Порекло презимена, село Шишава (Власотинце)

Порекло становништва села Шишава, општина Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села Шишава

Село Шишава је насеље у општини Власотинце у јабланичком округу на југа Србије. Село је на три километара северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села: Средор, Доња Ломница, Власотинце, Конопница и Скрапежа. Река Шишавица протиче кроз село, а настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка) – које се састају у Доњој Ломници.

Према попису из 2002. године било је 1.125 становника (према попису из 1991. било 1.057 становника). Занимљиво је да се становници овог насеља не исељавају ван свога села. Некада су се становници махом бавили пољопривредом-сточарством, воћарством и виноградарством, док се један део становника бавио разним занатима, а и одлазило се у печалбу због оскудног живота. Данас су Шишавци махом запослени као школовани у општини Власотинце, а и раде као приватни предузетници. Међу Шишавцима има доста образованих људи, а чак и доктора наука.

Село Шишава се први пут помиње 1516.године, као приказ турских феудалних поседа (15-16. век). Према предању, село Шишава је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га “шишали” и тако је настало село Шишава.

Тада се први пут помиње село насеље Шишава и то као Доња Шишава и Горња Шишава. Ова насеља треба тражити на потесима: Селиште, Грамаде и Плавиште. Доња Шишава, према турском попису из 1516.године, имала је само 6 домаћинства и двојицу неожењених мушкараца. Исте године Горња Шишава је била пуста па су земљу обрађивали становници суседних села.

Према казивању Драгољуба Ђокића (1933.г.) постоје и друге легенде о настанку имена села Шишава. По једној легенди на месту где је данашња Шишава, била је трава звана “Шишиште”, где су боравили чобани са овцама. Временом су се ту населили чобани и због стоке-оваца, само место доби назив ШИШАВЦИ, а касније је настало и име Шишава.

По другој легенди село Шишава је добило назив по извесном Грку чије је име ШИШ АВО, који се, бежећи од грчке власти, склонио у долини реке и ту настанио.

Око самог насељавања Шишаве постоје неколико извора, али један, који према Драгољубу Ђокићу одскаче од осталих, је да су Срби бежећи од турског зулума махом из околине Призрена населили ово село, које се налази у котлини побрђа висова планина Бабиче Горе и Крушевице.

Опште је предање да су села у доњем сливу Власине у 18. и првој половини 19. века била слабо насељена -„крај је био скоро пуст“. Разлог лежи у томе што су крајем 17. и почетком 18. века вођени ратови који су захватили јужно Поморавље. После ратова 1683-1699. године између Турске и с друге стране Аустрије, Пољске и Русије (које су ушле и у само Скопље), устаничких побуна Срба и повлачења те војске из ових крајева – дошла је 1690. године прва велика СЕОБА Срба, под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем. Највећи број српских породица се иселио са Косова и Метохије, али и из јужног Поморавља. Тада су Косово и Метохију населили Албанци, који се шире и према власотиначком крају. Друга велика сеоба Срба била је после рата 1737-1739, под вођством патријарха Арсенија Четвртог Јовановића.

Један део Срба је отишао на север, а други се повукао у пределе непроходних шума власотиначко-власинскога краја. Тако је и доњи део слива реке Власине у том времену био под шумном, а било је и доста сеоске утрине-као повољно место за досељене Србе са Косова. Тако је власотиначко-црнотарвско-власински крај насељен Србима са Косова највише у другој половини осамнаестога века. Таквих старих родова према истраживачима има у селима: Конопница, Шишава, Црна бара, Црнатово, Батуловце, Орашје (доњег дела слива реке Власине). Према Јовану Трифуновском ( Села и становништво у доњем сливу Власине, Лесковачки зборник број XIV од 1984. године), старинци у Шишави су Младеновци, Цанинци и Џукинци. Но, много је више досељених родова. Тих родова има у свим селима, па и у Шишави. Досељавање је било у времену под Турцима и после ослобођења од Турака 1878. године из знепољачког краја, са Власине, Македоније, Црне Горе…

Из села Шишава су се онда селили у Власотинце а и другим околним селима, попут села Гложане-где су се преселили део или целе фамилије: Крстинци, Цакинци, Јовинци и Живковци.

У доњем сливу реке Власине има места у којима су очуване успомене на поједине муслимане-Турке и Албанце. Они су били власници земље, али нису живели ни у Власотинце ни у селима. У вези са Шишавом се помиње неки Бели медвед, који је држао потес Просиште, а у Дољој Ломници Осман Дурић.

 

Нека истраживања само значење имена „Шишава“- дају следећа значења:

1. Шишава: То је турска реч-синтагма са значењем:

–шиш (без утврђене етимологије да је, можда, прасловенског порекла)- оштар, удар, фијук, брз, јак, прав, дувати, шишати…

– хава (балкански турцизам арапског порекла) – ваздух, клима, поиднебље.

Према томе, шишава би могла значи и дува-удара оштар, брз, прав, јак ветар који фијуче, (шишти) или, једноставније, оштар, брз, јак ветар, ветар који шишти, фијук, удар ветра…

Шиш (турцизам) је гвоздени ражањ, на коме се пече ћевап (Вук Караџић), али и остан-штап с гвозденим шиљком, као врста старинског оружја (шишана).

Шиш је ознака и за шупаљ штап у коме се нешто преноси као у футроли.

2. Шишава: У локалном жаргону на југу Србије значи, једноставно, ветар (североисточни)….

Затим, шишава може означавати и ваздух који опија, али и ветар који брише све пред собом.

У преносном значењу фраза „ухвати шишаву“ (шишњаву) односи се на утећи, побећи, „ухватити маглу“, на бежанију.

3. Шишава: Ако пођемо од старословенског личног имена или презимена Шиша (помиње се у Повељи Стефана Уроша о оснивању и даривању манастира Дечани 1330. године – Даничићев речник), + старословенски наставак -ва, овом синтагмом добија се топоним Шишава, односно Шишатов(о)-ац.

4. Шишава:– Шишати (прасловенски) значи стрићи, односно шишава је место где се нешто шиша-стриже, а нашишати се (нашишан, у лици)-опити се.

По једној легенди, назив Шишава потиче од шишања врба којих је било у изобиљу поред потока, а по другој од шишања оваца на месту данашњег села – стоји на страни 12, монографије РОДОСЛОВА фамилије Ранђеловић („Ракићевци“, аутора Новице Ранђеловића, 2001. г. село Шишава, Власотинце).

