MISAO DANA
Gospodo, ne zavaravajte se! Srbi ne ljube one koji ih drže pod jarmom.
* * *
Nemam poverenja u Srbe i njihove vođe čak i kada mi ovde, u Beču, ljube skute. Nemam vere u njih, ali su mi potrebni.
* * *
Teško je Srbe staviti u svoju službu i pregovori sa njima su naporni. Naporniji čak od pregovora sa mnogo većim evropskim silama.
* * *
Moji podanici su uglavnom zadovoljni mojom vladom. To ne važi samo za srpske krajišnike koji su veoma zahtevni i stalno traže kulturne, političke i verske slobode, kao da ih mi nismo primili k našoj carevini da bi branili naše granice od Turaka, već da im dodelimo u vlasništvo deo državne teritorije Monarhije.
* * *
Treba se čuvati Srba. Oni jesu zemljoradničko-ratnički narod, ali lukavština im viri iz očiju.
Marija Terezija
20. oktobar 2012. u 15:16
Peđa
Skoro, potpuno tačno.
1. maj 2013. u 11:57
Anonimno
* Izmedju ostalih,malo po malo,delovanje da bude obostrano poštovanje i ljubav izmedju Muslimana i Srba.Biblija jeste puna muslimanskih imena,odnosno i Muslimani jesu Božiji narod i jesu Bogom blagosloveni,ljubljeni i voljeni.Kada jesmo kršteni u ime Oca,Sina i Svetoga Duha,onda jesmo u Hristu,i nismo svoji,jer smo drugačiji,i jesmo predivni dar Gospodnji.Budimo predivni pred Bogom,ugadjajući Bogu,jer ko ugodi Bogu,izvrstan je ljudima.Na svemu,za sve i zbog svega hvala i slava Bogu i Hristu *
28. avgust 2017. u 11:20
vojislav ananić
Povodom 300. godišnjice rođenja Marije Terezije
Reformatorka srpske graničare pretvorila u kmetove
Navršila su se tri veka od rođenja Marije Terezije, čuvenog državnika i reformatora habzburške imperije. Južne krajeve monarhije, nastanjene Srbima, kultivisala je kopanjem kanala, praveći od močvare žitnicu i ušorila sela, ali je Srbi pamte i kao vladarku koja im je učinila veliku nepravdu, zbog koje su se mnogi iselili u Rusiju
Dalekovida vladarka, jedina žena na vladarskom prestolu u istoriji Habzburške monarhije, carica bez krune, majka trinaestoro dece… U takvom istorijskom ramu Mariju Tereziju (1717-1780) pamti veći deo Evrope i nizom prigodnih svečanosti ove godine obeležava tri veka od njenog rođenja.
Mada je znatno uticala na istoriju dela Srba, na našem jeziku, iz pera srpskih istoričara, ne postoji nijedna biografija koja bi se u stručnom pogledu mogla nazvati prihvatljivom.
– Istina, na srpski jezik prevedena su dva romansirana životopisa o Mariji Tereziji autora Gertrude Fuseneger i En Ticija Lejtiha. U tim knjigama može se pročitati ponešto o političkom značaju carice, a ni reči o Srbima – kaže dr Branko Bešlin, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, potpredsednik Matice srpske i autor, među ostalima, i knjige „Evgenije Savojski i njegovo doba”.
Marija Terezija bila je legendarna ličnost ne samo Habzburške monarhije, nego i evropskih razmera. Evropa, uključujući i Srbe, pamti uglavnom dva habzburška vladara Tereziju i njenog potomka Franju Josifa, koji su već samom dužinom vladavine obeležili epohu. Ona je na prestolu provela 40, a Franjo Josif 68 godina.
Po mnogo čemu Marija Terezija bila je netipičan izdanak svoje loze. Za razliku od prethodnih generacija Habzburgovaca koji su se kroz niz generacija međusobno ženili i udavali već u drugom kolenu, Marijini roditelji nisu bili srodnici. Otac joj je bio katolik, a majka protestantkinja sa severa Nemačke, koja je u suzama prešla u katoličanstvo. Mariju su vaspitavali jezuiti, volela je muziku i teatar, ali nije imala široko obrazovanje.
Sa nepunih 19 godina udala se za Franca Štefana, lorenskog vojvodu.
Mada na supruga nije mogla da se osloni ni kao na državnika, ni kao na vojnika, prema njemu je osećala veliku ljubav, tolerisala mu bračna neverstva, pisala mu nežna pisma i bila vrlo posvećena supruga i majka. Od svoje 20. do 39. godine rodila mu je 16 dece, među kojima su čuvena francuska kraljica Marija Antoaneta i dvojica sinova koji su postali carevi.
