Zašto Srbi nestaju?

5. decembra 2012.

komentara: 3

Za dvadeseti vek se može reći da je u svesti Srba označen kao «vreme plača». Ako posmatramo balkanske narode početkom ovog veka, demografska slika je sledeća: albanski narod se uvećao za 550 odsto, turski za 320 odsto, rumunski za 45, bugarski za 38, grčki za 35 odsto. Samo se srpski narod smanjivao, a nekada je po brojnosti bio četvrti slovenski narod (iza Rusa, Ukrajinaca i Poljaka), a danas smo na sedmom mestu među Slovenima.

U XVIII veku je npr. Srba bilo koliko i Engleza. Pavle Šafarik kaže da je 1840. godine bilo 5,5 miliona Srba, oko 1900. godine 9,5 miliona, a po procenama iz 1999. godine 6.279.210. Početkom XX veka (1921) Šiptara je npr. bilo svega 140.000, a danas ih je preko dva miliona. Od oko 6,5 miliona Srba po popisu iz 1991. godine, više od dva miliona se našlo u otcepljenim republikama, naročito u BiH i u Hrvatskoj. Od toga broja u maticu Srbiju je izbeglo 705 hiljada, a ostali su uglavnom rasuti po belom svetu.

Srbiju je zahvatila i druga nevolja, bela kuga. Broj živorođene dece je u Srbiji ubedljivo najmanji u Evropi, a verovatno i u svetu. U proseku se u Srbiji jedva rodi jedno dete u braku, ali se zato u abortusima ubije mnogo više. Na 68 hiljada rođenih, u abortusima se ubije 160 hiljada. Ono što zabrinjava je činjenica da opadanje nataliteta među Srbima traje već više od pola veka. U Beogradu se na hiljadu žena sposobnih da rađaju, rodi tek 35 živorođene dece, a na Kosovu i Metohiji 153-oje. Zabrinjava i stopa umrlih u Srbiji koja stalno raste. Takođe je u porastu i broj razvoda brakova, gde smo odmah iza Danaca, Finaca, Čeha i Mađara, a od opstalih brakova kod nas, 20 odsto ostaju zauvek bez potomstva. SRBIJA POSTAJE ZEMLJA STARACA. Što je najgore, sela Srbije ostaju bez kolevki, čemu je kriva i ubrzana industralizacija bivše Jugoslavije.

Uzroci demografske katastrofe u Srbiji danas, nalaze se u fizičkom genocidu, u masovnom ubijanju nerođene dece, u vekovnim seobama u evropske i prekookeanske zemlje, u nerazvijenoj nacionalnoj samosvesti, u dugogodišnjem razgrađivanju sela, u gubitku tradicionalnog patrijarhalnog morala, u sve većoj toksikomaniji mladih ( pušenje, alkohol, droga), u težnji žena ka profesionalnom uspehu (čime odlažu rađanje za poznije godine), u hedonizmu i egoizmu (jer je savremenom čoveku sve manje stalo do poroda, on nema vremena za ljubav i negovanje mladog bića i želi život samo za sebe i zbog sebe), u ekonomskim činiocima i u nedostatku populacione politike celog društva.

Kazali smo «NE» Franji Josifu i prođosmo kroz albansku golgotu gde izgubismo 34 odsto stanovništva, a I svetski rat odneo je Srbiji 1.340.000 najvitalnijih ljudi. «HEROJSKA SRBIJA» se nikada više nije okrepila i obnovila. Rekosmo «NE» Hitleru i ostadosmo skoro bez dva miliona ljudi, a u II svetskom ratu srpski narod je doživeo najveći genocid u Endehaziji i samo u Jasenovcu je stradalo oko 700.000 ljudi. U svim inkvizicijama (u španskoj, holandskoj i francuskoj) ukupno je umoreno 243.000 žrtava, a kod nas, samo u Jasenovcu 700.000, što je najstrašniji genocid u istoriji čovečanstva. Govori se o genocidu nad Jevrejima, ali se O GENOCIDU NAD SRBIMA NIKAD NIJE SMELO GOVORITI. Koliko li je samo jama po Hercegovini napunjeno srpskim žrtvama, a koliko li je tek Srba proterano sa vekovnih ognjišta! U II sv. ratu je srazmerno broju stanovnika, procenat ubijenih Srba bio 16,25 posto, a kod Engleza 0,8%, Italijana 0,9%, Francuza 1,4%, Nemaca 6,1%, a SSSR 8,8 – 12,9%. Kazasmo «NE» i Staljinu i dobismo Goli Otok.

