Kosta-Stanka (1859):-Dragomir (1889-1964)-Nasta (1885)…

Prezimena: Miljković, Stamenković, Savić.

* * *

Kopini. Rodonačelnik:

Stojan:-Mladenn Stojanović-Cveta (1823-1905)

Mladen-Cveta:-Prokopije Mladenović(1872)-dvput se ženio: Todora( 1882) i Anđelija (1875-1960):-Draginja 1901, Vidosava 1904, darinka, Svetozar Stojanović(1914)-dva puta se ženio:Persa, Stojanka; Milivoje Mladenović(1914)-Ljubica; velimir Stojanović(1920-2005)-Ruža…

Prezimena: Stojanović, Mladenović.

* * *

Kordini.  Rodonačelnik: Đorđe:-Stevan Đorđević (1821-1901)-Velika (1930-1894); Mihajlo Stevanović (1870)-Agnija (1869-1906) i druga žena: Todora (1876).

Mihajlo-Agnija(Todora):-Svetozar 1916, Hristifor Stevanović (1891)-Leposava (1888);  Blagoje Stefanović (žena Ruža) 1908-1984, Đura Stefanović 1910-Nada 1901…

Prezimena: Đorđević, Stevanović, Stefanović.

* * *

Krstankini.   Rodonačelnik: Janko Stamenković-Krstanka:- Nasta, Ilija (1889-1979).

Ilija-Milica:- Leposava, Desanka, Kosara 1932, Dragoslav 1935-2006, Javorka 1939-2004.

Prezimena: Stamenković.

* * *

Krstinci-Tutulci.  Rodonačelnik: Krsta:-Todor Krstić (1840-1915).

Todor- Mita (1847-1912):- Đorđe (1870), Milutin (1877), Tihomir (1886-1926).

Đorđe-Stana (1874-1905 -druga žena: Draga 1876):-Dragomir (1902-1970), Dušan (1898-1953)…

Milutin-Radojka (1874-1914-druga žena: juka 1889-1963):-Licka, Ljubomir, Blagoje 81917-1995), Rada 1920, Živojin 1922…

Prezimena: Krstić, Todorović.

KRSTINCI:-Krstić, krsna slava je Sveti Aranđel, odseljeni u Vlasotince.

* * *

Lazarevi. Rodoslov: Lazar Lazarević:- Nikola Lazarević

Nikola-Stojana (1817-1887):-Ilija (1839-1914), Stevan (1849-1896), Stanko(1852-1912), Sava (1858-1903), Rista (1862).

Ilija-Stana(prva žena- 1844-878) i Druga žena: Pejka):-Milten(1868), Todora (1889-1972), Nikola (1883-1909).

Milten-Stana (1869):- Mileva, Vladimir, Paraskeva, Leposava 1898.

Nikola-Ruža (1906-2006-živela 100 godina.):- Milorad (1927-1944), Sunčica (1946).

 

Stevan-Jovanka (prva žena. (1855-1886) i  druga žena:Mitra(1850):-Dragutin (1880-1871)-Stana (1878-1954):-Radivoje (1907-1907-1988)-Jovanka (1904-1983:-Bogoljub (1927-1944), Petar (1933-1997)-Milevka:-Stevan (1952)-Stana (a958-prva žena) i druga žena: MIra:-Gorica 1974, Boban-Suzana: Nenad 2003; Bojana 1985;, Radisav (1914-1936), Rada, Desanka.

Stanko-Sika:- Draginja, Natalija, Stojana, Gmitra, Gligorije (1887-1928)-Sanda(1888-1945):-Milorad (1909-1979), Subin (1913.1948).

Milorad-Zagorka (1907-1983):-Ljubomir, Olga, Božidar (1933.), Danica, Živojin, Borivoje, Slavica.

Ljubomir-Slavka:-Miodrag (1953:-Kristina 1980, Kosta 1983, Ninoslav 1987), Miroljub (1957)-Ninoslav 1987, Andrijan 1983.

Božidar-Vera (1932-1984):- Nebojša-Vera:Jovan i Ivana; Slađana.

Živojin-Zlatana (1940):-Miodrag i Slavica.

Slavica-Gordana:-Snežana 1982 i Tamara 1986.

Borivoje (1938)-Najda:-Jasmina i Zagorka.

Sibin(1913-1955)-Vukosava (1909-1993):-Vera 1936…

Sava(1858-1903)-Natalija(1860-1905):-Ljubica, Jelisaveta 1884, Stanka, Leposava, Ljubisav (1891-1968), Ljubomir (1891-1955).

Ljubisav-Sofija (1893-1955):-Slavica, Boska, Milivoje (žena Živana), Bogoljub.

Ljubomir-Mileva 81890-1925):-Danica 1910, Borisav (žena Ruža).

 

Rista (1862-1915)-prva žena Gmitra (1864) i druga žena Nasta:-Živojin (1882-1915) i prva žena Agnija(1882) i druga žena Cona; Cveta (1893-1974), Persa.

Živojin-Agna (Cona-druga žena):-Milorad (1897-195)-Draga (1895-1941):-Saveta, Ruža, Đura (1927-1991), Sreten (1930-1944), Tihomir (1933-1977), Lazar (1936).

Đura-Danica (1928):-Stana 1954 i Slobodan (1956-Dušanaka 1956.

Tihomir-Mira (1936):-Divna, Milka, Dragan-Violeta.

