10. oktobra 1918. – Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića počela je operacije za oslobađanje Niša u Prvom svetskom ratu. Grad je zauzet 12. oktobra, a austrougarska vojska primorana je da se povuče ka severu.
Pred početak Prvog svetskog rata 1914. godine u Niš su prešle Vlada i Narodna skupština, a grad je bio ratna prestonica Kraljevine Srbije od 26. jula 1914. do 16. oktobra 1915. godine.
Srpski premijer Nikola Pašić je 28. jula 1914. godine u Nišu dobio telegram o austougarskoj objavi rata Srbiji. Kasnije iste godine, 17. septembra, potpisuje tajni ugovor o savezništvu sa albanskim političarem Esad-pašom.
Na dan 7. decembra 1914. godine Narodna skupština je na zasedanju u Nišu donela tzv. Nišku deklaraciju o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca.
Prva bugarska armija zauzela je Niš 6. novembra 1915., dok su Bugari 17. novembra formirali Moravsku vojno-inspekcionu oblast. Okupirani grad 27. januara 1916. godine posetio je namački car Vilhelm II da bi se sastao sa bugarski carem Ferdinandom I.
Ustanici su se u toku 1917. godine našli manje od 10 km od Niša, tako da su se tamošnje okupacione vlasti uplašile. Na ustanike su poslate dve vojske da se obračunaju sa njima. Prva vojska pod komandom lokalnog zapovednka okupacone vojske oko Blaca nije urodila plodom, a druga vojska, austrugarska izviđačnica (patrola), je poražena i desetkovana od Vojinovićevih ljudi, a ustanici su 7. marta osvojili Blace.
U januaru 1918. godine svako u Nišu je bio ubećen da je bugarska okupacija kratkog veka i da će se srpska vojska vratiti. Saveznici dolaze 10. oktobra 1918. godine do Niša kojeg drži Makenzen. Potukavši 11. nemačku armiju, koja je 1915. godine zauzela Beograd, Niš oslobađaju 12. oktobra 1918. snage Prve srpske armije na čelu sa vojvodom Petrom Bojovićem.
Vojvoda Bojović je do juna 1918. bio načelnik štaba Vrhovne komande, ali je dao ostavku na to mesto zbog nesuglasica sa generalima Antante oko pitanja širenja Solunskog fronta. Tada se vratio na položaj komandanta Prve armije, koja je prvo probila neprijateljske linije na Solunskom frontu i napredovala duboko u okupiranu teritoriju.
Vojvoda Petar Bojović je preduzeo Nišku operaciju i izbacio neprijatelja iz Prokuplja i Niša 11. oktobra, a na čelu Dunavske divizije je 1. novembra ušao u oslobođeni Beograd.
IZVOR: Vikipedija
20. novembar 2018. u 08:10
Vojislav Ananić
Članovi njegove porodice su posle rata žigosani kao narodni neprijatelji i ponižavani
Bojovićeva supruga Mileva pisala je 26. aprila 1946. godine komunističkom vođi Josipu Brozu pismo u kojem ga je molila da joj kaže gde joj je zatvoren sin i zašto je uhapšen, a nikome nije učinio zlo. Josip Broz, nije udostojio odgovora ženu srpskog vojvode.
Mileva je umrla 1956. godine, pre nego što je njen sin Dobrica izašao iz zatvora.
20. novembar 2018. u 08:12
Vojislav Ananić
Legendarni srpski komandant je sahranjen bez ikakvih vojnih počasti u porodičnu grobnicu u prisustvu porodice i najbližih prijatelja.
Sahrani nije prisustvovao niko od poštovalaca
Petar Bojović je jedini srpski vojvoda koga su ponizili unuci njegovih ratnika iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Sahranjen je na beogradskom Novom groblju, u porodičnoj grobnici, koja se u pogrebnim knjigama vodi kao grobnica trećeg reda.
O vojvodi Bojoviću se ćutalo tokom komunističkog režima
Na nadgrobnom spomeniku bili su uklesani samo ime, prezime i vojni čin, koji su se iz daljine teško mogli uočiti, pa je 1989. godine Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine postavilo spomen bistu.
20. novembar 2018. u 08:14
Vojislav Ananić
Rehabilitacija vojvode Bojovića počela je relativno nedavno. U Novoj Varoši je 1997. godine na Vidovdan otkriven spomenik u znak zahvalnosti za sedam ratova u kojima je učestvovao.
Njegov najmlađi sin Dobrica je 26 vojvodinih odlikovanja 1950. godine zaveštao Kosti Rakiću da bi ih sačuvao od komunističke pošasti.
Odlikovanja su prvi put izložena tek 15. septembra 2016. godine u Predsedništvu Srbije.
20. novembar 2018. u 08:19
Vojislav Ananić
“Vojvoda Bojović je vatreni patriota. On je svoj život posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, požrtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdiže i njegove oči koje gledaju pravo u vaše, imaju nečeg melanholičnog. To je nostalgija za otadžbinom i žalost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu„
Arčibald Rajs