Na današnji dan: Umro kralj Milutin Reviewed by Momizat on . 29. oktobra 1321. - Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekono 29. oktobra 1321. - Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekono Rating: 0
You Are Here: Home » Današnji dan » Na današnji dan: Umro kralj Milutin

Na današnji dan: Umro kralj Milutin

29. oktobra 1321. – Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekonomski i kulturni razvoj, postavljene su osnove zakonodavstva i državne uprave. Podigao je i obnovio više crkava i manastira (Gračanica, Nagoričino).

Stefan Uroš II Milutin Nemanjić (rođen oko 1253. godine,  a umro u Nerodimlju 29.10.1321) je bio kralj Srbije (1282— 1321) i jedan od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku. Pripadao je dinastiji Nemanjića i bio je mlađi sin kralja Uroša I (1243 — 1276), mlađi brat kralja Dragutina (kralj Srbije 1276 — 1282, kralj Srema 1282 – 1316) i otac kralja Stefana Dečanskog (1322 — 1331).

Tokom njegove skoro četrdesetogodišnje vladavine, kraljevina Srbija je otpočela svoje značajno širenje ka jugu na račun Vizantije sa kojom je 1299. godine uspostavljena nova granica na liniji Ohrid—Prilep—Štip (koje su držaliVizantinci), čime je srpskoj državi priključen severni deo današnje Albanije i veći deo današnje Republike Makedonije. Pored toga, vodio je uspešne ratove sa Bugarima, od kojih je trajno osvojio Braničevo sa Kučevom, iTatarima.

Posle Dragutinove smrti 1316. godine došao je u sukob sa kraljem Mađarske Karlom Robertom (1310 —1342) zbog zauzimanja poseda svog brata i tada je izgubio Mačvu i Beograd (1319), ali je uspeo da zadrži Rudnik iBraničevo. On je prvi kralj Srbije koji postaje ozbiljan politički faktor u regionu, koji sklapa ofanzivne saveze, ali i biva meta jakih saveza okolnih država. Uporedo sa tim, ženidbama je uspeo da obezbedi osvajanja iz uspešnih ratova sa Vizantijom i Bugarima, dok je sukob sa Tatarima okončao slanjem svog sina-naslednika Stefana kao taoca.

Na unutrašnjem planu je izvršio promenu sa raškog skromnog dvora, ceremonija i titula na vizantijsko uređenje sa raskošnim dvorom. Podigao je i obnovio veći broj manastira i crkava među kojima se izdvajaju Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Kraljeva crkva u Studenici, Bogorodica Trojeručica u Skoplju, Staro Nagoričane i njegova zadužbina Banjska na prostoru njegove države, odnosno manastirska crkva u Hilandaru na Svetoj Gori van njegove države. Paralelno sa razvojem sakralne arhitekture koja je u njegovo doba dobila novi oblik poznat kao Vardarski stil, razvijala se i fortifikaciona arhitektura u kojoj su najznačajniji dometi manastirsko utvrđenje u Hilandaru i proširenje Beogradske tvrđave gradnjom Zapadnog Podgrađa sa pristaništem (mada ima onih koji to proširenje pripisuju i Stefanu Dušanu (kralj 1331 — 1346, car 1346 — 1355).

Zbog svog zadužbinarskog delovanja je kanonizovan dve i po godine nakon smrti i proglašen Svetim kraljem, a njegovo žitije je napisao njegov saradnik i kasniji arhiepiskop srpski Danilo II (1324 — 1337)[3].

Ženio se čak pet puta, poslednji put Simonidom 1299. godine i iz tih brakova je imao dva sina Stefana i Konstantina i dve ćerke Anu (Nedu) i Caricu (Zoricu). Iako je značajno proširio i ojačao srpsku državu i uveo vizantijsko uređenje u nju, nije uspeo da konsoliduje unutrašnje prilike u zemlji, tako da je posle njegove smrti došlo do građanskog rata. Protiv njegovog zakonitog naslednika i mlađeg sina Konstantina pobunio se stariji sin Stefan, a u borbe oko prestola se uključio i Dragutinov sin Vladislav koji je prema Deževskom sporazumu iz 1282. godine trebao da nasledi Milutina. Rasulo u zemlji je bilo toliko da se pojedina vlastela jednostavno otcepila (kao Branivojevići u Zahumlju), a bande pljačkaša su napadale čak i povorku koja je prenosila Milutinovo telo u njegovu zadužbinu manastir Banjsku.

IZVOR: Vikipedija


Komentari (2)

  • Milenko Djordjevic

    NERODIMLJE
    Mesto rodjenja mnogih srbskih vitezova , mesto rodjenja mocnih umnih i razumnih, uticajnih ljudi i to su Srbi znali jos iz anticko vreme.A kako je nastao naziv : NE RODIM LJE . Ne rodim – znacenje je isto i danas , ali rec LJE u starim vremenima imalo je znacenje – djubre.
    Danas kazemo idem u VC, pre toga, idem u KLOZET, mnogo ranije, idem u NUZNIK , ali mnogo pre toga (a u nekim selima govorilo se i u dvadesetom veku), idem NA PO LJE- znacilo je idem da podjubrim prirodu.Prema tome naziv Nerodimlje dale su zene tog mesta izrekom :“ne rodimdjubre“
    jer su deca uve bila na ponos roditeljima .
    A ja se pitam dali je Nina Belov dobio nadimak Nebrod ili Nemrod u nekim zapisima, po mestu rodjenja sto se zadrzalo do danas da pored imena stoji i odakle je .
    Nerodimlje nije bilo zla kob Srba gde se deca nisu radjala kako danas neki misle vec ponos naroda . Ime NI NA-znaci nije NA-zena koja nudi hrani , vec junak sin belog boga-dobrog boga , kasnije i proglasen od nekih naroda za boga (BAKa) jer je uspeo da zavede red i stvori prvo uredjeno drustvo od Indije do izvora Dunava i Atlantika . Dali naziv NEBROD moze da doprinese drugim dokazima da je krenuo u oslobadjanje svog naroda i osvajanje necivilizovanih iz Srbije .

    Odgovori
  • nerodimac

    Poštovani Milenko, veoma interesantna vam je ova predpostavka o imenu sela NERODIMLJA i ja pošto sam iz tog čuvenog mesta i već oko 8 godina pišem knjigu o tom selu i prvi put čujem objašnjenje o imenu sela. Ne mogu da kažem da ovo nije tačno ali istorijski gledano nema baš podlogu za takvo razmišljanje ali RODIMĐUBRE je baš nelogično za bilo šta a kamo li ime za mesto. Drago mi je što neko i dalje priča o Nerodimlju i što nije zaboravljeno, ali ako imate još neki podatak o Nerodimlju pišite ili ovde ili na nerodimlje@gmail.com. Hvala unapred i pozdrav i svako dobro…

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top