18. новембра 1956. – У Београду умро српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Био је један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца, члан Народног позоришта у Београду од 1899. до смрти. У пуној стваралачкој снази био је између два светска рата. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. установили награду за глумачко животно дело “Добричин прстен”.
Добрица Милутиновић је рођен у Нишу, 11. септембра 1880. године.
Захваљујући ретком уметничком темпераменту, свом изгледу и гласу играо је херојске и романтичне улоге у позоришту, које су му донеле велико поштовање и популарност. Глумио је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, Уријела, Хајдук Вељка, Максима Црнојевића, Цара Душана, Миткета у Коштани. Спада у глумце који су текст изоварали громким гласом, са великим патосом, а то је тада био обичај. Његов глас је снимљен и сачуван и налази се у фонотеци Музеју позоришне уметности Србије. Такође, у савремено доба издата је и лонгплеј плоча са преснимцима његових архивских звучних записа на плочама од 78 окретаја.
Осим у позоришту, глумио је и у филмовима. У филму Карађорђе из 1911. играо је улогу Јанка Катића, а глумио је, у улози деда Вука, и у филму Живеће овај народ из 1947.
Године 1937, поводом 40-годишњице рада, додељен му је прстен који се, у истоветној копији, од 1980. додељује као престижна награда за животно дело српским глумцима и носи име Добричин прстен.
Позориште у Сремској Митровици 1974. године добило је назив „Добрица Милутиновић“.
ИЗВОР: Википедија
Коментари (0)