Фамилија Ранђеловић је из Метохије, јер је у кумство са Ђокићима („паштркуљци“-са Паштрик планине се доселили у Власотинце) – а то показује и гајење винове лозе у шишавачко-власотиначком крају. Још један податак је да су „Ракићевци“ у Шишави у „близини“ са земљом фамилије Ђорђевић (друго кумство) од памтивека. (Васини-Минини).

Друге шишавачке фамилије су се доселиле из Знепоља (Трн)-Бугарска, касније досељавале преко планинског масива Тумба.

Усмено казивање проте Захарије Константовић (рођен 1873, а живео више од 100 година), преко његовог синовца Будимира, преко његових синова: Јордана и Владимира, указује да су се седам или девет српских породица, из околине Солуна, преко Трна (где су се заљдржале 5о-ак година) доселило у Шишаву. Три фамилије су ту зателчене као староседеоци (Младеновци, Цанинци и Џукинци)

Да је порекло неких фамилија из Метохије сведочи и овдашњи призренско-јужноморавски говор, као део призренско-тимочког дијалекта.

Старине

Пре уласка у село са десне стране, налази се на место звано Латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште -где је некада постојало старо село. Дакле, 1516.године у турским пописима село Шишава се помиње као Доња и Горња Шишава.

 

Становништво

Данас стара насеља села Шишава треба тражити на потесима: Селишта, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије: Младеновци, Цанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реле Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама.

Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозовци, Стојановци, Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Цанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини, Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдиинци, П’кљини, Кокини, Љубинкини,, Ћушкови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирчини, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрекинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица Османовићи.

Најстарије фамилије које су познате истраживачима насељавања села Шишава су фамилије: Коларци-чије презиме је Миленковић; затим Цанинци – чије презиме је Стојановић (порекло из Дебра, Западна Македонија); онда Орозовци (из с. Горњи Орах) чије је презиме Стаменковић и Бурдинци-чије презиме Стоиљковић.

 

Крсне славе и сеоска слава

У село преовлађују две крсне славе – Свети Никола и Свети Ранђел. Сеоске славе-литије су: Ђурђевдан (6 мај, већина) и Марков дан (8 мај, мањина).

 

Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима

Опште је познато да су Срби покушали да се ослободе Турака за време Првог српског устанка. И народ Власотинца и околине се дигао против Турака. Народ овога краја је повео чувени Илија Стреља, који је са српском војском био у Нишу, а одтале, као лесковачки војвода, преко Заплања дошао Власотинце. За њим су пошли Власотинчани, али и житељи околних села. Потукли су Турке који су пошли за Врање и Лесковац. Но, Турци су онда послали већу војску, која је напала устанике код Грделичког дервена. Ту устаници нису издржали. Један сукоб је био и код Црне Баре. Ту је доста Турака изгинуло, али су и устаници разбијени. Турци су после овога спалили Власотинце и околна села, међу њима и село Шишаву. Све се ово десило око Ђурђевдана 1809.године. Други пут је Власотинце са околином спаљено 1821.године, а трећи пут 1841. године. зна се да је и Шишава тада поново паљена.

Покушај да се Власотинчани ослободе Турака био је 1860.године. Тада су они кнезу Милошу послали жалбу на турске зулуме, а Милош је жалбу послао цару, у Стамбол. Цар је тада послао Садзам-пашу да ствар испита, да неправду сузбије, и починиоце казни. Садзам је дошао у Ниш и саслушао неке сведоке, међу њима и Хаџи-Станка Валчића из Власотинца и обећао му да ће га кући пустити и награду му дати ако истину каже. И он откри истину: да су Ђока Стоиљковић, поп Станоје Јанковић и Ранђел Горуновић из Власотинца наговорили неког Петра Планинца и Петра Динкића да убију Крсту из Доње Ломнице, који је Србе шпијунирао и девојке Турцима подводио. Они га ножевима сасеку, а за то окриве Турке, под изговором да су им они “најбољег човека убили”. После овога Ђока, поп Станоје, Ранђел, али са њима и сведок Хаџи Стаменко буду обешени, а Петар Планинац и Петар Динкић сасечени (Тихомир Ђорђевић, “Белешке о Власотинцу”).

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.

Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, првом и другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.

Новембра 1915. године Бугари су побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.

У Другом светском рату Шишаваца је било на свим странама: четницима, дражићевцима и партизанима.

Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанаест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1945. године. У време од 1941-1945.године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије грађанског рата, било је Шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову.

Образовање:

Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857. године, у приватној кући Константина Илића – у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, помогао је да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас  налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас постоји осмогодишња основна школа , која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату.

Школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

Инфраструктура:

Село је електрифицирано, има асфалт, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију.

Спорт: 

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом “Јединство”, од играча села Шишаве и Доње Ломнице, који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК “Власине” године 1980.

1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб “Ђурђевдан” који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.

 

Родослов фамилија

 

Орозовци. Родоначелник фамилије Стаменко Јовановић. Досељени из село Горњи Орах, села у власотиначкој општини са десне стране реке Власине. Назив фамилије потиче од турске речи: Ороз-петао. Стаменков ороз се оглашавао увек у исто време па су мештани у околини по њему одређивали време устајања. И данас на почетку 21. века у село Горњи Орах постоји потес: “Шишавачки шљивар”, као обележје овога рода који се заселио у село Шишава.

Презимена: Јовановић, Стаменковић, Тодоровић, Петровић, Бошковић.

Крсна слава: Свети Никола (19. децембар)

 

Стојановци.  Родоначелник фамилије је Стојан. Досељен из село Крушевица, а усвојио га је Цоја Стојиљковић-Ђурински, па је узео презиме СтојанЦојић (1826.г.1885.г.). Погинуо је у Српско-бугарском рату 1885.године.

Презимена: Цојић, Стојановић, Костић и Јовић.

Крсна слава: Свети Никола (19.децембар)

 

Минини. Добили су назив по Миладину-Мини. Дошли из село Свође.

Презимена: Ђорђевић, Миладиновић, Костадиновић.

Крсна слава: Свети Стеван (9. јануар).

Познат следећи родослов: Ђорђе-Миладин Ђорђевић (његова жена Ђурђа)-Ранђел (1872.г.), Костадин (1878-1914.г.), Јованка (1881.г.), Милева (1884.г.), Трајко (1885.г.), Љубица (1887.г.)…

 

Катинци. Родоначелник фамилије је Матија и жена му Ката. Дошли су из Крагујевца. Постоји прича да је Ката убила Турчина, па су морали да промене место боравка. Казивање забележио: Владимир К. Петровић.