Lazar (1936)-Milka (1939):-Svetlana i Ljiljana 1974.

Prezimena: Lazarević.

LAZAREVCI-Lazarević, krsna slava Sveti Jovan, odseljeni u Vlasotince.

* * *

Lingurci 1-Anđelkova familija.  Rodonačelnik: Anđelko Stanković (1818-1898)

Anđelko-Stamena:-Dimitrije Anđelković (1842-1897), Đorđe Anđelković, Blagoje Anđelković (1848) Nikola Anđelković (1859-1884),Đorđe Anđelković.

Dimitrije Anđelković-Milojka (prva žena-1846) i Anka (druga žena):-Vasiljko Dimitrijević (1864), Petar Anđelković (1866-1922).

Vasiljko-Đika (prva žena 1864-1899) i Zlata (druga žena):-Jovan (1892-1964), Vojislav (1902-1975), Ljubomir, Boško…

Petar-Janinka (prva žena 1863-1899) i druga žena: Stojana (1899)_-Jovan (1900-1972), Stojanka 1906, Dušan (1909-1967)…

Đorđe Anđelković-Katarina:-Rista (1869-1933)-Pejka (1865-1940):-Uroš (1888-1969), Darinka, Stanka, Sibinka, Živojin.

Uroš-Draginja (1989-1954):-Tihomir (1909), Olga (1923-1999), Siniša (1924).

Tihomir-Zagorka (1909-1995):-Bogdan (1935-2000),

Milka 1938, Slavoljub 1940.

Bogdan-Ljubica (1950):-Zoran (1970), Sunčica 1971.

Zoran-Biljana (1974):-Marija 1992 i Dragan 1994…

Blagoje Anđelković-Nasta (1848):-Krista (1871. Vaska (1873-1893), Jovan (1879-1934).

Krista-prva žena Stana (1875-1905) i druga žena Anfelija.

Jovan-Gospodina(1884-1957):- Vidosav (1906), Stojan (1921-1945), Stojan (1921-1945), Živka.

Vidosav-Jelena (1905-1999):- Rada 1932-1948, Milivoje Jovanović (žena Emilija-1942), Tomislav Anđelković 1937(žena Olga), Božidar (žena Ilonka), Stana, Sreten (1947(žena Olga 1953)…

Nikodije (1883-Davina:-Sibin Đorđević (1903-1975)-Darinka (1900-1981):-Vladimir (1925-1945),Borisav (1932), Mirko (1934)…

Prezimena: Stanković, Anđelković, Dimitrijević, Đorđević, Jovanović.

* * *

Lingurci –Stojilkova linija.  Rodonačelnik: Stojilko Stanković (oko 1790).

Stojilko-Karaviljka (1790-1892):-Stevan Stojilković (1928-913), Jovan Stojilković, Anita (umrla 1915).

Stevan.Stojana (1842):-Kosta Stevanović (1863), Gmitra (1864), Krista Stevanović.

Kosta-Nastasija (1863):-Dragutin Stefanović (1884-1968), Živan Stefanović (1888-1967), Lazar Kostić (1896-1963).

Dragutin-Milana (1882):-Vitomir Kostić (1906-1968), Milunka.

Vitomir-Bogosava (1906-1988):-Milica, Aleksandar (1933-2001),Slavica, Slavoljub 81937)…

Živan-Stojanka (1886):-Ruža 1908, Smilja, Miodrag 1921-1999. (žena Rada 1921-1996),  Vera (1933-1951), Miroslav 1934 (žena Mira-deca:Svetlana 1955 i Slađana 1959).

Lazar-Jovanka(1897):-Mirko (1926-1987), Borisav (1929-184)…

Milivoje-Dobrunka (1895-1988):-Zagorka, Dušan (1923-1967), Svetozar (1926-1975), Stevan (1929-1944))…

Danil Stefanović –Darinka (1902-1978):-Danica, Živka, Nikola 1937…

Jovan Stojilković-Nada:-Ica Jovanović (1872.)

Ica-Anica (1875):-Dragutin (1895-1969), Leposava 1905, Ljubomir Icić, Uroš Icić(1902-1933).

Dragutin-Danica (prva žena:1899-1970) i Leposava (druga žena 1905):-Dragoljub Icić (1926-1987), Persa (1922-1987), Živka 1934.

Dragoljub-Stojanka (1930):-Dragiša (1952-1994)-Rada 1958: Saša 1978 i Dalibor 1980.

Prezimena: Stanković, Stoilković, Stevanović, Jovanović (Ica), Icić, Stefanović, Kostić.

* * *

Ličani-Zajci.  Rodoslov: Milenko Stanković (1804-1890).

Milenko-Stamena (1810-1910):-Stojan Milenković (1867-1927).

Stojan-Stamena 81872-1906):-Uruoš Stojanović (1900-1953), Krsta Stojanović (1903).

Uroš-Milunka (1901-1979):-Borivoje (1924-2002), Luka (1926), Milan 1931-1976).

Borivoje-Stojana(1924-1987):-Verica 1950., Stevan (1952-Radmila (1953-1987):-Saša 1975-Marija 1984:-Nemanja 2003 i Bojan 1977.

Luka-Rada 1929:-Mile 1952 i Biserka.

Milan-Mirjana 19935:-Žika Milenković 1051-Slađana 1964:-Dalibor 1987, Dijana 1999 i Jovan Milenković 1964.Jasmina 1967: Danijel 1988. i Kristijana 1993.

