Vodič kroz Arhiv Srbije – u potrazi za porodičnim korenima Reviewed by Momizat on . Arhiv Srbije, smešten u centru Beograda, u monumentalnom zdanju izgrađenom po projektu čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, nezaobilazno je mesto mnogih k Arhiv Srbije, smešten u centru Beograda, u monumentalnom zdanju izgrađenom po projektu čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, nezaobilazno je mesto mnogih k Rating: 0
You Are Here: Home » Trag » Arhive » Vodič kroz Arhiv Srbije – u potrazi za porodičnim korenima

Vodič kroz Arhiv Srbije – u potrazi za porodičnim korenima

Arhiv Srbije, smešten u centru Beograda, u monumentalnom zdanju izgrađenom po projektu čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, nezaobilazno je mesto mnogih koji su se upustili u istraživanje svog porekla. Portal Poreklo je za vas saznao šta sve može da se pronađe i kakve su procedure za korišćenje građe u ovoj instituciji od nacionalnog značaja.

Arhiv Srbije - zgrada u Karnegijevoj

 

Naš vodič kroz Arhiv Srbije je arhivist mr Ljubinka Škodrić, koja ističe da je u poslednje vreme pojačano zanimanje za istraživanje porodičnog porekla. „Od ukupnog broja poseta Arhivu Srbije bar trećinu čine oni koji tragaju za podacima o svojim precima“, konstatuje ona.

 

Kad neko dođe u Arhiv Srbije (Karnegijeva 2, Beograd) šta najpre treba da uradi?

Najpre treba da se registruje kao istraživač u Arhivu, to jest da popuni molbu za rad. Molba se popunjava jednom godišnje, za tekuću godinu. To se radi u Centru za informacije Arhiva Srbije gde radnici Arhiva upute korisnika kakve su mogućnosti za korišćenje građe, koja su prava i obaveze, kao i sve ostalo što može da zanima nekog od korisnika.

Ko sve može da se registruje kao istraživač u Arhivu Srbije?

Istraživanje u Arhivu Srbije je besplatno i istraživač može biti bilo koji građanin Republike Srbije i, pošto imamo sporazum o specijalnim odnosima, građanin Republike Srpske. Za sve ostale, tj. strane državljane je predviđeno da im odobrenje daje Ministarstvo kulture. To znači da oni moraju da se obrate Arhivu Srbije da bi mi njihovu molbu prosledili na odobrenje Ministarstvu kulture. Ali, to nije naročito duga procedura, već je samo potrebno da se zainteresovani malo ranije najave. I za njih je usluga besplatna i važi sve kao za građane Republike Srbije i Republike Srpske.

Kad registrovani istraživač može da krene istraživanjem?

Posle ispunjavanja molbe i po dobijanju informacija korisnik kreće u istraživanje. To se rešava istog dana. Važno je samo da dođe pre 13,00, jer se sva arhivska građa koja se trebuje do tog perioda dobija na uvid istog dana. Ostalo se može dobiti na uvid sutradan, a rad u čitaonici je radnim danom od 8,00 do 19,00, a subotom od 8,00 do 13,00.

Kad istraživač dođe u čitaonicu kako traži popis za konkretno mesto ili osobu?

Postoje popisi arhivske građe u našim čitaonicama. Kad korisnik pronađe to što ga zanima, on popuni revers kojim trebuje odabranu arhivsku građu (na mikrofilmu) koju mu donese naš radnik.

Koju vrstu građe mogu da pronađu istraživači porodičnog porekla?