Презимена: Јовановић, Костић, катић, Петровић, Васиљковић и Димитријевић.

Крсна слава:Свети Никола

Познат следећи родослов: Матеја (његова жена Ката)-Јован-Коста, Петар, Димитрије;

Коста-Стојанка: Тома(1863.г-1946.г.)-Костадина Марковић из с. Дадинце (1864-1908.г.), Стојан-Цокан (1876.г.-1946.г.)-Јана Ђокић из с. Равни Дел (1878-1938.г.);

Тома-Костадина:-Даринка (1883.г.), Живојин (1884.г.), Душан (1886-1895.г.), Милан (1889.г. његова жена: Драга Стаменковић с. Ломница 1897-одсељени у Краљево), Светозар (1891.-његова жена: Параскева Анђелковић из с. Брезовица 1880-1918.г.), Тодор (1894.г.-1894.г.), Вукадин (1895.г.), Зорка (1898-1898.г.), Ђура (1899-1902.г), Десанка (1903.г.), Драгиња (1906-1991.г.).,,

Светозар се други пут оженио Савком Цонић (1895-1947.г.) из Власотинца и изродили децу: Миодраг 1923.г.), Радомир 1926.г.) Зоран (1928.г.), Бранислав 1929.г.), Олгица (1933.г.)…

Карактеристично је да да су Тома-Костадинка имали 11 деце и два детета умрла – исте године рођења – 1894. односно 1895. године.

 

Коларци и Папуџинци. Родоначелник ових фамилија је Стојан. Стојан је имао синове: Миленко и Миљко. Нјавероватније се Миленко бавио коларским занатом, па је фамилија добила назив Коларци, док је Миљко се бавио папуџиским занатом па је фамилија добила назив Папуџинци.

Крсна слава: Свети Никола.

Познат родослов: Стојан-Миљко (Стојановић (умро 1884.г-његова жена Стамена умрла 1905.г.), Миленко Стојановић(умро 1908.г.)

Миљко-Стамена: Коста, Василије (1863.г.)…

 

Петринци. Фамилија је добила име по Петру.

Презимена: Тасић, Димитријевић.

Крсна слава: Свети Стеван (9. јануар).

Познат родослов фамилија: Петар-Димитрије-Атанас-Таса Димитријевић (жена Стојанка): Петар (1872.г-жена Санда 1972.г), Костадин Тасић (1878.г-жена Велика т. Ђорђевић 1978-1952.г.), Драгиња (1881.г.), Стана (1885.г.9, Риста (1890.г.)…….

 

Дуцини и Кокини. Родоначелник фамилије је Ђока.

Кокини су добили назив по Кости (Коке), а Дуцини по Душку (Дуца. Презиме: Ђокић, Костић

Крсна слава: Свети Стеван.

Познат је родослов фамилија: Ђока (жена Јана)-Коста Ђокић (жена Анђелија; Младен Ђокић (1885-1913.г. жена Марија С. Јовић око 1860-1904.г.).

Коста-Анђелина: Михајло Костић (1885.г-жена Настасија Костадиновић из с. Црнатово око 1885.г.)

Младен Ђокић-Марија Јовић: Душан (Дуца) (1889-1953-жена Милена Динкић из Власотинце 1889-1924.г.)…

 

Копилашови и Ристини. Родоначелник ове фамилије је Стаменко.

Презиме: Стаменковић.

Крсна слава: Свети Никола.

 

Шопови. Између два светска рата у Шишаву су се населиле две породице Ђорић из села Дарковце (Црна Трава)

Родоначелник прве фамилије је Петар С. Ђорић (1880-1985.г-жена Наталија Станковић из села Рајно Поље око 1886.г.)-друге фамилије је Таса Ђорић (1884-1939.-жена Драгиња 1884-1949.г.)

 

Пантини. Родоначелник фамилије је Стефан. Фамилија је добила назив по Панти, унуку Стефана.

Презимена: Стефановић,Ђокић.

Крсна слава: Свети Ранђел.

Познат родослов: Стефан-Ђока Стефановић (жена Настасија-Стана)-Симон (око 1859.г-жена Анђелија Петковић из с. Гложане око 160.г.), Панта Ђ. Ђокић (око 1870.г. (жена Марија С. Миленковић око 1875-1939.г.).

 

Миџини. Родоначелник фамилије је Миленко.

Презимена: Миленковић, Костић, Станковић.

Крсна слава: Свети Никола.

Познати родослов: Миленко-Костадин Миленковић (жена Марија)- Јеврем Костић (1881.г.-жена Стана Станковић из с. Батуловце 1881.г.), Јулијана(1885.г.), Михајло Миленковић (1890.г.-1960.г. и жена Даринка С. Миљковић 1894.г.)

 

Младеновци. Родоначелник фамилије је Младен.

По казивању Стевана М. Миљковића, а и на основу приче Боривоја Ђ. Миленковића (учитеља), Младен је досељен из села Мачкатица (Сурдулица). Младенова фамилија је добила назив Младеновци.

Презиме: Младеновић, Симоновић

Крсна слава: Свети Ранђел (21 новембар)

Познат родослов: Младен-Миленко М. Младеновић (око 1815.г и жена Стана), Миљко (умро 1894.г.)

Миленко-Стана: Јован (1840-1912.г и жена Станка умрла 1890.г.), Риста (1856.г-1912.г.), Марика…

Миљко (умро 1894.г.):-Симон (око 1851-1924.г. и жена Стојанка-Сика умрла 1948.г.), Василије, Никола, Димитрије…

 

Паљини. Родоначелник фамилије је Стојилко.

Презимена: Стојилковић и Прокопијевић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Стојилко-Прокоп Стојиљковић-Костадин Прокопијевић (жена Јелена)-Светислав Стојиљковић (1903.) и жена Милева Лазаревић 1899. г из с. Равни дел), Живана (1906.), Перса (1908.г.)…

 

Џанабетови. Родоначелник фамилије је Цветко.

Реч џанабет у нашем крају се употребљава за непослушну особу, која се „отела“.

По казивању Новице В. Цветковића, а на основу приче његовог деде Јанићија, родоначелник ове фамилије Цветко је исказивао непослушност турцима па су га назвали џанабет.