Krista Stojanović (1903)-Saveta (1904)

Prezimena: Stanković, Milenković, Stojanović.

* * *

Majorci. Rodonačelnik: Petar Stojanović „Borondolac“.

 

Petar-Smiljana:-Draga, Todor Petrović (1869-1914),  Sanada (1884-1949), Nikola Petrović (1871-1904).

Todor Petrović-Kita——Uroš (1890-1978-Todora (1889-1970): Vlajko (1910-1968) , Lazar 81912-1978), Dragoljub (1914), Milivoje 1917, Đura (1922-1993).

Vlajko 1933-jelena—Jadranla 1948 i Mirjana (1935-1997).

Lazar-Budimka (1910-2003):-Vera 1935, Desanka 1937, Ljubišša 1939, Andr 1950, Milutin 1953…

Dragoljub (1910)-Mladenka.

Milivoje(1917)-Stojana(prva žena) i Planinka (druga):-Tomislav 1937, Suzana 1956.

Đura-Ljubica (1926): Gordana 1951 i Uroš 1956…

Nikola Petrović –Nastasija (1872)… Ljubomir (1901-1975)-pejka (1905-1956 (prva žena) i Ruža(druga žena): Zora 1922-2006 i Olga 1929.

Prezimena: Stojanović, Petrović.

MAJORCI-Petrović, krsna slava Sveti Nikola, a odseljeni u inostranstvu u Australiju.

* * *

Mandre-Đorkini. Rodonačelnik: Đorđe.

Đorđe-Jovan Stanković.

Jovan-Riska: Darinka, Julijana, Božidar (1896-1963), Ljubomir (1904-1953).

Božidar-Persa (1895-1939):- Desanka, Milivoje, Dušan, Dragoslav, Radmila.

Ljubomir-Draginja (1903-1973):-Rada,  petar-Milunka:-Luka(1953)-Mira (1956)-Biljana, Nenad;Radunka, Mirko(1931-2005)-Radmila (1932-2002):-Blagoje i Radoslav.

Prezimena: Stanković.

* * *

Marićevci-Stamenkova linija. Rodonačelnik: (G)Mitar Marić (umro 1878).

(G)Mitar Marić (umro 1878)-Milica (1827-1889):-Stamenko (G)Mitrović (1849-1914), Nastasija, Jovan Mitrović (1875-1945), Milan (G)Mitrović (1880), Milutin Stamenković (1880), Cvetko Mitrović (1888).

Jovan Mitrović (1875-1945)-Stojanka (1877-1923):-Luka Stamenković (1897-1971), Dušan Stamenković (1901-1986), Svetozar Stamenković (1902-1983), Leposava 1906, Josif Mitrović (192-1984), Aleksandar Mitrović (1912-2000).

Luka Stamenković-Ruža81901-1983):-Stevan Jovanović (1924-2004), Dragomir Stamenković (1927-2002), Rada 1929.

Stevan-Nada (1925-2002):-Snežana 1951, Milovan 1955, Goran 1959…

Dušan Stamenković (1901-1986)-Ruža (1906-1989):- Dragi Jovanović (1926), Milan Stamenković (1930).

Dragi Jovanović-Nada:-Zoran 1953-Divna: Milan i Dušan.

Milan Stamenković-Slavica: Jasmina.

Svetozar Stamenković-Zagorka (1904-1995):-Mira 1925, Nada 1930, Dušanka 1933, rada 1935.

Josif Mitrović (1908-1984)-Julka (1905-1995):-Tomislav Stamenković (1931-1983), Momčilo Mitrović (1934-1987), Mirjana 1939…

Aleksandar Mitrović (1912-2000)-Nada 81920-1995):-Nikola 1939., Milan 1944.

NikolaMitrović (1939)-Ljubinka (1946):-Vladimir 1968, Nadica 1974; VLADIMIR-Tamara (1972):-Sofija 1977. i Dimitrije 2000.

Milan Mitrović-Slobodanka(1946): Srđan 1967 i danilo 1968…

Milan (G)Mitrović (1880-1960)-Keva (1880-1945):- Petar Stamenković (1906-1986), Stevan Mitrović, Natalija, Kosara, Lepa 1920.

Petar Stamenković-Rumena (1915-1974):-Rade (1931-2006), Dušanka, Danka, Zvonimir 1940…

Milutin Stamenković (1880)-Natalija (1883):-Ljubomir, Dragomir, Ljubica, Draga

Cvetko Mitrović (1888)-Stevana:- Ivan (G)MItrović-Gena.

Prezimena: Marić, Mitrović, Stamenković, Jovanović.

* * *

Marićevci-Tasina linija. Rodonačelnik:

(G)Mitar Marić(umro 878).

(G)Mitar Marić-Milica (1827-1889):-Tasa (G)Mitrović (1857-1965).

Tasa-Nevenka (1864-1914):-Ljubica, Mileva, Mladenka, Danica, Uroš (1892-1917), Ljubomir (1895-1965).

Ljubomir-Marija (1895-1973):-Ilija Mitrović (1917-1981),

Ruža 1920, Čedomir 1923-1999 (žena Roska 1925-1981), Milivoje (1925-1990, Vida 1927.

Ilija Mitrović- Bosana (1912-1979):-Gordana 1937, Miodrag (1939-1993-žena Slavica 1940-deca:Marica 1964 i Olivera 1966.), Slobodan( 1945-žena Slavica 1945.g i deca:Srđan 1969 i Ivana).