Kada je reč o istraživanju porodičnog porekla, u Arhivu Srbije se porodično poreklo istražuje na osnovu popisnih knjiga stanovništva (samo) iz 19. veka. Pri tome, treba imati na umu da se to odnosi na popise stanovništva, koje je živelo u granicama tadašnje Kneževine Srbije, a zatim Kraljevine Srbije. Za krajeve van tih granica nemamo popisnih podataka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naša preporuka onima koji počinju itraživanje porodičnog porekla jeste da krenu od popisa stanovništva iz 1863. godine. Taj popis stanovništva je najdetaljniji i rađen za celokupnu teritoriju tadašnje Kneževine Srbije. Znači, sigurno ćete naći informaciju za svako mesto sa tadašnje teritorije Srbije. I, što je najznačajnije, u tom popisu svi stanovnici su poimenično popisani, za razliku od nekih drugih gde su popisane samo „glave porodice“ uz navođenje broja članova. Dakle, popis iz 1863. je najiscrpniji i najznačajniji. Posle toga, kada se obavi uvid u taj popis, treba videti šta ima od podataka iz ostalih popisa stanovništva. Međutim, ostali popisi stanovništva nisu kompletno sačuvani za celu teritoriju. Kod nas u čitaonici možete dobiti spisak oblasti za koje su sačuvani popisi. Recimo, za popis iz 1884, a onda proverite da li za mesto koje koje vas zanima ima sačuvan taj popis. Iako je taj popis za nešto širu teritoriju Srbije (tu je, na primer, uključen i Niš), problem je što je sačuvano samo 11 popisnih knjiga. Sve ostalo je uništeno. Sa druge strane, popis iz 1863. ima preko 200 knjiga.

Kod nas je i inače bila praksa pa su naše popisne knjige iz 20. veka uništavane. Smatralo se da nema potrebe za njima, kad postoje matične knjige, a pošto su i matične knjige stradale tokom Drugog svetskog rata sad ni od jednih ni od drugih nema ni traga.

Šta još stoji na raspolaganju istraživačima osim ovih popisa?

Osim popisa stanovništva, za 19. vek imamo i turske teftere, koji su iz perioda od 1815. do 1848, ima ih preko 600 i različitog su obima (neki imaju svega pet listova). Turski tefteri, iako se zovu turski tefteri, pisani su srpskim jezikom, na crkveno-slovenskom, veoma su čitljivi i upotrebljivi, ali većinom nisu za celokupnu teritoriju Srbije već se odnose na pojedine srezove, okruge, nahije. Tako da morate proveriti da li postoji tefter za oblast koja vas zanima. Najraniji tefteri su iz 1815. ima ih dosta, od popisa stoke, stanovništva, mehana… Tu se pojavljuju uglavnom imena popisanih ljudi, ali ponegde ima i prezimena. Što se više napreduje hronološki pojavljuju se i prezimena.

Na koji način se čitaju popisne knjige i tefteri?

I popisne knjige i tefteri su mikrofilmovani. Veoma je jednostavno korišćenje mikrofilmova, ali i arhiv - citaonica, pregledanje mikrofilmovaradnici u čitaonici su tu da upute svakoga kako da to koriste.

Da li se naplaćuje usluga pomoći arhivara, kao što je to slučaj u nekim arhivima u okruženju?

Istraživanje je besplatno, a ono što mi naplaćujemo jeste ukoliko želite da napravite snimak sa mikrofilma ili da odštampate neku stranu. Snimak sa mikrofilma je 20 dinara, a narezivanje na kompakt disk je 200 dinara. Ne praktikujemo snimanje na „USB“ fleš, zbog zaštite od virusa. Isključivo narezujemo na naš „CD“, a istraživač može da sačeka da završi istraživanje i onda da traži da mu se nareže ono što ga interesuje. Naši radnici u čitaonici pokazuju istraživačima kako da označe ono što ih interesuje, kako bi znali šta treba da im iskopiraju.

Postoje li neke restrikcije u korišćenju ovih kopija u pogledu njihovog publikovanja?

Potrebna je saglasnost Arhiva Srbije ukoliko se arhivska građa objavljuje integralno. Nije sporno da istraživač prezentujete rezultate istraživanja, na primer za određenu porodicu, ali ukoliko se objavi celokupna građa, recimo ceo tefter za neku nahiju, onda je potrebno da se dobije saglasnost Arhiva Srbije.

Koliko u proseku treba dolazaka da se detaljno pregleda popis stanovništva?

arhiv - pregledanje mikrofilmaMože se reći da je za pregled popisnih knjiga potrebno u proseku dva-tri dana, sem u slučaju kad se istraživanje proširi na neke posebne oblasti. Sve zavisi od slučaja do slučaja.