Крсна слава: Свети Ранђел (21 новембар)

Познат родослов: Цветко-Петар Цветковић (жена Станка)-Јанићије 81871-1956.г и жена Трајка (1873. из с. Средор), Драгутин (1881. г и жена Зојица Г. Цонић 1883-1950.г из Власотинца), Савета (1885.г.), Наталија 1889.г.)…

 

Пашини и Арсини. Родоначелник фамилије је Коста. Он је имао синове: Димитрије (његова жена Цвета) и Арсеније. По казивању Наде, супруге Светислава праунука Костиног, Димитрије је учествовао у рату против Турака 1877/78 године и при томе се доста слободно хвалио као се не боји Турака, но мирно седи и пуши као „турски паша“, па су потомци добили назив Пашинци.

Потомци Арсеније-Арсе добили су назив Арсини.

Презимена: Костић и Арсић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21 новембар)

 

Копе Бабин. Ова фамилија води порекло од Михајла Костића из Стубле (Пуста Река) и Стане из Шишаве. После смрти мужа Стана се вратила у Шишаву и довела сина Петра Михајловића.

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Михајло Костић (око 1871. г село Стубла и жена Стана с. Шишава) – Петар Михајловић (1890.г. и жена Даница П. Стамековић 1890.г „Орозовци“ с. Шишава)…

 

Пижини. Родоначелник фамилије је Миљко.

Крсна слава: Свети Никола (19. децембар)

Презиме: Миљковић

Познат родослов: Миљко-Стојан Миљковић (жена Петрија), Станоје Миљковић (жена Велика).

Стојан-Петрија: Стојадин (1881-1960.г и жена Наталија Рајковић из с. Д.Ломница 1884-1940.г.), Расимка (1884.г.), Јован (1887.г.), Милан (1890-1890)…

Станоје –Велика: Михајло (око 1864-1954.г. и жена Марија око 1869.г.)-Јевросима 81886.г.), Светозар (1888-1889), Милорад (1900-1907.г.). (Михајло је посинио Светислава А. Петровића који је наследио домаћинство. Његово потомство се налази у фамилији Орозовци…

 

Ничини. Фамилија је добила назив по деди Ничи. Родоначелник фамилије је Стојко Степановић.

Презиме: Степановић, Стојковић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов: Стојко Степановић-Соасоје Стојковић 8око 1859.г.и жена јелена Стојановић из с. Бољре око 1860.г.)-Марија (1881.г.), Владимир (1884-1958.г. и жена Стана(први брак-1895.г) и други брак: Јулка Ђ.Коцић (1892-1963.г.).

Владимир-Јулка Стојковић: Лазар(1921.г.), Урош (1922-1945.г.), вера (1925.г.), Радомир (1929-1982.г.), Видосава (1932.г.), Гордана (1935.г.)…

 

Пенкини. Родоначелник фамилије је Стојан. Стојан је имао сина Ристу чија се жена звала Петкана. Највероватније је фамилија добила назив Петкини-Пенкини по Петкани.

Презимена: Стојановић, Ристић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов: Стојан-Риста Стојановић (жена Петкана умрла 1900.г)-Ђорђе Ристић (око 1866-1917.г и његова жена Ташана Ц. Стојиљковићи (Ђуринци-Шишава) око 1868.г)- Перса (1891.г.), Светозар (1893.г), Даница (1895.г.), Лепосава (1897-1898.), Божидар (1899.г-1917.г.), Сотир (1902-1989 и његова жена Јелена М. Арсић (1902.)), Милутин (904-1971 и жена Софија Веселиновић 1905-1987.г из село Брезовица)…

 

Цанинци. По истраживању Миодрага Стојановића, Цанинци воде порекло из Дебра. Са собом је довео сина Цанета, по коме је фамилији добила назив. Цане је имао сина Стојана.

Презимена: Цанић, Стојановић и Горчић.

Крсна слава: Свети Никола (19. децембар)

Познат родослов: Ђорђе-Цане-Стојан-Глигорије-Горча Цанић (Стојановић) око 1915.г и жена Стана, гаврило (умро 1935.г.), Јелена.

Глигорије (Горча) Цанић (Стојановић)-Стана: Ставра (око 1873.г. и жена Станка Т. Стаменковић око 1874-1948.г.), Петар (око 1877 и жена Магдалена Стојановић с. Црнатово-друга жена: Даница Вукадиновић Ц. Бара 1888-1957.г.), Милан (1881-1969.г.), Јулијана (1884.г.),Јелисавета (1886.г.), Светозар (1889-1944.г.)…

 

Врањанци. Родоначелник фамилије је Илија Величковић. Доселио се из Савојнице, села између Предејана и Владичиног Хана, које гравитира Врању, па су због тога добили назив Врањанци.

Презимена: Величковић, Илић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Илија Величковић (умро 1885.г и жена ;илка умра 1905.г)-Станко Илић( око 1861. и жена Марија 1867-1954.г из с. Конопница), Гаврило Илић (1865-1950.г.), Јелена (1867.г.), Стојанка 81875.г.).

Станко Илић-Марија: Дарина (1885), Петар (1887), Милева (1889-1889), Душан (1890-1977 и жена: Марија Ђурић с. Рајно Поље 1889-1954.г.), Васка (1893.г.), Надежда (1897-1902.г.).

Гаврило И.Илићи-Марија: Димитрије (1887-1890), Костадин 81890), Даница (1893), Савка (1896), Благоје (1901-1978.г. и жена Десанка Здравковић 1904-1981. из село Доња Ломница), Босиљка (1904), Будимка (1907-1912).

Благоје Илић-Десанка Здравковић: (1923), Драгиња 81926), вера (1927), Гаврил (1930), Радмила (1932), Љубица (1935), Јелица (1938), Лепосава (1942), Мирјана 81945), Невенка (1950)…

 

Гмитровци. Родоначелник фамилије је Гмитар и по њему је фамилија добила назив Гмитровци.

Презиме: Митровић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат је родослов: Гмитар-Миленко Г. Митровић (жена Стамена)-Ђорђе (1870.г и прва жена: Агнија (око1870) из с. Бољаре и друга жена: Параскева 1874-1937 из Лесковца), Лука (1877-1945.г и жена Настасија (око 1877.г) из Власотинца)…

 

Џукинци. По казивању Косаре, супруге Никодије Миленковића, родоначелник фамилије је Џука па је по њему фамилија добила назив Џукинци. По истом казивању Џука и Цане (по коме су Цанинци –Стојановић, насељени из Дебра) рођена браћа. Дакле, Џукинци су пореклом из Дебра (Западна Македонија).

Презимена: Гавриловић, Миленковић.

