Порекло презимена, село Хајтић (Глина, Банија)

14. новембра 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Хајтић, општина Глина (Банија), стање од краја 17. века до данас. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

 

Досељавање на Банију

ПРВИ ТАЛАС (1683-1703.) – из Поуња и са Козаре

„За вријеме великог рата 1683-1699. очишћена је и Банија од Турака. Удружена војска цара и краља Леополда продре побједоносно и у ове крајеве.. Главни заповједник царске војске, војвода Баденски, својим прогласима позове хришћане, што бијаху под Турцима по Босни и по Босанској Крајини, да устану на своје старе крвнике и да пристану уз хришћанску војску. Тако је радио и тадашњи хрватски бан, Никола Ердеди. И босанска Раја једва дочека ову прилику, да се дигне на Турке и да им се освети за учињена крвопилства…

Овако појачана царска војска српскијем добровољцима, освоји од Турака 16.8.1688. главни град турске Крајине – Костајницу, па тијем освоји не само доњу Банију, између Уне и између Купе, него продре дубоко преко Уне у Босну и освоји на пет сати од Уне све земље с десне стране Уне. У исто доба освојени су од Турака и градови у горњој Банији: Мала Кладуша, Врнограч. Брековица, Бужим итд. Карловачкијем Миром 1699. потпадне сва данашња Банија под нашу царевину; међа је била Уна, а даље горе Глина и Корана до на Карловачки Ђенералат. Све, што је освојено с десне унске обале, повраћено је назад Турцима.

Сва турска Раја, и Срби и нешто Хрвати, што су били под Турцима с ове стране Уне, остану на овој страни, а они, што су били с оне стране Уне, по Козари и по њеној околици, пријеђу такођер на ову страну и населе се по Банији поред и између своје браће, која су од прије туда се населила…

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.“

ДРУГИ ТАЛАС (1737-1739.) – из Поуња и са Козаре

„Као савезница млетачка зарати се наша царевина са Турцима опет 1716. године. Рат овај довршен је миром у Пожаревцу 21.6.1718. год. Тада је добила Банија сав онај крај на десној обали унској од Глинице па до ушћа унског у дужину, а у ширину све до иза Козаре.

А поименце припала су тада Банији ова мјеста: Стари Јасеновац са планином Козаром и са пустијем селима: Демировцем и Гуњевцем; Стара Дубица са 16 опустошенијех села; Костајница с 3 куле: Слабињска, Дреновачка и Карабашићева кула; Нови са цијелом својом околином, у којој бијаше 10 опустјелијех села. Од котара стародубичког и новског буду заокружена два крајишка котара (компаније), и то: један у Козарцу, а други у Доблинићу.

У ова војводства поврве Србљи из унутрашње Босне, испод Турака, и смјесте се по пустијем селима, која им власти радо уступише, самод а бране међу од Турака, као и остала им браћа на овој страни…

Године 1736. букне на ново рат са Турцима, који се доврши миром у Биограду 1739., гдје је закључено, да се оба босанска котара и опет уступе Турцима, јер ријека Уна, по својој сриједи, постаде на ново међа између обје царевине.

Тад сав српски народ, што је био у тијем котарима, пресели скупа са својим властима на ову страну и размјести се по Банији, поред и између своје браће, што се од прије туда населише. Тада се умноже српске насеобине по сумеђи, онда особито у прво-банској регименти око Глине и више Глине, а неки ројеви прострли су се по Утињи и по Војнићу, у Карловачком Ђенералату.“

ТРЕЋИ ТАЛАС (1788-1791.) – из Поуња и са Козаре

„За цара Јосифа II. године 1788. зарати се опет наша царевина са Турцима. Рат је трајао три године и свршен је миром, уговоренијем у Свиштову 4.8.1791. тада је опет премицата међа на нашој сумеђи у овоме владичанству. Наша крајина добила је тада дрежнички и цетински котар, а међа на оточко-личкој сумеђи премакнута је на Уну и већ на линију, која се до данас одржала…

Још прије него је рат бункуо, српско-православни бачки владика, Јован Јовановић, а прије је био (1784-1786.) овдашњи владика – зађе по српском народу и стане га наговарати, да устане на Турке, док им наша царевина рат огласи…

