Порекло презимена, село Шетка (Ражањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века   Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века   Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шетка (Ражањ)

Порекло презимена, село Шетка (Ражањ)

Порекло становништва села Шетка, општина Ражањ (Нишавски округ). Стање према пописима из 19. века

 

Насељавање Шетке започиње 1790. године. Први досељеници су Голуб Бранковић и Стојко Вуковић.

Први пописи становништва извршени су по налогу кнеза Милоша Обреновића 1834. и 1863.

Године 1834. извршен је попис свих мушких глава и утврђене су обавезе које су Срби имали у давањима Турцима. Попис је обухватао и ражањску нахију. Ове пописне (пореске) књиге назване су тефтери.

Тефтери из 1834/35. чувају се у Архиву Србије. Садрже податке за село Шетку.

 

Тефтер пореских глава, срез ражањски године 1834. Село Шетка:

1. Иван Живић, ожењен, 45 година, кнез селски

Син: Стефан, 9 година

2. Голуб Бранковић, ожењен, 82 године

Синови: Миленко, ожењен, 25 година; Милета, ожењен, 20 година; Милош 18 година

3. Тома Марковић, ожењен, 45 година

Синови: Станко, ожењен, 20 година; Јова, 14 година; Неша, 10 година

Унуци: Јевта, 3 године; Анта, 1 година

4. Милојко Голубовић, ожењен, 40 година

Синови: Јован, 17 година; Станој, 12 година; Никола, 6 година; Станко, 3 године

5. Милосав Голубовић, ожењен, 34 године

Синови: Ђорђе, 11 година; Милен, 6 година

6. Живојин Здравков, ожењен, 20 година

7. Пеша Николић, ожењен, 40 година

Синови: Миљко, 12 године; Милој, 8 године; Стеван, 3 године

8. Јован Николић, ожењен, 20 година

9. Стојан Стојковић, ожењен, 40 година

Син Стефан, 3 године

10. Стојан Антић, 15 година, бећар

Браћа: Стојадин, 10 година; Никола, 6 године

11. Миленко Сремић, ожењен 40 година, слуга, говедар, дошљак

Синови: Илија, 4 године; Милосав, 6 година

12. Сибин Павунковић, 18 година, бећар

Браћа: Мита 14 година; Радул, 6 година; Видојко, 5 година; Јован, 2 године

13. Милош Милоевић, ожењен, 45 година

Синови: Мата, 9 година; Алекса, 6 година

14. Миленко Милоевић, ожењен, 20 година.

 

Први досељеници до 1834. године

1. Голуб Бранковић, рођен 1752. У селу Чучуње, сада копај Кошаре, источно од Сврљига, на огранцима Старе планине.

Голубови потомци су данас породице: Милојковићи, Николићи, Ђорђевићи, Милошевићи, Голубовићи, Милосављевићи, Јовановићи и Милутиновићи.

2. Тома Марковић, рођен 1774.  на Косову. Његови родитељи дошли су на Косово из Црне Горе. Са Косова та породица сели се у Блендију, село код Сокобање. Тома се из Блендије сели у Шетку. Његово пресељење у Шетку вероватно је било под утицајем Голуба Бранковића, који је привремено живео у Блендији и ту се дружио са његовим родитељима.

Томини потомци су фамилија Томић.

3. Пеша рођен 1794. и Јован рођен 1814. Николић – браћа

Њихов отац звао се Никола (рођен око 1770.) Дошао је из околине Власотинаца око 1810. Године.

Николини потомци су фамилије: Николићи, Јовановићи и Пешићи.

4. Стојан Стојковић, рођен 1793. Син је Стојка Вукојевића из Витошевца. Стојко је имао два сина: Станоја и Станка и братаницу Вују. Прво је Стојко прешао из Витошевца и населио се у кусој Шетки. Стојко је учествовао у борби против Турака на Чегру . Био је у одреду Стевана Синђелића и погинуо је у овој борби.

Претпоставља се да је Стојко доселио у Шетку 1809.

Од Стојкових синова Стојана, Станка и Станоја потичу фамилије: Стојковићи (одн. Вукојевићи) и Аврамовићи.