Крсна слава: Свети Никола (19.децембар)

Познат родослов: Џука-Миленко (жена Кита)-Гаврило (жена Настасија-Сика)-Јордан (1873-1941.г и жена Агна Ђикић из с. Бољаре 1873-1957.г.), Тала, Кева, Стана, Сотир Ћирило (1885-1944.г и жена: Милена Миленковић из с. Средор 1886-1972.г.).

Јордан-Агна: Милан (1893-1894), Зорка 81895), Риста (1897-1898), Сида (1901-1901), Стојадин (1902. и жена Ружа Г. Миљковић 1900-1923), Драгољуб (1905), Милуитин (1907-1909), Војислав (1908), Живана (1910-1944), Никодије (1912.г и жена: Косара Б. Стојановић 1914.г.)…

 

Зељкини. Родоначелник фамилије је Никола Миленковић.

Презиме: Миленковић

Крсна слава: Свети Никола

Познат је родослов: Никола Миленковић (1865-1921 и његова жена Стана Јовановић 1869-1940.г из села Ломница)- Дарина (1889), Јулијана 81891), Милева (1893), Параскева (1896-1898), Живан (1900-1946.г-прва жена: Зорка уд. Николе Поповића довела сина Ђуру (1930.г.) и друга жена: Вера Миленковић из село Орашје (1930.г))…

 

Крстанинци. Родоначелник фамилије је Јова.

По казивању Томислава М. Тодоровића, а на основу приче његовог оца Милана У. Тодоровића, фамилија је добила назив по баба-Крстани. Једна грана ове фамилије у Шишави је позната под називом Крстанинци (Вирчинци), и по истом казивању добили назив по Вирчи који је кратко време живео у овој породици као притетак.  Део фамилије има нзив Крстанинци (Ђокини), прем извесном Ђоки Стаменковић.

Презимена: Јовић, Станковић, Стојановић, Ђорђевић, Стаменковић

Крсна слава: Свети Никола (19 децембар)

Познат је родослов: Крастанинци (Вирчинци); Јова-Крстана:Станко Јовић (и жена Милка умрла 1892.г), Ђорђе Јовић (имао сина: Стаменко Ђорђевић);

Станко Јовић-Милка: Стојан Станковић ( његова жена Агнија), Ђорђе Станковић (око 1863.г. и његова жена ташана Стоијљковић (Ђурници-Шишава) око 1864.г.);

Стојан Станковић-Агнија: Станко Стојановић (његова жена Аница), Милош (његова жена Јечена С. Цанић (Цанинци-Стојановић Шишава), Стеван 81872-1956), Стоилко (1875), Миладин (1878), Милутин (1879), Милан 81882-1882), Кристифор.

Познат је родослов: Крастанинци (Ђокини):-Јова-Крстана: Станко Јовић-Милка, Ђорђе Јовић;

Стаменко Ђорђевић-Стана: Тодор (1842-1931.г. и његова жена Ђурђа Т. Савић око 1846.г из село Средор), Ђока Стаменковић (његова жена Младена умрла 1925.г.);

Тодор Ђорђевић (1842-1931.г и жена Ђурђа Т.Савић око 1846 из с.Средор):-Урош (1880-1968.г и његова жена Параскева Ђокић 1880-1956.г. из с. Горња Ломница), Јулијана (1884), Рисимка (1890);

Урош-Параскева: Лепосава (1900), Милан (1902-1971, петар (1905), василије(1907-1987), Ставра(1910), Наталија (1913)…

Ђока Стаменковић-Младена: Димитрије (1878-1956.г. и његова жена Агнија с.Орашје 1879.г), Драгутин (1880) прва жена: Евгенија (1883) а друга жена: Драгиња Коцановић 1886-1960 из Власотинца), Душан (1886), Анђелија (1888), Спасоје (1892), Ђорђе (1895);

Димитрије Стаменковић-Агнија: Благоје (1899-1900), Живка (1902), Босиљка (1905), Стана 81907), Олга (1909), смиља (1911), Стојан (1912-1913); Димитрије Стаменковић са другом женом Драгињом изродио: Савка (1914-1998, Александар (1020-1984.г и жена Јаворка Јанковић 1922-1977 из с. Црнатово), Надежда (1923), Сретен (1925-1988.г), Ђорђе (1931), драган (1934-1935.г).

*   *   *

Занимљиво је да Стаменковић Димитрије (1878-1956.г) за 78 година живота са две жене изродио: 7+7=14 деце. Што је несумљиво рекорд у рађању деце у једној породици крајем 19. и почетком 20. века у овим крајевима.

 

Симонови. Родоначелник фамилје је Спаса. Фамилија је добила назив по Симону, унуку Спасином.

Презимена: Спасић, Милановић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат је овакав родослов: Спаса-Милан Спасић-Симон Спасић-Милановић (око 1865-1942.г. и његова жена: Настасија Г. Стојановић око 1865.г.);

Симон Спасић (Миленовић-Настасија Г. Стојановић:-Васиљкица (1885), Спасоје (1888-1910), Атанасије (189-1891), Петар (1892), Јован(1894-1978), Војислав (1897-1974), Рисимка(1902), Љубомир (1905-1906), Добрила (1908)…

 

Ђуринци. По казивању Зорана Б. Динића, а на основу приче Стојана Динића (рођеног 1912.г., родоначелник фамилије је Ђура. Дошли су са Косова па су се населили у селу Губеревцу, а затим прешли у Шишаву. Ђура је имао два сина: Цоју Сојилка. Цоја (види фамилију Стојановци) није имао деце па посинио Стојана из Крушевице.

Презимена: Ђурић, Цојић, Стојилковић, Костадиновић и Динић.

Крсна слава: Свети Стеван (9 јануар)

Познати овакав родослов: Ђура-Цоја (Стојан-види фамилију Стојановци), Стојилко;

Стојилко:-Костадин-Дина (око 1848-1940.г. и жена Јана), Цоја, Таса, прокопије, Станка;

Костадин-Јана:-Христифор (1872-1939.г. и његова жена Санда Миленковић (Младеновци-Шишава) око 1872-1955.г.), Јулка, Михајло, Роска, Влајко (1888-1967.г), Васка;

Христифор-Санда:-Владимир (1893.), лазар81895-1979.г), лепосава 81898-1992.г.), зарије 81900-1903.г.), Срећко (19003), Тодор (1906-1911), Тома 1906-1909), Босиљка 81909-1911), Добрунка 81911-1951), Вељко (1915)…

 

Анђелијини. Родоначелник фамилије је Стојан. Фамилија је добила назив по Анђелији жене Ђорђа, унука Стојановог.

