На данашњи дан: Рођен певач Ђорђе Марјановић

30. октобра 1931. – У Кучеву рођен легендарни српски певач Ђорђе Марјановић, којег публика памти по енергичним наступима. Био и остао омиљен у Русији

Ђорђе Марјановић је студирао и апсолвирао фармацију. Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ се одмах претворило у опште одушевљење. Он је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику. На фестивалу, Београдско пролеће у Дому синдиката, по мишљењу публике неправедно му је одузето прво место и незадовољни „Ђокисти“ су на тргу Маркса и Енгелса (данас Николе Пашића) направили демонстрације и уличне нереде, тако да је милиција морала да интервенише. Да би некако смирио разбеснелу масу Ђорђе се попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима.

Прве ЛП грамофонске плоче Ђорђа Марјановића (продукција ПГП РТБ) су биле „Музика за игру“ и „Мустафа“. Омоте за њих обликовао је истакнути српски дизајнер Љубомир Павићевић Фис.

По Србији су постојали клубови обожаваоца Ђорђа Марјановића, Ђокисти, које је он редовно обилазио, руковао се са народом, сликао са бебама, а школској деци прегледао задатке!

У тадашњем Совјетском Савезу Ђорђе је био апсолутно најпопуларнији певач. Певао је у највећим дворанама и био дочекиван као краљ! На једном од тих путовања Ђорђе је упознао и своју супругу Ели са којом има троје деце.

Иако скромнијих гласовних могућности, Ђорђе је на време схватио важност сценског наступа тако да је био и остао најпопуларнији и најуспешнији поп певач са ових простора.

Неки од његових хитова су: Милорд, Девојко мала, Романа, Ђаволи, Дирлада, Лазарела, Натали.

Појављивао се и у неколико филмова где је углавном глумио певаче.

Дана 14. априла 1990. је доживео мождани удар на концерту у Мелбурну (Аустралија) где је био гост Лепе Брене. Удар је доживео на сцени док је певао песму „Мене нема ко да жали“. После тога једно време остао је потпуно без говора. Касније му се говор повратио у извесној мери тако да може да прича али отежано.

Упркос болести на инсистирање својих обожавалаца приређивао је концерте где је углавном певао са гостима и на плејбек своје старе хитове. Појављивао се и на концертима других певача и као гост на телевизији. Опростио се од музичке публике и публике уопште 31. маја 2004. концертом у центру Сава.

Од награда и признања добио је: Златну плакету Београда, Орден рада, Орден заслуга за народ са сребрним венцем. Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР.

ИЗВОР: Википедија