Milivoje-Nada: Petar (1949-1999), Branka(1952-2004).

Prezimena: Marić, Mitrović.

 * * *

Milovi.  Rodoslov: Miail Pešić (1835-1889).

Miail Pešić-Mita:-Miloš Mijajilović (1856), Vaska 1872, Gligorije Pešić (1875-1949), Juka 1886.

Miloš Mijailović–Jaglika (1861):-Uroš Mihajlović (1895)-Draginjs (1891):-Kosara 1918, Vojslav (1921-2006), Slavica 1924, Radmila 1932.

Vojislav-Olga (1921-2006):-Gordana 1943-1995, Mirjana 1944, Vitomir-Verica (1951):-Marina 1990 i Dragan (1972-Odiseja (1976):-Mihajlo 1999 i Katarina 2001.

 Gligorije Pešić (1875-1949)-Roska:- Jovan 1875-1947 (žena Vaska 1896), Jovanka 1900, Živka (umrla 1988),

Prezimena: Pešić, Mijajilović, Mihajlović.

 * * *

Mišinci.  Rodonačelnik: Miša.

Miša:-Stojan Mišić (1818-1898), Todor (1848-1923), Katarina, Đorđe Stojanović (1839-1883).

Stojan Mišić (1818-1898)-Velika (1824-1885).

Todor-Gmitra (prva žena:1852-1894) i druga žena: Cona:- Petar Todorović (1874-1917), Tihomir Mišić (1891-1961), Stojana, Natalija, Narandža.

Petar Todorović-Julka (1875):-Milorad (1900-1969), Milutin Petrović (1896-1915), Sreten (1906-1984), Zagorka (1903-1925), Roska.

Milorad-Savka (1894-1981):-Simka 1920, Simon (1921-1987)-Smilja:-Petar-Savka:-Violeta 1974, Dalibor 1976; Dobrivoje (1925)-Milunka (1925):-Verica, Rajko 1952, Milomir 1957-Vesna; Sibin (1933-1984)-Milica: Slobodan, Miomir; Ljubomir (1927-1995)-Miroslava; Luka (1925)-Slobodanka (1941):-Tatjana 1981, Eleonor 1973.

Sreten-Stana (1902-1987):-Nada 1927, Marko (1929)-Miroslava (1929):-Tihomir (1953)-Ljiljana (1960): Jelena 1981, Ivana 1984, Marko 1988, Ljiljana 1956; Vera 1932, Vidosava 1936.

Tihomir Mišić (1891-1961)-Leposava (1885-1972):-Dragoljub (1920-2003)-Jelica: Milena 1958, Dragan 1960; Stana (1925-2003), Vladimir (1928-1992)-Vera (1924):-Mirjana 1954, Dragana 1955.

Đorđe Stojanović (1839-1883)-Jelena (1849-1884):- Mihajlo Mišić (1866-1927), Sika 1879, Stavra Đorđević (1876-1926), Rista Mišić (1866-1904).

Mihajlo Mišić-Kostadinka (1886-1906):-Janićije (1913-1930), Nikol (1900-1941):-Lazar (1922-1944), Simka, Pejka, Petar (1931.1996).

Lazar-Lepka(1922)-Vladimir (1944):-Lazar, Miloš.

Petar-Petrija (1931-1997):-Nikola (1950)-Dragica:-Nebojša, Danijela; Gordana (1954-1997); Đorđe Đorđević-Snežana:-Milan.

Stavra Đorđević (1876-1926)-Vaska (1876-1926):-Stojan Stojanović (1904), Ranko Stojanović (1908-1992).

Stojan-Riska (1904):-Milica 1925, Danica 1928, Dobrinka 1923, Vlastimir (1937)-Slobodanka (1945):-Dragan 1966, Saša (1969)-Žaklina: Sandra 1995;

Petar (1939)-Gordana (1941):-Zoran 1965, Nebojša 1968.

Ranko Stojanović (1908-1992)-Lepka (1906-1976):- Luka 81933)-Viktorija (1946):-Silvija, Suzana; Olga 1935, Borivije(1935)-Nada: Ratko; Ružica (1944-1995), Slavica, Stevan(1950)-Ljubica¨Rade-Lepa.

Rista Mišić (1864-1904)-Stanika (1870-1921):- Živan Đorđević (1888-1917), Novica Đorđević (umro 1944), Dimitrije Đorđević.

Živan Đorđević-Leposava (1888-1970):-Gojko(1910-1971)-Draginja (1905-1989):-Marica 1933, Zorica 1940; Velimir.

Novica Đorđević-Stana—Milan 81937)-Vida (1936):-Zoran (1956)-Jagoda: Ivana 1980, Maja 1983; Goran (1962)-Gorica: Milan 1991, Miljan 1986.

Dimitrije Đorđević-Velika—Čedomir (1921-2002)-Zagorka (1920-1975):-Stanislav (1948): Jelena 1979, Dragan 1981, Aleksandar 1985; Zoran 1956: Ana, Emilija.

Prezimena: Mišić, Stojanović, Todorović, Đorđević, Petrović.

Krsna slava:Sveti Ranđel.

* * *

Mladenovci 1-Dlakari.   Rodonačelnik: Mladen doseljen iz selo Lopušnja.

Mladen:-Stamenko Mladenović (1882-1897)-Milojka (prva žena) i druga žena: Jelka (1825-1895):-Koca Stamenković (1840-1925), Milisav Stamenković (1858-1884), Tasa Mladenović (1855-1895).