Da li su u Arhivu Srbije mikrofilmovane i crkvene matične knjige?

Arhiv Srbije ne čuva crkvene matične knjige, one se čuvaju u lokalnim arhivima. Treba pogledati u Arhivu grada Beograda i u konkretnoj opštini. Iako su crkvene knjige uglavnom čuvaju po arhivima, negde se nalaze i u matičnim službama opština.

Inače, crkvene matične knjige se i danas vode, ali nekad je u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji, crkva bila angažovana od strane države da vodi te knjige, tako da su one najznačajniji izvor za period Kneževine i Kraljevine Srbije, kao i Kraljevine Jugoslavije, do 1945. godine.

Šta je sa vraćanjem crkvenih matičnih knjiga?

Država je posle Drugog svetskog rata preuzela crkvene matične knjige i u toku je proces njihovog vraćanja crkvama. Arhiv Srbije je predložio da se ove knjige digitalizuju i da se crkvama daju snimci, a da se u Arhivi zadrže originali, jer je kod nas adekvatnija i bolja zaštita. Sve to iz razloga što crkveni arhiv još uvek nema svoju zgradu i što se najveći deo crkvene građe nalazi u veoma lošim uslovima u zvoniku Crkve Sv. Marka. Samim tim, ta građa je veoma ugrožena i mi se već dugi niz godina zalažemo da crkveni arhiv dobije svoju zgradu.

Kojim redosledom je najbolje da se krene u istraživanje?

Kad se krene u istraživanje treba da se vidi da li postoje sačuvane crkvene matične knjige, da se ode na lokalna groblja, da se pogledaju podaci na nadgrobnim spomenicima, a tek onda da se dođe u Arhiv Srbije da se pogledaju popisi stanovništva.

Ono što treba da se ima na umu jeste da većina stanovništva potiče iz ruralih sredina, pa nemamo detaljnije podatke o njima jer su bili zemljoradnici. Ali, ukoliko imate podatak da je neko od vaših predaka bio službenik, možete mnogo više podataka da nađete. Pre svega možete naći podatke gde je bio zaposlen. U Kneževini i Kraljevini Srbije vođeni su šematizmi, to jest državni kalendari za svaku godinu, u kojima se nalazio popis svih državnih službenika u određenoj godini. Arhiv Srbije čuva Šematizme za period od 1854. do 1924. godine. Tu se nalaze podaci i za učiteljicu i za pisara i za sudiju… Bukvalno za sve. I onda možete da pratite njihovo kretanje kroz službu za svaku godinu. Na osnovu tih podataka onda tražite arhivu za ustanovu gde je bio zaposlen, a na osnovu toga tražite njegov lični dosije. To se čuva. Ako je bio zaposlen u ministarstvu prosvete, tražićete ga kod nas, a ako je reč o učiteljici tražićemo je u arhivi te škole u lokalnom arhivu. Zavisi koji je rang ustanove. Ako je bio profesor univerziteta, tražićete ga kod na u Arhivu Srbije. Za period Kraljevine Jugoslavije personalni dosijei učitelja se čuvaju kod nas, samo za one sa teriotrije Srbije.

Da li se u Arhivu Srbije nalaze dokumenta i za vojne oficire?

Mi imamo ocene oficira do Prvog svetskog rata. Ostalo je u Vojnom arhivu.

Da li u Arhivu Srbije ima dokumenata koji se odnose na pretke koji nisu sa teritorije Srbije?

Ne. Ali, postoje dokumenta iz 19. veka koja se odnose na strane državljane koji su tražili prijem u srpsko podanstvo, tj. državljanstvo. Ona se nalaze u arhivi Ministarstva unutrašnjih dela, čiju arhivu mi imamo. Dakle, ukoliko imate podatak da je neki vaš predak došao sa strane, tražio prijem u srpsko državljanstvo, možete potražiti kod nas da li postoji njegov zahtev i rešenje o prijemu.

