Порекло презимена, село Опарић (Рековац)

25. новембар 2012.

коментара: 7

Порекло становништва села Опарић, општина Рековац. Приредила сарадница портала Порекло Наташа Лазић-Богосављевић.

Oparic

Вучићевићи и Лазићи, славе Св. Петку Трнову ( 8. 8.) и Св Параскеву (27. 10.)

По легенди, фамилије су настале од два брата. Пореклом су из Вучитрна, на Косову. Презимена носе по Вучићу и Лази, трећи брат остао на Косову. Отац Вучића и Лазе је Мирко, од оца Марка. По попису из 1831. носе презиме Марковић.

Пауновићи, пореклом су из Црне Горе. Славе Ђурђевдан и Св. Илију. Кумови Вукићевићи.

Смиљковићи, Николићи и Ђорђевићи славе Велику Госпојину 28. 08. и Светог Арханђела Михајла, и Недељицу, уочи Св. Арханђела. Пореклом су из Црне Горе. По попису из 1831. су Ђорђевићи.

Стевановићи и Бојићи, пореклом из Црне Горе, славе Св Јована Зимског и Летњег. Заједнички предак Глигорије по попису из 1831. носе презиме Глигоријевић.

Симићи, Вишњићи, Петровићи и Здравковићи Славе Св. Петку Трнову и Св. Параскеву. Пореклом из Топлице. Презиме Вишњић по баба Вишњи (Петровој жени), Петру, Сими и Здравку. 1831. Носе презиме Радовановић. Зову их Топличанима, а засеок где Топличка мала. Радован је отац Ђорђа и Здравка, а од Ђорђа родише се Петар и Сима.

Глишићи су из Црне Горе. Славе Св. Јована и Св Илију. Предак Глиша је братанац од Радована од кога потичу Тимшићи, Јовановићи и Танасковићи. По попису из 1831 су Миленковићи.

Дацићи и Милетићи, лоза по Дачи који је имао синове Николу и Милету. Николини потомци носе презиме Дацић, а Милетини Милетић. Пореклом су из Колашина у Црној Гори. Славе Св. Петку и Св. Параскеву.

Антићи и Цветковићи пореклом су из Топлице. Славе Св. Јован Милостивог и Св. Јована Златоустог. Антин и Цветков отац је Ђорђе.

Стевановићи су старином Петрушићи, презиме узели по баби Стевани. Славе Ђурђевдан и Св. Ђорђа. Староседеоци.

Чардићи, презиме носе по претку Чарди. О пореклу не зна се много, један од непотврђених података, сачуваног кроз усмено предање, је и да су Черкези, са Албанске границе. Добри су занатлије и спортисти. Славе Св. Петку и Петковицу.

Крстићи, не зна се одакле, један од усмено сачуваних предања је и да се везују за надимак “Жутаи” и да су досељени са Албанске границе. Славе Св. Арханђела Гаврила и Св. Арханђела Михајла. Једна од најстаријих фамилија у селу.

Пешићи, са Косова досељени у Горњи Дубич, а затим у Опарић. Славе Св Тому 19. октобра.

Глишићи – Шутићи, досељени из Калудре, у Општини Рековац. Надимак носе по првоуписаном презимену. Славе Св. Јована Летњег и Св Јована Зимског.

Нићифоровићи, досељени из Кавадара, у Општини Рековац. Славе Св. Јована, летњег и зимског. У сродству су са Николићима у Кавадару.

Милетићи – Новаковићи, досељени су из Колашина. Презиме променили почетком двадесетих година прошлог века, по деди Милети. Славе Св Петку и Петковицу. Предак Никола уписан као Никола Црногорац.

Матићи су досељени из Врања. Славе Ђурђевдан и Светог Ђорђа.

Павловићи и Павлићевићи, досељени и Црне Горе. Славе Велику Госпојину и Св. Арханђела. Презиме по Павлићу.

Илићи, досељени из Црне Горе. Славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан.

Обрадовићи су досељени из Колашина, у Црној Гори. Славе Св. Петку и Петковицу.

Јешићи славе Св. Арханђела и Велику Госпођу.

Милићевићи, у попису из 1831, пописан предак као Бећар Филип. Носили и презиме Филиповић. Досељеници са тромеђе Косова, Србије и Црне Горе. И сада постоји Милића запис у засеоку Поповицка мала. У сродству су са фамилијама у селу Врба, код Јагодине и околини Ниша.