Koca-Marija (1840-1920):-Jelisaveta (1887-1958) za koju je prizećen Stanča Kocić (1881-1966):-Dobrunka, Julka (1913-1999), Dragomir Stanojević (1915-1991-dva puta se ženio: Zdravka (1920-2000) i Kata (1926-1995)), Gradimir Kocić (1922-1945), Ruža, Nada 1926, Verica 1928… (imali sedam deteta)…

Tasa Mladenović-Kata (prva žena) i Stana (druga žena (1885):-Veličko Mladenović (1875-1958.), Milana (D:Lomnica), Miloje Stamenkvić (1886-1928), Đorđe Stamenković (1891-1961).

Veličko Mladenović-Jelena (prva žena(1878-1952) i druga žena: Stamena (1905-1925):-Spasa (1906-1964)-ženio se dva puta:Velika(1998-1932) i Persa (1907-1986), Života (1908-1940)-Draga (1914-2003), Velimir (1910-1952)-Desanka(1913-1989), Milorad (1913-1977)-Zagorka (1914-2001), Petar (1915.1984) se ženio dva puta: Zorka (1920-1943) i Brana (1923-1973), Blagoje (1926-1995)-Desanka (1926-1973), Nada (1920-1996), Roska (1925-1981,Niš… Imali osam deteta.

Đorđe-Darinka (1892-1985):- Rada (1920-1995), Boljare, Milivoje 81923-2007)-Natalija (1925-1998), Niš, Tihomir Tasić(1926)-Natalija (1925-1998) Leskovac-Mira, 1948 Užice, Svetislav (1929)-Zagorka (1931)  Vlasotince, Mira 1032, Vlasotince…

Dimitrije Stamenković (1864-1929)-Natalija (prva žena i drug Sika):- Ljubomir(1892-1958)-Sofija (1893-1949; Svetozar (892-1958)-Julka (1900-1988); Natalija (1910-1927) Vlasotince, Riska (1905-1987), Vlasotince; Zlata, Vlasotince…

Prezimena: Mladenović, Stamenković, Kocić (prizećen).

* * *

Mladenovci 2.  Rodonačelnik: Đorđe Stamenković (1864-1929)-Jelena: Nikola Đokić (1839-1914). Agnija.

Nikola Đokić-Stamena (1842-1912):- Mihajlo (1883-1914), Ljubica 1885.

Mihajlo Đokić-ženio s e dva puta: Mileva i Sika:-Vera, Uroš (1892-1942)-Mileva (1890-1973); Radojica (1898-1943)-Persa (1890-1950); Vladimir-Stana; Dobrivoje (1905-1959)-Vidosava(1904-1942); Gligorije, Lazar, Vitomir (1910-1074)-Živka (1910-1981)… Im ali sedam deteta…

Prezimena: Stamenković, Đokić.

* * *

Pajini-Pajkinci.  Rodonačelnik: Stamenko.

Stamenko: Janko Stamenković, Petar Jančić (1872).

Petar se ženio dva puta: Sika i Milanka (1877-1899):- Ljubomir Janković (1904-1953), Zagorka 1904, Natalija 1908, Živka, Jovanka, Svetlana Stamenković (1924-1973)… Imali sedam deteta…

Prezimena: Stamenković, Jančić, Janković.

* * *

Pešinci.  Rodonačelnik: Peša Miljković (1815-1900).

Peša Miljković(1815-1900)-Smiljana (1816-1888):- Iija  Pešić (1845-1890), Marko Pešić (1853-1909), Dimitrije Pešić (1854-1926).

Ilija-Stamena 81850-1885):- Mikail (1870-1940)-Vaska(1863-1950); Savetka, Marija 1871, Ranđel (1877-1957)- dva puta se ženio: Jevrosima, vaska; Milan (1882-1957)-tri puta se ženio: zojka, Mileva, Gmitra…

Marko-dva puta se ženio:Stamena, Nada:-Đorđe-Srebrenka; Rista-Katarina; Kostadin (1882-1950)-Pejka (1882-1940)…

Dimitrije-Roska:- Sandra, Mirko, Dragutin (1901-1972)-Draginja…

Prezimena: Miljković, Pešić.

* * *

Ristinci. Rodonačelnik:

GmitarStevana (umrla 1885):-Stojilko Ristić(1850)-Agna (1840-1900):- Blagoje Gmitrović (1872-1902), Milten Stoiljković (1873-1954)-Stojanka (1875), Milentije Ristić Gmitrović (1878-1908, Stavra Gmitrović (1878-1914)-Jelena (1879)…

Prezimena: Ristić, Gmitrović, Stoiljković, Mitrović.

* * *

Soglavi. Rodonačelnik: Stojan Pešić (1820-1883)-Božana (1823-1893):- Jovan Stojanović 81830-1911)-Anica, Gmitra (1852-1894), Đika (1861-1899).

Jovan-Anica(1849-1909):-Stamena (1861-1883), Mihajlo Jovanović (1875-1956)-Marija (1863-1955).

Mihajlo-Marija: Petar Stojanović (1896-1980)-Stojana (1898-1984); Ljubomir Stojanović 81899-1901)-Darinka (lj899-1983); Žika Stojanović (1906-1995)-Julka (1906-1977); Dragoljub Stojanović (1908-2002)-Ruža (1910-1978)…

Prezimena: Pešić, Stojanović, Jovanović.

