13. oktobra 1967. – U Beogradu umro inženjer mašinstva Dobrivoje Božić, pronalazač i konstruktor prve savremene kočnice za kočenje železničkih vozila.
Dobrivoje (Savatija) Božić rođen je u Raškoj, 23. decembra 1885. godine.
Studirao je na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu i Drezdenu. Jedan od profesora mu je bio i Rudolf Dizel. Nakon završenih studija 1911. godine vratio se u Srbiju.
Prvi posao dobio je u železničkoj radionici u Nišu. Odmah je i započeo istraživački rad na temu kočenja železničkih vozila. Božić je znao da je kočnica, kao uređaj železničkog vozila, od samog početka, 1770. godine, (pokretanje vozila na paru) i pojave prve lokomotive 1813. godine, komplikovan problem za razvoj šinskih vozila po osnovu povećanja brzine kretanja i nosivosti. Pre njega je samo Džordž Vestinghaus 1869.godine konstruisao kočnicu na zbijeni vazduh, sa direktnim dejstvom i unapredio je 1872.god. kao jednokomornu, automatsku kočnicu sa indirektnim dejstvom.
Zbog prvog svetskog rata, privremeno je prekinuo svoja istraživanja. Nastavio ih je nakon rata, radeći u Kraljevu, Beogradu i Zagrebu.
Međunarodnoj uniji železnica, svoje rešenje kočnice železničkih vozila, prijavio je preko železnice Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testiranja, na pruzi Zagreb-Rijeka, i otpora njegovom rešenju od strane Nemaca i Francuza 1928. godine priznat je njegov patent sistema kočenja, kao čuvena kočnica «Božić».
Božić je svojim izumom razrešio do tada nerešive probleme kočenja vozova poput: rešenja rasporednika (glavni uređaj kočnice) sa tri radna pritiska, povećanje probojne brzine vazduha u glavnom vazdušnom vodu (duž voza) sa 80 na 150 m/sek, rešenje problema postepenog otkočivanja voza, rešenje neiscrpnosti kočnice voza tokom kočenja, rešenje prepunjenja radne komore, rešenje problema automatske promene sile kočenja u zavisnosti od opterećenja železničkog vozila.
Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna pritiska).
Konstruisao najefikasniji kočnik (vodeći uređaj kočnice) kojim se sa lokomotive upravlja kočnicom voza. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila su ostala kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju.
Kočnice, danas velikih proizvođača, su upravo usavršene kopije kočnice «Božić».
Za vreme Drugog svetskog rata Dobrivoje i njegova supruga Radmila, prebegli su sa sinom Draganom u Kanadu. Pošto je, nakon odlaska preko okeana proglašen za izdajnika, državna vlast je Dobrivoju Božiću oduzela svu imovinu, među kojima i porodičnu kuću u ulici Krunska 69 u Beogradu, gde se trenutno nalazi sedište Demokratske stranke. Godine 1950. u kanadskom mestu Kingston rođen im je sin Branko Božić. Dobrivoje i Radmila su se razveli nedugo nakon rođenja drugog sina.
Dobrivoje je ostao na američkom kontinentu sve do 1964. godine kada se vratio u Beograd. Tu je i preminuo, 13. oktobra 1967. godine.
IZVOR: Institut “Kirilo Savić”, Vikipedija
Komentari (0)