I, kako se to traži – samo po imenu i prezimenu ili na neki drugi način?

arhiv - knjigeNajbolji je način ukoliko imate tačnu godinu. A ukoliko nemate odredite neki raspon godina i za tu godinu tražite registre sa imenima i pregledate da li se tu pojavljuje. To radi istraživač sam, dobije knjigu registara i pretražuje. Naglašavamo da je pretraga pod imenom, a ne pod prezimenom, zato što su u to vreme registri vođeni pod imenom, azbučnim redom.

Da li se taj registar odnosi samo na ljude koji su u toku neke godine tražili prijem u srpsko podanstvo?

Ne. Jedan registar se odnosi na sva imena koja su pominjana u radu tog ministarstva u toku neke godine. Dakle, ne odnosi se samo na prijem u državljanstvo. Tu su sva imena, a vi tražite samo određenu ličnost, pod određenim slovom.

Koliko u proseku traje potraga za imenom u takvom registru?

Za uvid je potrebno maksimalno pola sata. Inače, dnevno možete trebovati pet tih registara, to jest za pet godina.

Da li postoji još neka građa koja može da posluži prilikom istraživanja porekla?

U Istorijskom arhivu Beograda postoje kartoni žitelja grada Beograda. Neko ko je poreklom iz Beograda može tu da nađe podatke za svoje pretke, ali samo za 20. vek. Tu se navodi tačna adresa stanovanja, članovi porodice.

Šta je sa građom za one koji su poreklom iz država u okruženju?

Arhiv Srbije ima projekat sređivanja građe za građane srpskog porekla van granica Srbije. Sređujemo arhivsku građu koja se nalazi u Sent Andreji, Beču, Trstu i Dubrovniku.

Koja vrsta građe se tamo sređuje?

To je uglavnom građa iz srpskih crkvenih opština, dok je u Sent Andreji građa eparhije. Mi radimo na zaštiti, digitalizujemo, sređujemo i popisujemo. Sad je bila izložba „Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010. Iz riznice srpske pravoslavne crkve Svetog Blagoveštenja“ na kojoj su mogli da se vide popisi srpskog stanovništva u Dubrovniku (slika levo).

U planu je da sređujemo arhivu srpske crkve u Šibeniku pošto imamo informaciju da je tamo građa veoma ugrožena, da propada i da bi što pre trebalo intervenisati na njenoj zaštiti.

Da li postoji saradnja sa arhivom u Beču?

Postojala je komisija koja je radila na povraćaju arhiva koju su Austrijanci odneli i tokom Prvog i tokom Drugog svetskog rata. Nešto od toga je vraćeno, ali se to odnosilo na celokupnu teritoriju Jugoslavije. Međutim, sve to je išlo veoma sporo, a kad je došlo do raspada Jugoslavije to je i prestalo.

Inače, tokom Drugog svetskog rata Nemci su preuzeli arhivsku građu koja se odnosila na Vojvodinu. Ta građa se čuvala na Petrovaradinu. Nemci su je odneli u Beč. I kad su to pregledali i shvatili da sa stanovišta nemačkog naroda ta građa nije naročito zanimljiva, jer se ispostavilo da ima malo podataka o nemačkoj nacionalnoj manjini (oni su mislili da će preko te građe dokazati da su Nemci bili dominantni, ali ta građa je dokazala da su Srbi bili većinsko stanovništvo), onda su, videvši da im je to beskorisno, tu građu dali na uništavanje.

One koje više zanima da saznaju nešto o tome upućujemo na knjigu Vojislava Jovanovića Maramboa „Potraga za ukradenom istorijom“. Jovanović je bio načelnik Istorijskog odeljenja u Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Jugoslavije i bavio se posle rata potragom za arhivskom građom, šta se s njom desilo, gde je odneta.

Šta može da se nađe u Arhivu Jugoslavije?

On postoji i dalje kao takav i pokriva period od 1918. godine. Ono što je možda zanimljivo za one koji tragaju za poreklom jeste da se u Arhivu Jugoslavije čuva građa za nosioce Albanske spomenice (slika desno). A građani upravo često traže podatke o svojim precima koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Arhiv Jugoslavije je na Topčiderskoj zvezdi, u Ulici Vase Pelagića 33.

