Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века
Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић.
Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863.
Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и утврђене су обавезе које су Срби имали у давањима Турцима. Попис је обухватао и ражањску нахију. Ове пописне (пореске) књиге назване су тефтери.
Тефтери из 1834/35. чувају се у Архиву Србије. Садрже податке за село Шетку.
Тефтер пореских глава, срез ражањски године 1834. Село Шетка:
1. Иван Живић, ожењен, 45 година, кнез селски
Син: Стефан, 9 година
2. Голуб Бранковић, ожењен, 82 године
Синови: Миленко, ожењен, 25 година; Милета, ожењен, 20 година; Милош 18 година
3. Тома Марковић, ожењен, 45 година
Синови: Станко, ожењен, 20 година; Јова, 14 година; Неша, 10 година
Унуци: Јевта, 3 године; Анта, 1 година
4. Милојко Голубовић, ожењен, 40 година
Синови: Јован, 17 година; Станој, 12 година; Никола, 6 година; Станко, 3 године
5. Милосав Голубовић, ожењен, 34 године
Синови: Ђорђе, 11 година; Милен, 6 година
6. Живојин Здравков, ожењен, 20 година
7. Пеша Николић, ожењен, 40 година
Синови: Миљко, 12 године; Милој, 8 године; Стеван, 3 године
8. Јован Николић, ожењен, 20 година
9. Стојан Стојковић, ожењен, 40 година
Син Стефан, 3 године
10. Стојан Антић, 15 година, бећар
Браћа: Стојадин, 10 година; Никола, 6 године
11. Миленко Сремић, ожењен 40 година, слуга, говедар, дошљак
Синови: Илија, 4 године; Милосав, 6 година
12. Сибин Павунковић, 18 година, бећар
Браћа: Мита 14 година; Радул, 6 година; Видојко, 5 година; Јован, 2 године
13. Милош Милоевић, ожењен, 45 година
Синови: Мата, 9 година; Алекса, 6 година
14. Миленко Милоевић, ожењен, 20 година.
Први досељеници до 1834. године
1. Голуб Бранковић, рођен 1752. У селу Чучуње, сада копај Кошаре, источно од Сврљига, на огранцима Старе планине.
Голубови потомци су данас породице: Милојковићи, Николићи, Ђорђевићи, Милошевићи, Голубовићи, Милосављевићи, Јовановићи и Милутиновићи.
2. Тома Марковић, рођен 1774. на Косову. Његови родитељи дошли су на Косово из Црне Горе. Са Косова та породица сели се у Блендију, село код Сокобање. Тома се из Блендије сели у Шетку. Његово пресељење у Шетку вероватно је било под утицајем Голуба Бранковића, који је привремено живео у Блендији и ту се дружио са његовим родитељима.
Томини потомци су фамилија Томић.
3. Пеша рођен 1794. и Јован рођен 1814. Николић – браћа
Њихов отац звао се Никола (рођен око 1770.) Дошао је из околине Власотинаца око 1810. Године.
Николини потомци су фамилије: Николићи, Јовановићи и Пешићи.
4. Стојан Стојковић, рођен 1793. Син је Стојка Вукојевића из Витошевца. Стојко је имао два сина: Станоја и Станка и братаницу Вују. Прво је Стојко прешао из Витошевца и населио се у кусој Шетки. Стојко је учествовао у борби против Турака на Чегру . Био је у одреду Стевана Синђелића и погинуо је у овој борби.
Претпоставља се да је Стојко доселио у Шетку 1809.
Од Стојкових синова Стојана, Станка и Станоја потичу фамилије: Стојковићи (одн. Вукојевићи) и Аврамовићи.
5. Стојан Антић и браћа Стојадин и Никола – Вујини синови
Стојан, Стојадин и Никола су Вујини синови и родом су из Витошевца. Вуја је братаница Стојка Вукојевића. Вујин син Стојан узео је презиме Антић по очуховом имену Анта, док су Стојадин и Никола узели презиме Вујић по имену мајке Вује.
Вујини потомци су фамилија: Антићи, Вујићи, Живадиновићи и Николићи.
6. Сибин Павунковић, рођен је 1816. године. Сибинов отац се звао Павун. Сибин је имао четири млађа брата: Милутин (Мита) (р.1823.), Радул (1828.), Видојко (1829.), Јован (1831.). У неким тефтерима се помиње уз Сибиново име презиме Удовичић што претпостављамо да је презиме његовог оца Павуна. Оно што се зна, Павун се доселио из околине Пирота у Шетку око 1810.
Потомци Павуна су фамилије: Радуловићи, Митићи и Паунковићи (Пауновићи).
7. Миленко (Јеремин) Сремић рођен 1795. Претпоставља се да је Миленко Сремић дошао из Кошева, села које се налази између десне обале Велике Мораве, Ћићевца и Дреновца код Лудог Вира. Година његовог доласка је непозната али пошто се помиње у тефтеру из 1834. као дошљак можемо сигурно рећи да је дошао око 1830. године.
Потомци Миленка Сремића су фамилије: Миленковићи, Илићи и Лазићи.
8. Иван Живић (Живин) рођен 1789. Нема тачних података ко су преци Ивана Живића и одакле је и када дошао у Шетку. Иван Живић умро је 1868. у 80. години. У црквеној књизи умрлих стоји да је Иван сахрањен у Подгорцу. По овоме, можемо претпоставити, да он управо води порекло из Подгорца. Иван је 1834. био кнез селски.
Потомци Ивана Живића су фамилије: Стевановићи, Ивановићи и по женској линији Дачићи. Садашњи мушки потомци су настањени у Појатама, Параћину и Београду.
9. Живадин Здравков(ић) рођен 1814. године. Живадин се побратимио са Голубом Бранковићем, па је чак и привремено користио и презиме Голубовић како би избегао да плаћа лични порез. Да Живадин нема никакве крвне везе са Голубом Бранковићем говори и то што Живадинови потомци славе славу Аранђеловдан, а Голубови потомци Никољдан. Живадинов отац Здравко је дошао у Шетку из села Вукање испод планине Јастребац. Он је заједно са браћом Станком и Банком и родитељима дошао у Шетку 1806. одмах по ослобођењу Ражња од Турака. Станко се населио у Грабову, а Банко пређе Буковик и оде у Црни Као, а Здравко са породицом остане у Шетки.
Потомци Живадина Здравковића су из фамилије: Живадиновић.
10. Зара (Милојевић?) рођен око 1770. У пописним тефтерима у години 1834. године нема житеља са презименом Зарић. Они се јављају као житељи Шетке са именом Милоша и Миленка Милоевића који су синови Заре Милоевића. Презиме Милоевић се помиње у тефтеру за село Витошевац 1834. С обзиром да се у Витошевцу, по причању Заретових потомака, населио Миџа (Миџићи), рођени брат Зарета, то је могуће да презиме Зарета и Миџе буде Милоевић.
Момир Зарић, потомак Зарета, написао је о Зарићима следеће: Почетком 19. века из Витоше ( Бугарска) дошло је неколико породица и прво населили Витошевац. Међу њима биле су и породице два брата, Миџе и Зара. Миџа је са породицом остао у Витошевцу, а Зара се са породицом населио у Шетки. Данас не постоје потомци Зарета Милојевића.
ИЗВОР: „Шетка“ , Предраг Милојковић, Панчево 2005. године; приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић
11. мај 2018. у 06:07
Dragan
Поред Голуба Бранковића у попису се помиње и Јаков Бранковић (18год.), сестра Недеља и мајка Ружа. Да ли су они у неком сродству са Голубом. Да ли се Јаков помиње у каснијим пописима.