Презимена: Стојановић, Миленковић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат је родослов: Стојан-Миленко Стојановић (жена Јелена)-Ђорђе Миленковић(око 1866 и његова жена Анђелина М. Стаменковић око 1967.г.);

Ђорђе-Анђелина:-Милева81887), Светозар (1889), Данијел-Душан (1893-1970), Љубомир, Драгиња (1900), Десанка (1904), Зорка (1907)…

 

Тукејини. Родоначелник фамилије је Станоје.

НАПОМЕНА: У селу Липовица сам забележио да реч „тукеја“ значи ТРГОВАЦ, па сам назив Тукејци означава ТРГОВЦИ- а да има „тукејаца“ по презимену: Стојановић: у селима Липовица, Конопница, Равни Дел, Батуловце (да се чак и на Фејсбуку уз презиме Стојановић означавају“ као Тукејци на почетку 21. века наводећи тако своје порекло-подвукао М.М 2012.г)

Презимена: Станојевић, Јовић

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Станоје-Јова (његова жена Вукана)-Атанасије-Таса око 1867-1957.), Анта (1870. и жена Јована око 1874-1927.г.);

Анта-Јованка:-Драгутин (1889-1890), Дарина (1891), Наталија (1893), Велимир (1895-жена Зојица), Душан (1897), Лазар (1900-1957.), Божидат (1901-1917), Ђорђе (1903), Милорад (1905-1906), Рисимка (1906-1906)…

 

Коцини. Родоначелник фамилије је Коца Митровић и по њему је фамилија добила назив. Досељен је из равног дела, а по занимању је био зидар. Према ваљачу Владимиру Илићу (1881.г.махала Преданча-Г.Дејан), Коца је у родослову фамилије Младеновић из Дејана, који славе исту крсну славу-од Ђукинци. (Подвукао М.М-2012-г). Према казивању потомака, Николина мајка Ђурђа, после смрти („убиства“) Коце Митровића, се вратила у родно село Орашје и тамо се породила. Када је син Никола напунио 16 година, мајка Ђурђа га је послала у село Шишава да узме имање. Он је остао у Шишаву и ту основао породицу. Никола је рођен 1865-1940.године. Онда је фамилија по Николи узела презиме Николић. Касније имање је наследио његов син Младен (1887-1967.г.), који је имао 11. торо деце, од којих су три умрла. Од Младена је имовину наследио његов син Тихомир Николић (1909-1982.г). Од Тихомира имовину је наследио његов син Душан Николић 81938-1993.г и његова жена Младенка Димитријевић рођена 1943.г из с. Орашје). Касније је имовину наследио његов син Слободан (1976.г)-отац Елене Николић ученице осмог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ у с. Шишава, која је направила овај запис од своје бабе Младенке за свог наставника Мирослава Младеновића наставника математике у школи и локалног етнолога (а и истог порекла родослову)-подвукао М.М 2012.г.)

Презимена: Митровић, Коцић и Николић.

Крсна слава: Свети Ђорђе (9. децембар)

Познат родослов: Коца Митровић (жена Ђурђа)-Никола (око 1865-1940 и жена Зојица), Христифор (око 1867.г и прва жена И. Величковић (врањанци-Шишава) око 1867) а друга жена Марија с. Бољаре око 1869-1938);

Никола: Младен (1887-1967.г и жена Савка Филиповић 1888-1963 из Власотинце), Рисимка (1891);

Младен-Савка: Тихомир Николић (1909-1982 и његова жена јелисавета Гарчић(из с. Гаре порекло из Црне Горе) Власотинце, Драгиња 81910), Љубица 81914-1988), лепосава 81917), Добривоје (1922), Олга 81923), Радмила 81925), Петар (одсељен);

Тихомир-Јелисавета: Бранислав (1932-одсељен), Видосава (1933), Лазар (1936-одсељен), Душан (1938-1993.г и жена Младенка Димитријевић 1943 из с. Орашје), Зорица (1939), Душица 81941), Нада (1949)…

Христифор-Јелена: Десанка (1878, Александар (1888), Влајко (1890-1892)…

Христифор-Марија: Урош (1894-1959 и прва жена Дарина Д Миљковић 81890 и друга жена Даница Петровић (Катинци-Шишава) 1891-1977.г), Светозар (1897 и жена Милева Вељковић из с. Орашје), Душан 81901-1907), Јелисавета 1905), Милева (1908)…

 

Пепељугини. Родоначелник фамилије је Стојилко Стојановић.

Презимена: Стојановић и Стојиљковић

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов: Стојилко Стојановић (жена Цвета)-Трајко (око 1868 и жена Магдалена Ђикић с. Бољаре), Станко (око 1874. и жена Трајка с. Орашје око 1876-1924.г.);

Трајко-Магаделена: Савета (188), Милан (1890-1974. и прва жена нада (1930.г-деца: Радмила и Будимир) и друга жена Пелагија Николић (Шишава)), Љубица, Савка, Рисимка, Милорад;

Милан-Пелагија (друга жена):-Перса (1929-1930), Живка (1930), Трајко (1933 и жена Милена Марјановић из Ужице 1935,г), Сава (1936-1940), Ненад (1938.г. и Милунка Стојановић из с. Конопница 1934.г.), Стојан 81940-1947.г.), Радован (1944), Хранисалв (1947,), Петар (1950)…

 

Дакини. Фамилија је добила назив по Здравку-Даки. Родоначелник фамилије је Милош.

Презимена: Милошевић и Димитријевић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов: Милош-Димитрије Милошевић (жена Анђелија)- Здравко Димитријевић 8око 1854.г. и жена Костадина Пешић око 1856 из с. Бољаре);

Здравко – Костадина: Рисимка (1887), Милан (1890-1923. и жена Стана Јовић из с. Орашје), Криста Милошевић (1895-1946 ), Петар (1897-1942.г. и жена Сибинка Стаменковић 1906-184.);

Криста-Даница (друга жена): Живан (1921), Вукосава (1924), Бранислав (1928), марија (1931), Десанка (1933)…

Петар-Сибинка: Радивоје 81925), Миодраг (1928), Загорка (1930), Радмила (1932.1933), јован (1934-1937), Живан (1937-1947)…

 

Виљинци и Трипарци. Родоначелник фамилије је Павле Марковић.

Презимена: Марковић, Павловић, Стојиљковић, Филиповић и Цекић.