Арсићи и Филиповићи, Славе Св. Петку и Петковицу, потичу од два брата Филипа и Арсе. Пореклом су из Црне Горе. По неким изворима Арса (Ареније). Уписан је као Радисављевић.

Стевановићи, Славе Св. Јована, летњег и зимског. Староседеоци. Предак Стеван уписан је као Глигоријевић.

Тодоровићи, пореклом из Црне Горе. Славе Св. Јована (7. јула) и Светог Јована Милостивог (25. 11.)

___________________________

Стање из 1955. године: 

У Опарићу има 257  кућа.  Породице су: 

Радовановићи (21), староседеоци,  славе Аранђеловдан,  а преслава им је Велика Госпођа.

Миленковићи (4), такође староседеоци, славе Светог Јована по Божићу, а преслава им је Ивањдан.

Брашићи (11),  досељени из Копаоника,  а зову их Старовлашанима,  славе Ђурђиц,  преслављају Ђурђев-дан.

 Ивановићи (7), досељеници са Косова,  славе Аранђелов-дан,  а преслављају Велику Госпођу.

 Радовановићи (9), доселили су се такође са Косова, славе Св. Јована по Божићу, а преслављају Св. Илију.

Вукићевићи (19), доселили су се из Црне Горе у Косово, а одатле су дошли овде,  славе Аранђеловдан,  а преслављају Велику Госпођу.

 Дацићи (2), не зна се одакле су, славе Петковицу, а преслављују Петковицу.

 Поповићи (9),  досељеници са Копаоника,  славе Аранђеловдан,  а преслављују недељу што пада пред исти Аранђеловдан.

 Јеремићи (7), досељеници са Голака из „Арнаутско“, славе Аранђелов-дан, а преслављују Велику Госпођу.

 Каревци (4), досељеници из села Жарева у округу Крушевачком, славеНикољдан,  а преслављују Св.  Николу што пада 9.  маја.

Дробњаци (4), досељеници из Црне Горе,  најпрте су се били населили у Косову,  па су одатле дошли овде,  славе Ђурђевдан,  а преслављују Св. Илију.

 Крстићи (3), не памте одакле су,  славе Аранђеловдан,  а преслава им је Св.  Аранђел.

Цветковићи (9), не зна се одакле су, славе Св. Јована Милостивог, преславе немају. Једна су породица са Поповићима у Риљцу и Рековцу.

 

ИЗВОР: „ХРОНИКА СРЕЗА ЛЕВАЧКОГ“ – рукопис непознатог аутора из 1955. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. goran

    Moran napomenuti da u popisu fale odredjena prezimena, to su Vuckovic I Milosevic a to su failije as vecim broken domacinstava.

    • Да ли неко зна одакле потиче фамилија Опарница.Према неким сазнањима потиче из околине Рекавца.,сад ме нешто асоцира на Опарић село поред овог мјеста. Иначе сад живимо у и у околини Шипова у Републици Српској.на путу између Мркоњић Града и Купреса.Сва прегледања на интернету воде до Рековца и околине, али како су се прије презивали никако да сазнам.међу овим Презименима нас нема, има нас још око Београда , неколико фамилија и у Војводини,,око Н Сада и Панчева,.

  2. Дробњак

    Поштовани,

    има ли још увек Дробњакау у Реснику и која су им презимена?

    Хвала!

  3. Јордан

    Шта је са Стојадиновићима који имају и засеок у Опарићу који се по њима зове?Они су у сротству са Тодоровићима који потичу од истога претка Стојадина.Недостају и Дацићи .

  4. Zoran

    Ja sam Zoran Dačić. Unuk Stamenka Dačića iz Dragova, koji je rođen 1896. godine. Stamenkov otac se zvao Gmitar i bio je iz Oparića. Ako neko bilo šta zna o Gmitru Dačiću ili njegovim rođacima iz Oparića neka mi javi komentarom ovde ili na e-mail [email protected], unapred zahvalan.

  5. Jelena Milenković

    A familija Milovanović? Moja majka je iz Oparića, od Milovanovića

  6. Goran Stevanović

    Potičem od Stevanovića iz Oparića, kuće su nam u Brašićkoj mali, slavimo Sv. Petku i Petkovicu. Deda mi je bio Slobodan zvani Šumac, radio je kao šef mesne kancelarije. Posedujem porodično stablo koje seže do približno 1800. godine pa ako je neko zainteresovan, možemo da se povežemo: [email protected]

    Pozdrav svima!