Na osnovu sporazuma o sukcesiji o bivšoj Jugoslavije postignut je dogovor da Arhiv Jugoslavije ostane celovit i da bude omogućen ravnopravan pristup svim građanima bivše Jugoslavije. Bilo je apsurdno i neizvodljivo cepati tu građu.

Koliko ukupno ima arhiva u Srbiji?

Ima 36 arhiva ako računamo i one sa Kosova i Metohije. Ti arhivi funkcionišu sada na teritoriji centralne Srbije i na severu Kosova. Arhiv Kosova i Metohije sad ima sedište u Nišu.

Da li zainteresovani mogu da pismenim putem zatraže od Arhiva Srbije kopije dokumenata i da im budu poslate poštom?

Ne, to se ne radi. Ali, postoji zvanični i-mejl (office@archives.org.rs) na koji zainteresovani građani mogu da se obrate Arhivu Srbije.

Šta istraživačima još stoji na raspolaganju u Arhivu Srbije?

Arhiv Srbije ima i biblioteku koja obuhvata publikacije koje se odnose na 19. i 20. vek. Tu ima i periodike – od novina, časopisa do knjiga. Postoji obaveza da oni istaživači koji su objavili knjige na osnovu naše građe, poklone jedan primerak knjige našoj biblioteci. To se sve čuva kod nas i mi imamo veliki broj monografija sela, porodičnih monografija i slično. Tako da budući istraživači, kad krenu da rade na svojim knjigama, mogu da vide kako su njihovi prethodnici napisali svoje knjige.

Knjige iz naše biblioteke ne mogu da se iznose, ali mogu da se skeniraju, fotokopiraju, fotografišu. Biblioteka je besplatna za korišćenje, a naplaćuju se usluge fotokopiranja i skeniranja.

__________________________________________________________________________________________________

Ko je mr Ljubinka Škodrić

Ljubinka Škodrić je rođena 1975. godine u Beogradu. Diplomirala je 2000. godine, a 2008. magistrirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za istoriju Jugoslavije. Zaposlena je u Arhivu Srbije od 2001. godine. Bavi se istraživanjem kulturne i društvene istorije Srbije u Drugom svetskom ratu. Autor je knjige „Ministarstvo prosvete i vera u Srbiji 1941.-1944. Sudbina institucije pod okupacijom“.

Porodica Škodrić slavi Svetog Jovana.

__________________________________________________________________________________________________

 

TEKST I FOTOGRAFIJE: Jovica Krtinić

 

Preporučeni linkovi:

Tekst iz dnevnog lista Blic o Arhivu Srbije

Portal Arhivistika


Komentari (16)

  • Marko

    Ja mogu da kazem da su ljudi koji rade u arhivu vrlo ljubazni, predusretljivi, voljni da pomognu, saslusaju, daju preporuke. Stvarno su profesionalni…

    Odgovori
  • Uros Bobic

    Molim administratora ako moze nesto da mi kaze nesto o prezimenu Bobic.Moji su iz Like iz sela Turjanski ,a krsna slava mi je Sv.Jovan.