Koliko li je srpskih žrtava bilo u ratovima oko raspada bivše SFRJ od 1990. NIKO sa srpske strane još ne saopštava. I Klintonu rekosmo «NE» i Srbija je gorela 77 dana i noći. Ko nas sve nije ubijao, počev od Turaka, Hrvata, Nemaca, Mađara, Šiptara… Samo u XX veku je stradalo preko 4 miliona Srba, što je PREMNOGO za tako mali narod kao što je srpski. Srbi su samo u tom XX veku 7 puta morali da se prihvate oružja, ne računajući Hrvatsku i BiH, gde zvanično nismo ni učestvovali.

Mnogi su uspeli da nam rasture dom, da nam zatruju omladinu koristeći se orijentalnom mudrošću: «Ako hoćeš da ukloniš neki narod iz tvoga susedstva, ne pravi topove, tenkove i barikade – to je skupo i nije tako efikasno, pokvari mu omladinu!» Mlade su nam naveli samo na telesna uživanja, na sladostrašća, porobili su im duše. Na televiziji se npr. kao na najprisutnijem mediju, propagira blud, pornografija, prikazuju se «prljavi» filmovi. Svetom vlada masonerija, međunarodni finansijeri i vlasnici medija, a sekte su samo jedinstveni deo tog organizma, koje mladima ispiraju mozak i nagone ih da se odreknu i porodice i svoje tradicije. DANAS u Srbiji postoji preko 300 sekti, a samo u Beogradu preko 200, a država je malo preduzela da mlade zaštiti od te pošasti.

Uzrok svih našuih stradanja je uglavnom u nama samima, u našoj neslozi, jer nismo sposobni da se složimo i jedinstveno razmišljamo bar za deceniju unapred. Uzrok je sve manjeg broja Srba i u sopstvenom autogenocidu, jer godišnje u utrobama majki biva zaklano preko 200 hiljada nerođene dece. Za dvadeset godina je to 4 miliona, a mi nismo brojni ni kao Kinezi, ni kao Rusi i Amerikanci. Sledeći uzrok našeg nestajanja su naše seobe, jer mi smo, kako reče Dragan Nedeljković, narod DEOBA I SEOBA. Najpre su Turci iseljavali Srbe po današnjoj Hrvatskoj još u XV i XVI veku, a prvi talas seoba Srba u Ameriku je bio još pre balkanskih ratova. Drugi talas je bio u toku II sv. rata, a najmasovniji odliv je bio 60-ih godina XX veka, kada mnogi odlaze kao gastarbajteri. Četvrti talas emigracije desio se u vreme raspada bivše SFRJ, a peti talas nakon agresije NATO-a. Smatra se da danas u dijaspori, u 120 zemalja širom sveta, živi 4 miliona Srba.

Još je Đorđe Natošević govorio da su zlo i krivci u nama, jer se olako odvajamo od naše tradicije i prihvatamo tuđe, skloni smo brzoj asimilaciji, a egzodus Srba traje i danas. I NIKO NE NAPISA novu pesmu OSTAJTE OVDE, niko ne ohrabri mlade i vrsne stručnjake. A MAJKE SRBIJE SVE VIŠE NESTAJE, bar što se ljudstva tiče. To su naše najkobnije seobe – pretapanje u druge vere i druge narode.

Mlade moramo uveriti da se ne plaše braka i obaveza, da im najvažniji motivi ne budu visok standard i trka za novcem, već briga za porodicu i veći natalitet. Jer, i njihove majke su za njih milion puta i skočile i ustale, a darivale im samo svoju skromnu dušu kao najveće bogatstvo. U slozi i jedinstvu je imperativ našeg preporoda i opstanka, jer će nas zaista nestati poput Hazara iz VII veka.

 

IZVOR: Izbor misli iz knjige ZAŠTO SRBI NESTAJU od mr Biljane Spasić, Kragujevac, 2002 (Lapovo: Color PRESS)

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić, Senta, 2. decembar 2012.

 

Komentari (3)

Odgovorite

3 komentara

  1. Milorad Bogdanović

    A ko je krivac za ovaj naš nestanak?
    Znam, neko će spomenuti ratove, snaje, svekrve, doktore, poslodavce, pare…
    Ne, krivac je naša crkva i politika, i niko više.

    Pogledajte samo ko se djeli, ko se seli(o) u Ameriku, koja su mjesta “preseljena” s brda u bare, ko je otišao “na privremen rad u Njemačku”, u Sloveniju i Hrvatsku, a drugi narodi su ostajali i dobijali poslove, ko je otišao u “maticu” i više se ne vraća, koga rodoslovi njegovi ne zanimaju, slave zaboravljaju i iskrivljuju, derneče i šenluče, a sahrane ko svadbe postale, a nas sve manje i manje.

    Mislim da je već kasno za bilo šta. Nama više nama spasa, jer samo u poslednjih trideset godina, više je Srbčadi nestalo abortusima doktora (to mu je u opisu radni poslova), nego vojnika i civila u ratovima.
    Dok se drugi množe, nas nestaje.

  2. Vojislav Ananić

    U svemu saglasan sa Vašim komentarom.