 * * *

Stanojini („Stanoj ‘ni“).  Rodonačelnik: Stanoje Stanković (1820-1890)-Stana i Stojana(dva puta se ženio):- Stojan Stanojević (1846-191)-Mita (1848-1902); Dimitrije Stanojević (1865-1940)-tri puta se žemio:Risima, Vaska, Natalija; Zlatko Stanojević (1868-1914)-Stojanka.

Stojan-Mita:-Mihajlo(1871)-Jovanka(1870), Stavra(1885)-Jelisaveta(1884); Milutin(1887)-Julka(1884)…

Prezimena: Stanković, Stanojević.

* * *

Stankovci.  Rodonačelnik: Stojko Petrović (umro 1863):-Stanko Stojković(1812-1912)-dva puta se ženio:Stana,Mita; Rista Petrović, Cvetković.

Stanko-Stana,Mita:-Stojan Stanković-Stanka; Jovan Stojković , Dimitrije Stanković (1861-1936)-dva puta se ženio: Stojanka(1861-1883), Kostadinka (876); Todor Stanković (1876-1941):-Vlajko(1891-1906), Zorka 1900-1920…

Prezimena: Petrović,Stojković, Cvetković, Stanković.

* * *

Stojanovi-Đurđini. Rodonačelnik: Stojan doseljenik iz s. Lopušnja:-Petar Stojanović (umro 1916)-Zlata; Bogdan Stojanović(1856-1896)- Đurđa (1855-1911).

Petar-Zlata:-Lazar (1901-1946)-Julka(1905-1978); Čedomir (1911-1984).Milunka(1912-1992);

Bogdan Stojanović-Đurđa:-Andreja (1881-1906)-Pejka (1880); Nikola (1884)-Saveta 81885-1965); Vlajko (1890-1948)-Marija; Dragutin (1893-1983)-Leposava (1894-1973)…

Prezimena:Stojanović.

* * *

Stojnini. Rodonačelnik:

Stojan StankovićStanka:-Ranđel Stojanović (1866)-dva puta se ženio:Stana, Stojna (1869-1932):-savka 1889, Zaka 1905, Vladimir 1894-Desanka(1893); Dragutin(1902)-Veda (1905-1956).

Vladimir-Desanka:-Radivoje-Vesna; Sava(1920-1977)-Danica (1920-2002); Josif, Aleksandar, Radomir…

Prezimena: Stanković,Stojanović.

* * *

Stojkovci.  Rodonačelnik: Cvetko StojkovićStojanka (1810-1900):-Kosta Cvetković (1846-1869)-Staa:-Milan Cvetković, petar Cvetković (1875)-Stana(1887); (A)Ranđel Petrović(1866)-dva puta se ženio:Radojka, Petra(1874):-Dragutin (1897-1952)-Leposava(1901-1952); Ruža(1900-1982); Dragoljub Kostić, Božidar (1912-1978)-Zagorka(1914)…

Prezimena:Stojković, Cvetković, Petrović, Kostić.

* * *

Tasini.  Rodonačelnik: Tasa Petković (1857-1903)-Stevana(1859-1930):-Mikail Petković, Zarije Petković (1873-1953)-Draginja, Agonia(dve žene)(1875-1903); Živan Petković (1875-1940)-Ljubica(1872-1954); Jovan Petković (1881-1958)-Mileva (1894-1944); Pejča Petković(umro 1937)-Zagorka…

Prezimena: Petković.

* * *

Tomini. Rodonačelnik:

Cvetko StojkovićStojanka (1810-1900) :-Toma Cvetković (1845-1905)-Vaska(1846-1922).

Toma Cvetković-Vaska:-Uroš Tomić-Desanka; Milan Cvetković(1875-1925)-Stojana; Ljubica 1884, Petar Cvetković(1878-1916), Jovan Cvetković(1886)-Draginja(1884).

Uroš Tomić-Darinka: Lazar Tomić 1928, Jovica Cvetković(1901),.

Milan Cvetković-Stojana:-Danica, Dimitrije Tomić(1908), Slavko Tomić(1913)…

Prezimena: Stojković, Cvetković, Tomić.

* * *

Crnobarci.  Rodonačelnik: Stojadin Stojanović(1894-1974)-Mileva(1896-1963):-Vojislav (1922-199)-Rada(1929) Vlasotince:-Sunčica 1952, ;ilica (1952-1983), Slobodan (1954)-danica (1952):-Miloš 1988, jelena 1989;

Borika(1923-2001) Vlasotince, Lazar (1926-1963)-Desanka (1926) Beograd-Slavica 1954-2003;

Petar(1928)-darinka(1926) Beograd-Stojan(1954-Ružica (1960):-Marija 1983, Aleksandar 1986;  Natalija 1931 Vlasotince,         Blagoje (1933)-Bosiljka(1939) Beograd-Dragan(1960)-Mirjana(1963):-Žarko, Žaklina…

Jovan(1935)- Vidosava(1935) Kičevo, Makedonija…

Sabinkasa 1939, Beograd.

Sibin 81939)-Zagorka (1939) beograd:-Jasmina 1958, Tatjana 1964.

Prezimena: Stojanović.

