Попис Клишког санџака из 1550. године (Зрмања и Истрија) Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској З Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској З Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Попис Клишког санџака из 1550. године (Зрмања и Истрија)

Попис Клишког санџака из 1550. године (Зрмања и Истрија)

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави

НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу.

 

НОВИ ХАСОВИ

Његове екселенције Цара, чувара свијета, нека потраје његова власт, преко ријеке Крке, у кадилуку Скрадин, у ливи Клис

 

  1. 4.     НАХИЈА ЗРМАЊА ИСТРИЈА
  • Овај додатни назив Истрија означава да је становништво те нахије насељено Власима Истрије. Наиме, једна скупина Влаха доселила се у првој половини XVI стољећа из Истре у сјеверну Далмацију унутар граница Османског царства. Ова скупина Влаха занимљива је по томе што њено досељење у то вријеме представља обрнут смјер кретања у односу на влашке миграције тог времена, а и касније. Уписивање Влаха Истрије у дефтерима представља изузетак у дипломатичкој структури пописних дефтера. О овоме више види: С.Бозов “Власи Истрије на подручју сјеверне Далмације у пописним дифтерима XVI стољећа“, ПОФ 40/1990, Сарајево 1991., с. 243-257.

 

Село ЧЕЛОПЕК, припада Зрмањи и Истрији. У старом дефтеру је у овоме селу било уписано шест Влаха немуслимана.  Кад је вршена контрола установљено је да ниједног од њих овдје нема и да су сви раније одбјегли, а њихове земље су остале пусте. Примићур села Жежевић Вукша, син Милишића, довео је неколико номада који су раније били изван дефтера. Они су оспособили два запуштена млина и тражили да плаћају њихове порезе по 30 акчи. Пошто су за државну благајну платили тапијску пристојбу 600 акчи, уписани су у дефтер. (Кућа: 3, млинова: 2 по 30, пристојба 60)

  • Насеље Челопек данас не постоји. Налазило се југозападно од Книна.

–        Радојина, син Берасава

–        Радојина, син Драгише

–        Степан, син Марка

–        млин у руци Маричина, један млин

–        млин у руци Ђурице Поробана, један млин

 

Село ЗАГАЈЕ (ЗАХАЧА, ЗАЧАЧА) (Кућа: 3, примићур: 1)

–        Степан, син Радована, примићур

–        Гргур, син Нике

–        Будисав, син Брибића

–        Божин, син Павела

 

Село КОЧЕВИЋ, припада Зрмањи и Истрији, џемат споменутог примићура Степана, сина Радована (Кућа: 3)

  • Данас дио села Ервеник, сјеверозападно од Книна

–        Миловац, син Јована

–        Радосав, син Јована

–        Лука, син Мартина

 

Село БОШЊАК, припада Зрмањи и Истрији, џемат споменутог примићура Степана, сина Радована (Кућа: 5)

–        Петар, син Радована

–        Иван, син Доборчића (?)

–        Матија, син Степана

–        Радован, син Добре

–        Иван, син Радосава

 

СВЕГА:

села 4

кућа 14, свака кућа по 150, пристојба 2.100

млинова 2 по 30, пристојба 60

примићур 1

 

ИЗВОР: Попис Клишког санџака 1550. године.  Обрадили: Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић. Приредила Бехија Златар Сарајево, 2007. За портал Порекло приредио Александар Маринковић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top