Кад је владика у Србији дигао Србље на оружје, дође и овамо у Банију, па са протом костајничким Јованом Поповићем, побуни турску Рају у Поуњу, да се дигне на оружје и да са женама и са нејачи бјежи на ову страну. Србљи послушају владику и проту; дигну се на оружје и одмах још исте 1788. године, прије него је рат и отпочео, пријеђе на ову страну у Банију 428 српскијех породица. Оно људи што би за оружје и за бој, ступи на мах као добровљци у редовну војску граничарску, у нади да ће огњишта ослободити од Турака…

У банске регименте преселило је још прије рата, како већ наведосмо, 428 породица; а чим је примирје уговорено, пријеђе на Банију још 818 породица. Свега народа могло је бити ближе 15.000 душа. Један дио овога народа попуни села и засеоке, што се од прије населише по Банији; други дио насели на свијем нова села, особито на сумеђи, а што се не могло смјестити по Банији, оно смјесте власти по Карловачком Ђенералату, а нешто и у Провинцијалу.“

[1]

 

Пописи становништва и броја кућа (1768-2011.)

ГОДИНА ПОПИСА МЈЕСТО БРОЈ КУЋА БРОЈ СТАНОВНИКА
1768. Вртлине 13
1800. Хајтић (са Балинцем, Боровитом, Шашевом, Шибинама) 178 2531
1822. Вртлине 19 197
1857. Вртљине 302
1869. Вртљине 399
1880. Хајтић (са Балинцем, Боровитом, Шашевом, Шибинама) 173 1864
1890. Хајтић 404
1900. Хајтић 483
1910. Хајтић 476
1921. Хајтић 393
1931. Хајтић 444
1948. Хајтић 312
1953. Хајтић 311
1961. Хајтић 293
1971. Хајтић 233
1981. Хајтић 190
1991. Хајтић 163
2001. Хајтић 18 45
2011. Хајтић 14 32

[2]

 

Родови

– Бакићи

– Велебити

– Додоши, славе Св. Николу

– Иванићи

– Кошутићи, славе Св. Луку

– Лазићи, славе Св. Арх. Михаила

– Маџарци

– Милојевићи

– Муждеке (из Бузете), славе Св. Николу

– Слијепчевићи

 

Црквене књиге

Књига крштених, вјенчаних и умрлих

Парохија Хајтић – село Вртлине (1857. година)

Књига крштених

Очеви и кумови: Петар Иванић (9), Дамјан Лазић (21), Григорије Кошутић (30), Димитрије Лазић (21), Лазар Кошутић, Стефан Маџарац, Рафаило Лазић (21), Филип Додош, Лука Кошутић (5), Михаило Ћосо, Лазар Кошутић (4), Петар Додош (23), Јоаникије Кошутић (25),  Стојан Додош, Лазар Лазић (21), Димитрије Кошутић (25), Рафаило Слијепчевић, Михаило Цицо, Гаврило Додош (1), Дамјан Маџарац (16), Павле Велебит (12), Јован Слијепчевић (3), Лазар Велебит (19), Павле Иванић (9), Николај Кошутић, Гаврило Цицо (18), Стефан Маџарац (27)

Књига вјенчаних

Младожење, кумови, тастови, свједоци: Гаврило Велебит (19), Симеон Велебит (19), Николај Кошутић, Дамјан Лазић, Михаило Цицо (28), Стефан Цицо (28), Николај Љубичић (60) ?, Филип Додош (2), Матеј Иванић (20)

Књига умрлих

Симеон Кошутић (25)

– напомена: број у загради представља број куће 

[3]

 

Извори:

[1] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[2] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.; Драго Роксандић, Између имагинације и реалности. Прва банска регимента у првој половини 19. Стољећа / Глина. Глински крај кроз стољећа, Глина, 1988.; Државни завод за статистику Републике Хрватске

[3] СПЦ, Црквена књига крштених, вјенчаних и умрлих, 1857.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Jadranka

    Svida mi se Vas clanak. Moja majka je rodena u Hajticu. Posto jenjena mati bila nepismena nije tacni znla godinu svog rodenja. 1930_32.Govorila je da je njen krsni kist. izgorio sa crkvom za vrineme 2 svjetskog rata .Djevojacko prezime je Kesic. Znate li nesto o tom prezimenu. Hvala unaprijed.

  2. Ljilja

    Moje ime na fb je Beka Kesic,pradeka Adam Kesic i prabaka Petra Lazic Kesic su iz Hajtica….Molim,javite se.Poz