* * *

Čobinci.  Rodonačelnik: Nikola Đokić-Stojanka:-Gligorije (1860-1886)-Stanka(1857);Jovan Nikolić (1864-1928)-Nastasija (1865-1937); Prokopije Nikolić (1886-1915)-Cveta(1866-1915); Rista Nikolić-dva puta se ženio: Stanija (1867-1893), Agna(1865-1940)-Živka(1889-1924), pr.Gavril Stojković(1889-1972); Spasa Nikolić (1880-1905)-Draginja (1882-1964:)-Luka(1900-1972)-Savetka(1894-1987);

Milan Nikolić (1880-dva puta se žemio:Mileva, Natalija(1881);

Mihajlo Nikolić…

Prezimena: Nikolić, Stojković, Mladenović.

 

* * *

Krmci: Stanković, krsna slava je Sveti Nikola, neki se odselili u Boljare, a neki u Vlasotince.

 

Odseljeni Crnatovčani:

Iz Crnatova ima dosta iseljenih: oko 20 porodica žive u Kosančiću u Pustoj Reci, 3 porodice se odselile posle Drugog svetskog rata u Srpski Miletić u Vojvodini. Iseljenici u Vlasotincu imaju posebnu ulicu. Postoji sasvim jedan odseljen rod-Klisarci .(Prema J.Trifunovskom, 1963.g.)

Do početka 21. veka selo je skoro potpuno iseljeno. Ovde je spisak iseljenih Crnatovčana na kraju 20. i početkom 21. veka -prema monografiji o selu CRNATOVO (Vlasotince, 2006.g) od Crnatovčanina, profesora Nikole Mitrovića:

–         VUKADINOVCI: (Vukadinović)- Čačak, Beograd, Kraljevo, Vlasotince.

–         VESELINOVI: (Petković podoficir)- Niš.

–         GARCI: (Milošević)- Kragujevac, Vlasotince, Kraljevo.

–         GROZDANOVI: (Grozdanovoć)-Leskovac, Srpski Miletić, Kragujevac.

–         DAKINI: (Zdravković-industrijalac)- Trnava Bugarska, Šišava, Velika Plana, Vlasotince.

–         DENČINI: (Mladenovoić-ciglarski preduzimač, tržišni nspektor, zidar, tesar, ugostitelj) Vlasotince, Vranje, Vučje, Požarevac.

–         DLAKARI: (Stamenković, Mladenović, Đokić, Tasić, Kocić, Mihajlović, Lazarević)- Vlasotince, Holandija, Leskovac, Pirot, Beograd, Francuska.

–         LINGURCI: (Dimitrijević, Anđelković, Đorđević, Jovanović)- Vlasotince, Lopušnja, Boljare, Zrenjanin, Australija, Nemačka.

–         MARIĆEVCI: (Mitrović, ciglar Trnava Bugarska, Stamenković, Jovanović)- Trnava Bugarska, Senje kod Ćuprije, Kruševica, Leskovac, Niš, Ćuprija, Vlasotince.

–         MAJORCI: (Petrović)- Vlasotince,  Džilong Australija, Zrenjanin.

–         MILOVI: (Petrović)- Vlasotince.

–         MIŠINCI: (Mišić, Petrović, Stojanović, Ristić)-Vlasotince, Beograd, Valjevo, Niš, Rijeka, Kula.

–         PEŠINCI: (Pešić, Ilić)- Vlasotince, Donji Milanovac, Požarevac, velika Plana, Žagubica, Zrenjanin.

–         SOGLAVI: (Stojanović)- Vlasotince, Beograd, Leskovac.

–         STANKOVI: (Stanković)- Vlasotince, Aleksinac, Boljare.

–         STANOJINCI: (Stojanović, Zlatković, Stanojević)- Kraljevo, Tuzla, Leskovac, Vlasotince, Boljare, Stajkovce.

–         STEVČINI: (Stefanović): Vlasotince, Manastirište.

–         STOJKOVCI: ( Stojanović, Kostić)- Srpski Miletić, Vlasotince.

–         TASINI: (Jović, Petković)- Vlasotince, Kruševica.

–         TOMINI: (Cvetković): Kosančić.

–         CRNATOVIĆI: (Crnatović (Crnatovac)- Vlasotince.

–         CRNOBARCI: (Stojanović)- Vlasotince, Beograd, Kičevo Makedonija, Novi Sad.

–         CVETINI: (Mladenović)- Boljare, Zrenjanin, Vlasotince.

–         ČOBINI: (Nikolić, Boris Gavrila Stojković Bugarska))- Niš, Leskovac, Bugarska, Paraćin, Beograd, Bunibrod.

–         RISTINCI: (Stojanović)- Vlasotince, Beograd, podoficir Makedonija, Beograd. (Iz Monografije CRNATOVO; autor crnatovčanin: Nikola Mitrović,  2007.g. Vlasotince).

–         KRMCI:-Stanković, krsna slava je Sveti Nikola, neki se odselili u Boljare a neki u Vlasotince.