Познат родослов: Павле Марковић (жена Ђурђа)-Стоилко Павловић (жена Миља), Младен Павловић (око 1841-1902, жена Ђурђа);

Стојилко-Миља: Филип Стојиљковић (око 1857,г и жена (прва: Јелена а друга: Стојанка Јастребац око 1862.г.), Коста Стојиљковић (жена Стојана), Цека Стоиљковић(жена Анђелина);

Филип-Јелана (прва жена): Благоје (1886-1969, жена Јулка Станојевић с. Козаре 1887-1966)), Дарина (1889);

Филип-Стојанка (друга жена): Јован (1891), Ђорђе (1893 и жена: Перса Анђелковић Г.Ломница 1888-1959.г.), даница 81896), урош (1899);

Благоје-Јулка: Сифија (1906-1994), Добривоје (1908), Сретен (1910-1912), Ратомир (1915-1934), Милка 81921), Владимир (1922-1922), Десанка (1922-1922), Чедомир (1924)…

Младен Павловић (1841-1942.г)-Аница(Шишинце око 1850):-Божидар 81881-усвијен-настасија-Сика Брезовица жена 1881-1951), јевросима, Уруш (1886-1890), Благоје (1889 и жена Љубица Цветановић с. Средор 1888-1969)…

 

Андрејинци. Родоначелник фамилије је Станко. Фамилија је добила назив по Андреји унуку Станковом.

Презимена: Станковић, Стојановић, и Андрејевић

Крсна слава: Свети Стеван (9. јануар)

Познат родослов: Станко-Стојан-Станковић (жена Митра)-Андреја Стојановић (1860.г-жена Марија Младеновић с. Злоћудово 1860-1915.г.);

Андреја-Марија: Живан (1881-1964, жена Љуба Доње Крањце 1883-1952.г.), Јулијана (18839, Перса (1885-1899), Милан(1888-1962.г. жена: Русанда Миленковић Шишава 1888-1966), Александар (1893-1967, жена наталија 1889-1971), урош (1896), Светозар (1899-1900)…

 

Османовићи. Родоначелник је Османовић Селко. Османовић су једина ромска породица досељена у с. Шишаву. Према истраживањима постоји индиција да су у времену под Турцима у овом крају некада били добри ковачи и музиканти. Неки су били потурчени а неки узимали хришћанску веру почетком 18. века за оне Роме коју се доселили из Индије. За ову породицу порекло је из село Душник или Присјан.(Подвукао М.М 2012.г.)

Презиме: Османовић (турско име Осман)

Крсна слава: Васуљица (13. јануар, “Српска нова година”)

Познат родослов: Османовић Селко-Османовић Душан (1902-1968. и жена Алијевић Рада 1909-1978.г.);

Душан-Рада: Мара (1933), Борко (1936-одсељен), Александар 1946.г и жена николић Борка из Сремска Митровица 1952.г.), Сретен (1949-1980 и жена Јорданка Јовановић Д.Дејан(прва9 а друга жена: Милица), Вера (1951.г)…

 

Тоза Миленковић-„Сироче“. Отац Петар му је погинуо у Првом светском рату, а мајка с епреудала па га је очувала баба.

Родоначелник фамилије је Миленко Здравковић.

Презимена: Здравковић и Миленковић.

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов: Миленко Здравковић (жена Васка)-Станко Миленковић (1око 1853.г.-1891 и прва жена: Љубинка, а дрруга жена: Марија Ђокић око 1865 из Власотинце);

Станко-Љубинка: Зојица (1880), Јулијана 81882),

Станко-Марија: Магдалена (1887), Љубица (1889), Петар (1891 и жена јулка Ђ. Коцић 1888));

Петар-Јулка: Светозар (1915-1995 и жена радулка С. Димитријевић 1915-1991);

Светозар-Радулка: Драгољуб (1934 и прва жена Живка Сремска рача и друга жена Милка Гајић Шабац 1943.г.), вера 81937.г.), Бранислава 81939-1948), Драгица 1948)…

 

Буђини. Родоначелник фамилије је Гмитар.

Презимена: Митровић, Цветковић и Цекић

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Гмитар-Цветко-Цека Митровић (жена Стојанка );

Цветко-Стојанка: Василије Цветковић-Цекић (око 1867 и жена Настасија Крстић Власотинце око 1868), Тома Цекић-Митровић (1871 и жена: Драгиња (1883-1942.г);

Тома-Драгиња: Драгољуб (1906.г. и жена Радмила Лазаревић с. Равни Дел 1911.г)-даница (1926), Станоје-Цоне (1928), Добривоје , Сретен (1931-1988)-сви ОДСЕЉЕНИ;

Василије-Настасија: Анђелина (1887), Милан (1890-1992), Роска (1893), Перса 81894-1903), Стојадин (1899),, Живорад (1903-1974, жена: Косара М Стаменковић 1902-1978.г.), Загорка 81906);

Живорад-Косара: Крста 81926. и жена Виннка-одсељени), Божидар (1931-1931), Драгољуб (1932-2000 и жена Митић Стана Бољаре-одсељени), настасија 81934-1936), Бранислав 1937-1937), Светислав (1938-1938), Стана, Десанка (1943-1944).

 

Кукавци. Родоначелник фамилије је Гмитар Крстић.

Презимена: Крстићи Митровић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21 новембар)

Познат родослов: Гмитар Крстић (жена Ката)-Стојан (жена Марија), Анђелинко (око 1862.г и жена Костадина Пешић, Дадинце око 1863);

Стојан-Марија: Вукадин (1880), Урош(1885 и жена Драгиња Стојановић конопница 1886.г.);

Урош-Драгиња: Загорка (1906), Љубомир (1908), Зорка (1909), Бранислав (1911-1992) и жена Ружа Стојановић Д. Ломница 1907-1978), Ратко 1914-1915);

Бранислав-Ружа: Борика (1931), Јелена (1933), Благоје (1935-1946), Јован (1938-1946), Живојин 1946-1997.г. и жена Олга Јовић Д. Ломница 1935.г.), Бранислава 1944.г., Ратко 1949-2002.г. и жена Љубинка Стаменковић с. Крушевица 1950.г.

Живојин-Олга: Јован (1963.г.), Снежана (1966.г.)…

После 1945.године све до краја 20. века махом су се већином рађала по двоје деце у једној породици, док до 1940. године су била и преко десет деце у једној породици.

 

Ћушкови. Родоначелник фамилије је Стојко Стевановић.

Презимена: Стевановић и Стојковић.

