На данашњи дан: Рођен писац Љубомир Симовић

2. децембра 2012.

коментара: 0

2. децембра 1935. – Рођен Љубомир Симовић, драмски писац, песник и романсијер, редовни члан САНУ. Аутор чувених драма: Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану. По његовој драми Бој на Косову снимљен истоимени филм.

Љубомир Симовић је рођен у Ужицу. У родном граду је завршио основну и средњу шлолу, а дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. За време студија радио је као уредник и одговорни уредник студентског књижевног часописа Видици. Радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.

Симовић је написао више песничких књига, четири драме, један роман-хронику, књигу есеја о песницима и драмским писцима, књигу есеја о сликарима и вајарима, дневник снова, дневник вођен за време бомбардовања Србије 1999. године, путопис о Кини, и чак четири књиге разговора, чланака, есеја, говора и, практично, анализа и коментара онога што се догађало на територији Југославије и Србије крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. У тим књигама се смењују, а на неки начин и прожимају, политичке, друштвене, књижевне, позоришне и поетичке теме.

15. децембра 1988. године изабран је за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. Приступну академску беседу, под насловом Стерија међу маскама, одржао је на свечаном скупу САНУ 30. маја 1995. године.

КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ: Словенске елегије, 1958, 1971; Весели гробови, 1961; Последња земља, 1964; Шлемови, 1967;Уочи трећих петлова, 1972; Библиографско издање, с поднасловом учење у мраку, 2006; Субота, 1976; Видик на две воде, 1980; Ум за морем, 1982; Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, 1983; Источнице, са цртежима Марија Маскарелија, додатак Књижевним новинама, Београд, 1983. (Претходно је, због песама које су оцењене као непријатељске и идеолошки неприхватљиве, пре штампања, растурен слог у нишкој Градини); Горњи град, 1990 (2); Игла и конац, 1992; Љуска од јајета, 1998; Тачка, 2001, (прерађено и допуњено издање, 2004).

КЊИГЕ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА: Изабране песме (1953—1979), 1980; Хлеб и со, 1985, (дивот издање 1987); Храст на Повлену, 1989; Источнице и друге песме, 1994; Учење у мраку, 1995; Трокњижје (Видик на две воде, Источнице и Игла и конац), 1998; Сабране песме И и ИИ, 1999; Истина о ексерима, 2001; Најлепше песме Љубомира Симовића, 2002; Среда у суботу, 2002; Песме, Књига прва, 2005; Песме, Књига друга, 2005.

ДРАМЕ: Хасанагиница, 1976; Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану), 1984; Путујуће позориште Шопаловић, 1985, 1986; Бој на косову, 1989 (2); Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић), 2002; Бој на Косову, друга верзија, 2003;

КЊИГЕ ПРОЗЕ: Ужице са вранама, хроника која је повремено роман или роман који је повремено хроника, 1996 (2), 2002; Сневник, дневник снова, 1998; Кина: читање спаљених књига, путопис, 2007.

КЊИГЕ ЕСЕЈА: Дупло дно, 1983; Дупло дно, есеји о песницима, 1991; Дупло дно, есеји о српским песницима, о комедијама Стерије и Нушића, и о Животу и прикљученијима Доситејевим, 2001; Читање слика, есеји о сликарима и вајарима, 2006.

КЊИГЕ РАЗГОВОРА, ДНЕВНИКА, БЕСЕДА, ПИСАМА, ЧЛАНАКА И ЕСЕЈА: Ковцачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981—1989, 1990; Ковачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981—1990, 2004; Галоп на пужевима, Срби у југословенском рату, 1994; Галоп на пужевима, друго, допуњено издање, Први део (14. април 1987 — 15. мај 1994), Други део (13. мај 1994 — 20. август 1997), 1999; Гуске у магли, дневник, (24. март — 15. јун 1999), 2005; Обећана земља, (9. октобар 1999 — 22. јун 2006), 2007;

ИЗАБРАНА ДЕЛА У ПЕТ КЊИГА: Хлеб и со, изабране песме; Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић); Бој на Косову; Дупло дно, есеји о песницима; Ковачница на Чаковини, (разговори, писма, есеји, 1981 — 1990), 1991.

Сабрана дела у дванаест књига: 2008. године

КЊИГЕ НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА: Фоур Yугослав Поетс (Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић), Н.Х. 1970; Спев о зазрачникови, Братислава, 1981; Повленскиот даб, Скопје, 1988; Ле тхеатре амбулант Цхопаловитцх, Лаусанне, 1995; Мирацле ау “Цхарган”, Лаусанне, 2001; Термаји пе Строллад Цхопаловитцх, Брест, 2001.

Симовићеве песме и драме су превођене и штампане на многим језицима, било у посебним књигама, било у књижевним и позоришним антологијама, зборницима и часописима. Највише успеха у иностранству доживела је драма Путујуће позориште Шопаловић, која је преведена на француски, енглески, пољски, чешки, словачки, руски, румунски, бретонски, корејски, словеначки, македонски, шпански, бугарски и украјински језик, и која је постављена на сцене преко педесет позоришта у Француској, на сцене у Белгији, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Канади, Словенији, Македонији, Јужној Кореји, као и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки. Од јануара 2003. на француским сценама се игра и Чудо у Шаргану. О извођењима Симовићевих драма у земљи и у свету приређена је, у Музеју позоришне уметности Србије у Београду, у пролеће 2005. изложба под насловом Путујуће позоришзе Љубомира Симовића.

ЛИТЕРАТУРА О ПИСЦУ (посебне књиге): Часлав Ђорђевић: Песнички видици Љубомира Симовића, 1982; Павле Зорић: Врхови — Миодраг Павловић, Љубомир Симовић и Матија Бећковић., 1991; Поезија Љубомира Симовића, зборник радова, 1995; Портрет Љубомира Симовића, Блок посвећен добитнику Жичке хрисовуље, 1996; Јасмина Врбавац: Жртвовање краља — Мит у драмама Љубомира Симовића., 2005; Милош Јевтић: Рукопис времена. Разговори са Љубомиром Симовићем, 2005; Олга Марковић: Путујуће позориште Љубомира Симовића. Каталог изложбе, 2005.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА: Симовић је добитник више књижевних и позоришних награда, међу којима су награда Ђорђе Јовановић, Змајева награда, Октобарска и Седмојулска награда, БИГЗ-ова, Златан крст кнеза Лазара, Бранко Миљковић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Награда Града театра Будве Стефан Митров Љубиша, Милан Ракић, Исидоријана, Жичка хрисовуља, Беловодска розета, Велика базјашка повеља (коју додељује Савез Срба у Румунији), Рамонда сербика, Рачанска повеља, Одзиви Филипу Вишњићу, Васко Попа, Дучићева награда, Библиос, Мића Поповић, Плакета Дисовог пролећа, Раде Драинац, Печат Народног позоришта Београд, Статуета Јоакима Вујића Крагујевачког позоришта и друге. Стеријина награда му је додељена четири пута: три пута за најбољи драмски текст (Хасанагиница, Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану), а четврти пут за допринос развоју позоришне уметности.

ИЗВОР: riznicasrpska.net

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.