 

AUTOR: Miroslav B. Mladenović Mirac (1948) lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije, 9 novembra 2012.godine, Vlasotince,  jug Srbije

IZVORI: 

[1] Nikola Mitrović: “CRNATOVO –prošlost i sadašljost” (Monigrafija sela), Kulturni Centar Vlasotince 2007. godine

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: Iz rukopisa: „Pečalnik (legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

 

7.decembar 2012.godine Vlasotince

Miroslav B. Mladenović Mirac  lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

 


Komentari (4)

  • dejan mitrovic

    Moji su se prezivali gmitrovic,pradeda se zvao arsenije,koji je imao sina milana,a milan nikolu,tj mog oca nikolu mitrovica
    kasnije kad su dosli u vojvodinu,skinuli su g pa smo sad mitrovici,zna li neko nesto o tome ziveli su crnoj travi

    Odgovori
  • dejan mitrovic

    dosli su posle 2 svetskog rata,hvala unapred

    Odgovori
  • Milorad (Ljubomir) Bogdanovic

    Postovanje
    Stvarno dosta napisano ,ali nemogu nista da nadjem o svojim precima ,dedi Miloradu -koji je poginuo 1941(ima na spomen ploci-barem je bilo)pradedi Nikoli, cukundedi Bogdanu i njegovom ocu Stojanu.

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    *
    ISTORIJA:
    (Poginuli i umrli ratnici-1012-1920) iz sela Crnatovo.
    -Nikodije Đ. Anđelković, Rođen 1883.godine, 2.puk. Poginuo na Gučevu 1,9.1914.godine.(podataka uzet iz Matične knjige umrlih iz crkve kruševačke)
    -Jovan Stanković, Prvo telefonsko odeljenje Vrhovne komande. Umro 22.1.1916.godine u Draču.
    – Stojan Grozdanović, poslednja odbrana 2. četa, 2.bataljon. 2. puk. Umro u poljskoj bolnici u Donjem Ipsosu 7.3.1916.gofdine.
    (Podaci su uzeti u Vjnom arhivu u Beogradu).
    -Anđelija, udovica Mite Ilića
    – Živan R. Đorđević. (Podaci uzeti iz knjige „Leskovački kraj u Prvom svetskom ratu“ autora Dr. Živojina Stojkovića i Hranislava Rakića).
    -Vladimir, Milten, Lazarević(1839-1915). Ubijen od strane Bugara na teritoriji Mkedonije.
    – Vučko, Milan, Ignjatović, (1887-1918). Poginuo na Solunskom frontu.
    – Dobrosav, Ilija, Mladenović (1896-1918), poginuo na Solunskom frontu.
    – Živan, Rista, Lazarević(1862-1915). Poginuo na Moravi.
    – Živan, Hrista, Vukadinović. Umro na Krfu.
    – Zlatko, Stanoje, Stanojević (11869-1914). Umro u vojsci.Sahranjen na štiparskom groblju u Leskovcu.
    – Jovan, Tasa, Stamenković. Umro u ratu od tifusa 1916.godine.
    – Ljubomir, Milutin, Krstić (1896-1918). Poginuo na Solunskom frontu.
    – Mihajlo, Stamenko, Stamenković (1869-1915). Poginuo u ratu.
    – Mihajlo, Nikola, Đokić (1883-1915). Poginuo na Kolubari.
    – Mirko, Dimitrije, Pešić. Umro u zarobljeništvu 1920.godine.
    – Petar, Kosta, Cvetković (1875-1915). Poginuo u ratu.
    – Petar, Stojan, Stojanović, kovač. Poginuo nesrećnim slučajem u radionici u Francuskoj.
    – Petar, Todor, Mišić (1875-1918). Poginuo na Solunskom frontu.
    – Prokopije, Nikola Nikolić. Poginuo na Kolubari 1915.godine.
    – Uroš, Tasa, Mitrović (1889-1918). Poginuo na Solunskom frontu.
    (Podaci uzeti iz knjige „Crnatovo“ Autora Nikole Mitrovića. Autor je podatke prikupljao od potomaka ratnika počev od 2000.godine.)

    PREŽIVELI RATNICISOLUNCI(1912-1920) iz sela Crnatova:-27 ratnika(Spisak preživelih ratnika se nalazi na stranama:114-115; u knjizi (MONOGRAFIJA sela Crnatovo) „, N. Mitrović-“ Autora Nikole Mitrovića. Autor je podatke prikupljao od potomaka ratnika počev od 2000.godine)
    * * *
    SPISAK poginulih ratnika u Drugom sbetskom ratu (1941-1945) s. Crnatovo:
    1941.
    – Milorad N. Bogdanović, poginuo od Nemaca 10.4.1941.godine u Ivanovac, kao vojnik bivše kraljeve vojske Jugoslavije.
    – 1944. iz Crnatova od nemaca i Bugara su poginuli:- Aleksandar V. Stojanović, Dušan A. Mitić, Vladimir S. Anđelković, Božidar B. Zdravković, Gradimir S. Kocić, Vlajko R. Pešić-u mestima: Pusta reka, Vranje, Oštro, Skoplje, Sjenica, Rogatica, Vlaške njive-kao pripadbnici NOP-a.
    – 1945.godine od Nemaca i Balista su poginuli:- Božidar V. Mitrović, Stojan J. Anđelković, Tihomir M. Stanković, Lazar N. Mišić, Damjan N. Stojanović, Simeon G. Stojković, Petar V. Stojanović, Mirko U. Vukadinović-u mestima: Bosut, Kosovo, Bjeljina, Kičevo, Crnatovo, kao pripadnici NOP-a.
    *
    SPISAK žrtava u Drugom svetskom ratu od Bugara 1944.godine:- Čedomir M. Petković, Sreten M. Lazarević, Bogoljub R. Lazarević(dete)-od Bugara i nep. Mine u mestima:Boljare i Crnatovo.
    (Izvor: Petar Stanković-Ljuba:“ VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJI-1903-1945), 1979.godine, Vlasotince)

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top