5. Стојан Антић и браћа Стојадин и Никола – Вујини синови

Стојан, Стојадин и Никола су Вујини синови и родом су из Витошевца. Вуја је братаница Стојка Вукојевића. Вујин син Стојан узео је презиме Антић по очуховом имену Анта, док су Стојадин и Никола узели презиме Вујић по имену мајке Вује.

Вујини потомци су фамилија: Антићи, Вујићи, Живадиновићи и Николићи.

6. Сибин Павунковић, рођен је 1816. године. Сибинов отац се звао Павун. Сибин је имао четири млађа брата: Милутин (Мита) (р.1823.), Радул (1828.), Видојко (1829.), Јован (1831.). У неким тефтерима се помиње уз Сибиново име презиме Удовичић што претпостављамо да је презиме његовог оца Павуна. Оно што се зна, Павун се доселио из околине Пирота у Шетку око 1810.

Потомци Павуна су фамилије: Радуловићи, Митићи и Паунковићи (Пауновићи).

7. Миленко (Јеремин) Сремић рођен 1795. Претпоставља се да је Миленко Сремић дошао из Кошева, села које се налази између десне обале Велике Мораве, Ћићевца и Дреновца код Лудог Вира. Година његовог доласка је непозната али пошто се помиње у тефтеру из 1834. као дошљак можемо сигурно рећи да је дошао око 1830. године.

Потомци Миленка Сремића су фамилије: Миленковићи, Илићи и Лазићи.

8. Иван Живић (Живин) рођен 1789. Нема тачних података ко су преци Ивана Живића и одакле је и када дошао у Шетку. Иван Живић умро је 1868. у 80. години. У црквеној књизи умрлих стоји да је Иван сахрањен у Подгорцу. По овоме, можемо претпоставити, да он управо води порекло из Подгорца. Иван је 1834. био кнез селски.

Потомци Ивана Живића су фамилије: Стевановићи, Ивановићи и по женској линији Дачићи. Садашњи мушки потомци су настањени у Појатама, Параћину и Београду.

9. Живадин Здравков(ић) рођен 1814. године. Живадин се побратимио са Голубом Бранковићем, па је чак и привремено користио и презиме Голубовић како би избегао да плаћа лични порез. Да Живадин нема никакве крвне везе са Голубом Бранковићем говори и то што Живадинови потомци славе славу Аранђеловдан, а Голубови потомци Никољдан. Живадинов отац Здравко је дошао у Шетку из села Вукање испод планине Јастребац. Он је заједно са браћом Станком и Банком и родитељима дошао у Шетку 1806. одмах по ослобођењу Ражња од Турака. Станко се населио у Грабову, а Банко пређе Буковик и оде у Црни Као, а Здравко са породицом остане у Шетки.

Потомци Живадина Здравковића су из фамилије: Живадиновић.

10. Зара (Милојевић?) рођен око 1770. У пописним тефтерима у години 1834. године нема житеља са презименом Зарић. Они се јављају као житељи Шетке са именом Милоша и Миленка Милоевића који су синови Заре Милоевића. Презиме Милоевић се помиње у тефтеру за село Витошевац 1834. С обзиром да се у Витошевцу, по причању Заретових потомака, населио Миџа (Миџићи), рођени брат Зарета, то је могуће да презиме Зарета и Миџе буде Милоевић.

Момир Зарић, потомак Зарета, написао је о Зарићима следеће: Почетком 19. века из Витоше ( Бугарска) дошло је неколико породица и прво населили Витошевац. Међу њима биле су и породице два брата, Миџе и Зара. Миџа је са породицом остао у Витошевцу, а Зара се са породицом населио у Шетки. Данас не постоје потомци Зарета Милојевића.

 

ИЗВОР: „Шетка“ , Предраг Милојковић, Панчево 2005. године; приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић


Коментари (1)

  • Dragan

    Поред Голуба Бранковића у попису се помиње и Јаков Бранковић (18год.), сестра Недеља и мајка Ружа. Да ли су они у неком сродству са Голубом. Да ли се Јаков помиње у каснијим пописима.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top