Uobičajeno je da Mariju Tereziju nazivaju caricom, mada ona nikada nije bila krunisana. Habzburška princeza bila je vladarka, nadvojvotkinja Austrije i, između ostalog, kraljica Mađarske i Češke. Imala je samo 23 godine 1740. kada je stupila na austrijski presto. Tada je već bila majka troje dece.
Zvanični vladar bio je njen suprug Franc Štefan, ali on se nikada nije ozbiljno posvećivao svojim zaduženjima, pa je sama upravljala monarhijom. Pet godina po njenom dolasku na presto, kada je njen suprug postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija, kao i svaka supruga cara, dobija titulu carice i tako postaje jedina žena vladarka u monarhiji.
– Konačno Habzburzi imaju jedno pravo muško, i taj je žena! – uzviknuo je tada Fridrih Drugi Pruski (1712-1786), koji je bio na glasu kao najveći caričin protivnik.
Poput svojih predaka, Marija Terezija vladala je brojnim zemljama i narodima koje nisu spajali ni zajednički jezik, ni kultura, ni državna uprava, valuta ni privreda, nego samo ličnost vladara.
– Carica je imala težak zadatak da zemlje na potezu današnje Austrije, Slovenije, Češke, Moravske, Belgije, Severne Italije i Banata, drži na okupu. Srbima je vladala u svojstvu mađarsko-hrvatske kraljice – objašnjava profesor Bešlin.
Od kada su Srbi stupili na istorijsku pozornicu, pa do Velike seobe 1690. godine, sav njihov kulturni i politički život odvijao se u okviru vizantijske civilizacijske sfere, a potom je usledilo prilagođavanje potpuno novom kulturno-političkom obrascu u Podunavlju, koje su neki naši istoričari nazvali „barokizacijom srpske kulture”.
To je bilo jako izraženo u vreme vladavine Marije Terezije, koje Austrijanci, ponosni na tu epohu, zovu „herojskim dobom” zbog ratnih podviga, znatnog proširenja monarhije i potpunog preobražaja jugoistoka Evrope.
U celoj monarhiji ukinula je procese protiv veštica i zabranila nošenje preminulih žitelja u otvorenim kovčezima, kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti. Godine 1774. naredila je redukovanje crkvenih praznika, kojih je u to vreme bilo čak oko 200 godišnje.
Jedan od načina da se popuni monarhijski budžet bio je otkup statusa Slobodnog kraljevskog grada. Taj status je nosio i privilegije u obliku samostalne vlasti, prava za naplatu carina i „pravo mača”, odnosno sopstvenogna sudstva. U Ugarskoj je krajem XVII veka bilo 32, a 1828. godine čak 52 naselja sa statusom Slobodnog kraljevskog grada.
Privilegovane statuse Srba doveo je u pitanje naslednik Marije Terezije, Josif Drugi. Pred njima je bila borba duža od veka za prisajedinjenje matici Srbiji.
IZNEVERENI SRBI U UGARSKOJ
Jedan od razloga zbog kojih Srbi nisu bili zadovoljni vladavinom Marije Terezije leži u činjenici da je Mađare, koji su se u ratu za austrijsko nasleđe iznenada pokazali lojalnima, nagradila ukidanjem Pomoriške i Potiske vojne krajine. Srbi, koji su u tim borbama podneli velike žrtve, smatrali su se izneverima. Za njih je to ujedno značilo i gubitak povlašćenog statusa graničara i vojnika i srozavanje na status kmetova. Srbi su se žestoko suprotstavljali prevođenju u „paoriju” što je u to vreme bio vrlo uvredljiv naziv. Sve to rezultiralo je nemirima, pobunama i iseljenjem dela Srba u nove krajine prema Banatu i u Šajkašku. Oko 5000 naših razočaranih predaka tada se iselilo u Rusiju.
ISKORENILA HAJDUČIJU
Nadimak „reformatorka” Marija Terezija zaslužila je time što je uspela da iskoreni hajdučiju i razbojništvo, koji su uzeli maha posle dugotrajnih ratova. Takođe, prirodno okruženje na području današnje Vojvodine pripitomila je skraćivanjem tokova reka i prekopavanjem kanala, što je bio preduslov da panonska močvara postane današnja žitnica. I naselja su dobijala savremeniji oblik, pojavila su se ušorena sela i gradovi, podsticana je privreda.
IZVOR: SRPSKE NEDELJNE NOVINE, Budimpešta, 2017, br. 32-33, str. 8