    Odgovori
  • mata.milovanovic

    Dragi arhivisti,magistri i doktori svog zanimanja molim pomozite.Moj brat od stica Stanoje Milovanovic diplomirani pravnik,a radio u ministarstvu prevde, posebno na maticnim knjigama i ja sam ga zamolio da pocne izradu rodoslova naseg porekla,no smrt ga je sprecila 1990 god., pa sam taj posao nastavio i dosao do podatke od 1750/6o naseg pretka Steva ili Stevana iz sela Izbenica,Varvarin.U dosadasnjem radu od Steva do danasnjih dana muskih i zeskih potomaka dosao do 412 imena direktnih potomaka i dodata imena supruznika,sto jos oko 300 imena.Moj predak potice iz Izbenice,Varvarin,i zbog navodnog ubistva Turcina prebega preko Morave u selo Drenovac opstina Paracin.Tu je dobio sina po imenu Mata.Zbog nekih razloga posao je nazadu svoje selo Ibenica.U tom vremenu Morava je nabujala i majka je dete preuzelai vratila se u Drenovac.Mata jerodjen1780 i imao tri sina Milovana 1806,Miloja 1816,i Stojana 1923.Stevanu se gubi trag.Pantici u Izbenici poticu od Pante koji je u Izbenicu dosao iz Marsane kod Krusevca i dobio sinove Marko,Petko ,nema imena i Petronije.Potomsto Marka i Petronija se gasi alinema godina rodjenja ni za jednog potomka.Ja pokusavam telefoskim putem saznam neke godine rodjenja.No sav moj trud je da nadjem tacnu godinu rodjenja Steva i ko je njegov otac.Za selo imam kopiju popisa 1863 i moji podaci se slazu sa popisom.Molim da li mogu da dobijem popise u selu Izbenica Varvarin ovim putem.Prema mojim proacunima Panta bi trebalo da je rodje oko 1500 do1600god.Hvala

    Odgovori
  • mata.milovanovic

    Krsna sava Pantinih potomaka je sv,Sergije i Vakho / Srdjevdan.Potomci zenskog roda preuzeli su slavu po muzevljovoj liniji,a ako su u miraz poneli neki posed zemlje onda samo obelezavaji preslavljuju.Hvala Mata.

    Odgovori
  • Milovan Cicvaric

    Kad ce ovi tefteri biti ovde na internetu , izgleda pre ce Hrvati objaviti srpske teftere nego mi Srbi kao i sve drugo ?

    Odgovori
  • zorantucen

    Interesuje me poreklo prezimena Tucen c nije c nego kao casa,i ja mislim svi koji ga nose su mi naj blizi rod.

    Odgovori
  • ashaver

    Lepo je tragati za precima i lepo je da postoji Arhiv koji u tome pomaže građanima, u granicama svojih mogućnosti. Bilo bi idealno da su tefteri i registri dostupni na Internetu, ali to sve košta, a naša zemlja je siromašna, opustošena nevoljama i ima druge prioritete. Zato bi, možda, Arhiv mogao da razmotri i eventualno koordinira osnivanje onlajn registra, koje bismo svi mi finansirali, pretplatom. Svima bi se ipslatilo i Arhivu, jer bi se smanjio broj ljudi koji traže pomoć u svojim istraživanjima, i nama, koji tražimo podatke, a ne živimo u prestonici, jer ne bismo morali da putujemo (hiljade nas) zbog toga u Beograd, a i državi, koja će – kad tad – morati da digitalizuje matična dokumenta, da bi se družila sa ostalim evropskim državama. Takav, onlajn registar, radio bi na bazi godišnje pretplate, koja bi omogućavala kontinuitet u digitalizaciji (nimalo naivan proces) i, istovremeno, ne bi opterećivala one kojima takva usluga nije potrebna (dok im ne ustreba).
    Pošto se Arhiv obogaćuje svakim danom, sve će teže biti napraviti taj jedinstveni registar kasnije.

    Odgovori
  • Milovan Cicvaric

    Valjda je sazrelo vreme kad me na primer interesuje popis stanovnistva Srbije iz 1863g. Taj popis nadem na stranicama interneta ili u arhivu drugih gradova kao na primer Uzica . Ugledajte se na druge napredne drzave .

    Odgovori
  • vladimir

    Aako je neko npr umro 1840 sto je XIX vek, a rodio se u XVIII veku ,da li je zabelezena godina rodjenja?

    Odgovori
  • Nenad Spasić

    Ja sam veoma brzo došao do podataka koje sam tražio u Arhivu Srbije za popis iz 1884. godine, verovatno sam imao sreće. Samo nije tačno da postoji spisak nosilaca albanske spomenice u Arhivu Jugoslavije. Taj spisak ne postoji nigde, nijedan arhiv ga ne poseduje…
    Da li postoje turski tefteri za Niški i Leskovački okrug ??

    Odgovori
  • Dejan

    Hteo bih da pitam u vezi popisa stanovništva Srbije iz 1834 godine, na ovom linku http://www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2012-018.pdf nalazi se naucni rad koje posvecen popisima stanovnistva Srbije iz 19 veka, sta je od njih sacuvano u potunosti itd.