Крсна слава: Свети Ранђел (21. новембар)

Познат родослов: Стојко Стевановић (жена Стамена)-Трајко (око 1860.г и жена Настасија Б. Миленковић с. Бољаре око 1868-1942), Ђорђе (око 1865 и жена Сика Марковић с. Бољаре око 1866-1922.г.);

Трајко-Настасија: Ђура 81886 и жена драгиња Власотинце 1867), Драгутин (1888-1891), милка (1891-192), Јулијана (1895), Лука 81895. жена Љубица петровић с. Црнатово око 1897-одсељени), дарина 1903, савка 1908-1912.

Родослов Стевановић је одсељен, а родослов Стојковић (Ђорђа и Сике) живе у село Шишава и на почетку 21. века).

 

Љубинкини: Родоначелник је Константин Илић. Фамилија је добила назив по Љубинка жени Јордана Константовића, унука Константина Илића.

Крсна слава: Свети Никола.

Познат родослов: Константин Илић-Ђока (жена Цвета), Захарије (одсељен у Прокупље);

Ђока-Цвета: Санда 1897-1886, Анаталија 1882, Јордан 1884-192 и жена Љубица Ђурић Р.Дубрава умрла 1957.г., велимир 1887-1888.г., Лепосава 1893-1976.г;

Јордан-Љубица: Костадин (1994 и жена рада С костић 1904-1983), Димитрије 1906, будимир 1908-1984, Косара 1912.г., Јелена 1912.г., Нада 1914., радмила 1920., радован 1920.г., Павле 1020-1924.г.

 

Бурдинци. Фамилија је добила назив по Бурди, родоначелнику фамилије.

Презиме: Бурдић, Стоилковић, Митић, и Тасић

Крсна слава: Свети Ранђел

Познат родослов: Бурда-Стоилко Бурдић (жена Стана)- Димитрије-Мита Стоилковић и жена Милкана Станковић с. Липовица), Таса Стоилковић;

Димитрије (Мита)-Милкана: Драгутин 1881.г ( његова жена Јулка гарчић Манастириште 1882-1960), Риста 1884, дарина 1887, Светислав, Радунка 1882, војислав 1895, Урош љ897, Петар 1900, Богиша 1903…

Из родослова Стоилковић, Митић, Тасић одсељени у Кикинду…

 

П’кљини. Родоначелник Јова.

Презимена: Јовић, Цветковић, Здравковић

Крсна слава: Свети Ранђел

Познат родослов: Јова-Цветко Јовић-Петар Цветковић око 1864.г и жена његова: Трајка Станковић, село Конопница око 1868.г.;

Петар-Трајка: Стеван (1889-1949.г и прва жена: Даница Миленковић 1894-1925.г и друга жена: Санда Б. Здравковић 1892-1969.г-посинили Војслава И. Здравковића из село Црнатово 1924 (његова жена: Јелена Стаменковић (Орозовци-Шишава) 1922-2002.г), Лепосава 1892, Костадин-Дика 1900-1948.г., Савета 1902, Душан 1905-1906.г…

 

Ракићевци. Фамилија је добила назив по Ранђелу-Раки. Родоначелник фамилије је Петко Радисављевић (рођен пре 1815.г.-1880). Петко је имао братра Цаку, који се одселио у Стублу код Бојника (Пуста Река).

Презимена: Петковић и Ранђеловић (од 1870.г.).

Крсна слава: Свети Никола

О пореклу фамилије „Ракићевци“ у својој монографији, аутор Новица Ранђеловић је у истраживањима дошао до следећих података:

Претпоставља се да су „Ракићевци“ се доселили из Метохије (околина Призрена, Ораховца и планине Паштрик) крајем XVII и током прве половине XVIII века.

Наравно тада се бежало пред турском одмаздом после пораза Аустријанаца 1690 .године, или другог аустроугарско-турског рата 1737/39. када је и куга харала Метохијом (1738/39).

Познат родослов: Петко Радисављевић ( пре 1815-1880) – Георгије-Ђорђе Петковић (око 1833-1899-одсељен), Ранђел-Рака Петковић (око 1842-1909.г и Прва жена: Стана-друга жена: Аница С. Цојић (Стојановци) око 1842 Шишава);

Ранђел (Рака)-Стана: Настасија (око 1870.г.), прокоп (око 1874-1952.г.) и жена Настасија Митровић око 1872), Перса 1875.г;

Прокоп-Настасија: Милорад 1893-1893, Светозар 1895-1963(жена јелена Златковић с. Црнатово 1898-1988), Милан 1899-1917, Васка 1902-190?

 

Миле Средорац (Миливоје Г. Лазаревић 1928.г.). Досељен је из села Средор.

Крсна слава: Свети Ђорђе

Познат родослов: Миливоје Г. Лазаревић 1928.г. и жена Босиљка Миленковић село Завидинце 1932.г.:- Мирјана 1953, Гордана 1958, Бранко 1961 (жена Мирјана Петковић с. Завидинце 1967,г,), Глигорије 1964.г (жена Јованка Симин Кикинда 1966,г,)…

 

Јоца Скрапежанин. Јован Д Стојановић с. Скрапеж 1945.г и жена Босиљка Стаменковић с. Шишава 1951.г:- Бранкица 1973 и даница 19777.г

Крсна слава: Свети Никола

 

Дарковчани. Ове породице су се населиле из село Дарковце почев од 1985.године.

Крсна слава: Свети Ранђел

Прва фамилија: Тричковић Игор 81955.г и жена Новковић Николета 1956.г.); Друга фамилија: Миливоје Вељковић (1938.г и жена Љубинка Искрсеновић 1937.г.), Трећа фамилија: Драгослав Стојановић(1954.г и жена Јованка 1954.г.); Четврта фамилија: Сава Ђорђевић 81951 и жена Радмила тричковић 1948.г.); Пета фамилија: Влада Новковић 81958.г. и жена Сунчица Јовановић 1960.г.); Шеста фамилија: Радомир Ђорђевић (1927.г и жена Савла 1928.г.);Седма фамилија: Александар Илић (1939.г. и жена Смиљана 1940.г.)…

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948) локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, 9 новембра 2012.године, Власотинце,  југ Србије

ИЗВОРИ: 

[1] Велимир Стаменковић-Лима: “Шишава и Шишаваци”, монографија села Шишава, Власотинце 2003.г. Културни центар Власотинце)

[2] Новица М. Ранђеловић: Фамилија Ранђеловић “Ракићевци”, село ШИШАВА, општина Власотинце, Београд 2001.године

[3] Др Ј. Констатиновић: “Мој Завичај”, 2007.г Нови Сад (монографија о селу ШИШАВА, општина Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа: “Печалник (легенде и предања из власотиначкога краја)”, 2012.г., Власотинце

[5] Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце