Живојин Мишић: Са Хрватима се нећемо усрећити Reviewed by Momizat on . После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сиса После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сиса Rating:
You Are Here: Home » Порекло речи » реч дана » Живојин Мишић: Са Хрватима се нећемо усрећити

Живојин Мишић: Са Хрватима се нећемо усрећити

После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин,Огулин…и види какво је стварно расположење. Након разговора са око две хиљаде људи из свих слојева (чуо је шта мисле франковци и народњаци, коалиционаши и радићевци, па и политички неопредељени људи) славни војсковођа је одмах по повратку рекао регенту Александру:

“Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш… ствар је пропала…Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило”.

Кад га је Александар запитао шта мисли, без двоумљења му је одговорио:

“Ја сам с тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити: дати им њихову државу”.

“А границе” – обрецну се Александар. “А где су границе тој њиховој држави и ко ће их повући ?” Мишић се мало насмеја:

“Границе ће тамо бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину него онде где историја и етнографија кажу: где нам језик и обичаји, традиције и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће то бити и право и Богу драго.”

Сад се Александар насмеја: “То би Талијани оберучке прихватили. Ми бисмо тада Хрвате просто гурнули у наручје Талијанима.” Мишић поскочи:

“Нека им` је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати” – рекао је на крају војвода Александру.

 

Из белешки Мишићевог секретара Милорада Павловића


Коментари (3)

  • Mihail

    Eh slavni vojvodo veliku je gresku ucinio sto te nije poslusao.

    Одговори
  • Gile

    Aleksanadar ga nije poslusao zbog kompleksa vise vrednosti. Zeleo je sve i sve u ime nas izgubio, ukljucujuci i svoj zivot. Dusko Radovic je za takve rekao: „Kad vidite muskarca na visokim stiklama, pokusajte da pogodite gde mu nedostaje tih nekoliko santimetara.“

    Одговори
  • Pera

    Mišić je uvek bio objektivan I trezven…Lepo mu je rekao ,,Mi sad možemo povući granice kakve želimo, ali pitanje je dokle će te granice trajati…Dajte im to za čim kukaju, I nek se nose, a mi da pravimo granice koje će biti trajne…Sa narodom koji je lojalan…E sad ovaj ga nije poslušao, a ako se uzme u obzir da ga nisu hteli poslušati ni Novembra 1914, dok Radomir Putnik nije prelomio, pitanje je dal bi Alaksandar imao glavu na kojoj bi nosao krunu…
    Mišić je bio I ostao realističan, nije bio idealista…Vojnički život ga naučio tome…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top