    Vidi se da je od popisa iz 1834 godine sacuvano upotpunosti samo:

    Preserved 1834 census microdata
    County, district
    Jagodinski okrug, Temnićka kapetanija: 38 villages (out of 64), 2061 households.
    Krajinski okrug, Krajinska kapetanija: 26 villages (out of 47), 2347 households.
    Krajinski okrug, Ključka kapetanija: 21 villages, 1288 households.
    Požarevački okrug, Pečka kapetanija: 20 villages, 1321 households.
    Šabački okrug, Posavska kapetanija: 35 villages, 1319 households.
    Beogradski okrug, Turijska kapetanija: 21 villages, 880 households.
    Požarevački okrug, Moravska kapetanija: 24 villages (out of 49), 1254 households.

    Pa me zanima u kojim se defterima nalazi gradja za Krajinsku i Kljucku kapetaniju Krajinskog okruga.

    Zamolio bih za pomoc ako neko zna da mi objasni, posto vec dva dana moj prijatelj to trazi za mene a nemoze da nadje gde se nalazi detaljan popis porodica sela iz tih kapetanija.

    Unapred se zahvaljujem,
    Pozdrav,
    Dejan

    Odgovori
  • Vladan Škodrić

    Draga Ljubinka, ja sam Škodrić iz sela Šljivovica, opština Čajetina i planiram da dođem u Arhiv Srbije jer sam počeo sa istraživanjem porekla i izrade porodičnog stabla za Škodriće. Inače većina nas u Škodrićima slavi 16.11. odnosno Đurđic a jedan deo njih i Jovandan 20.01. Nadam se da ćete mi pomoći u istraživanju. Pozdrav!!!

    Odgovori
  • Jele

    Dobro veče, ja sam od Ješića iz sela Vlakča, opština Kragujevac. Usmeno predanje moje porodice se usled dugog vremenskog intervala prekinulo u međuvremenu, te ja sad ne znam kako se zvao moj predak, Karađorđev savremenik, i od kad do kad je živeo. Porodica je potekla od Kulića iz Pristojnog Oraha, Piva.
    Moji najdalji preci su dva brata, Novak (1833-1905) i Dimitrije (1838-1904). Zanima me kako su se zvali njihov otac i deda i naravno njihove godine života. Njihova majka se zvala Milina (rođena 1793.). Zahvalan u napred.

    Odgovori
  • Perica đorđević

    Zovem se Perica Đorđević iz Niša.Poreklo je iz Kumarva tada kod Vranjske Banje,po usmenom predanju moje prezime je od brata Đorđa,a druga dva su Marinko i Ilija.Došli i osnovali selo Kumarevo,ne znam kada i ne znam njihovo prezime.To me interesuje.

    Odgovori
  • Milan

    Molm svakog koji nesto zna o popisu stanovnistva iz 186..i neke iz Raske ,selo Sebimilje,iznad Trnave ,ka vrhu raske strane Golije,za prezime Lukovic.U selu Sebimilju zive i Ivanovici i navodno Lukovici vode poeklo od Luke Ivanovica ako je to uopste tacno.Lukovici kao i Ivanovici slave Djurdjic kao glavnu salvu,predslava nam je Djurdjevdan ,zavetina Sv.Trojica.Bilo koji trag molm Vas…..

    Odgovori
    • Jele

      Dobro veče.
      Može li neko ovde da mi kaže ima li kakvih haračkih teftera, teftera iz čibuka, popisi bilo kakvih poreskih obveznika za selo Vlakča, kod Stragara, opština Kragujevac, i da mi ako može napiše imena i godine mojih predaka koliko su imali kad su ti tefteri nastali…
      Zanima me da otkrijem moje pretke, dva pretka tj. dve generacije ispred braće Novaka ( umro 1.11.1905.) i Dimitrija ( umro 15.12.1904.) Ješića. Ti tefteri vodili su se od 1815. do 1848. god.
      Zahvalan u napred.

      Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top