Порекло глумца Слободана Боде Нинковића

9. октобар 2012.

коментара: 0

РОЂЕН: У Смедереву, 25. новембра 1956. године

РОДИТЕЉИ: Отац Лазар Нинковић, рођен у Лакташима, машински инжењер; мајка Љубинка Веселиновић, рођена у Смедереву, домаћица.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован (Нинковићи), Митровдан (Веселиновићи)

О ПОРЕКЛУ: Мој отац Лазар Нинковић старином је, као и сви Нинковићи, из Нецвијећа код Требиња. Завршио је војну пиротехничку школу 1941. године у Крагујевцу, а био је машински инжењер. Радио је у старој смедеревској жељезари, да би касније радио на пројектовању смедеревског „Сартида“. Моја мајка Љубинка Веселиновић је пореклом је из Нагоричана поред Куманова, одакле јој је био отац. Била је домаћица, а иначе је феноменално певала. Чак је била на аудицији у Радио Београду и позвали су је да буде солиста, међутим отац за то није хтео ни да чује, јер није хтео да се сели из Смедерева у Београд, и на томе се све завршило.

О ПРЕЦИМА: Очеви родитељи су се звали Љубомир и Мара, а мајчини Трифун и Софија. Очеви родитељи су живели у Лакташима (данашња Република Српска). Они су умрли пре мог рођења. Из приче знам да је деда био занатлија, а баба домаћица. Мајчин отац, иначе обућар прешао је из Македоније (Нагоричана поред Куманова) у Србију, где је у Церовцу, близу Смедеревске Паланке упознао моју баку Софију, која је била домаћица.

О ПРЕЗИМЕНУ: Знам да су наши Нинковићи потекли од извесног Нинка, који је због обрачунавања са Турцима из старе Црне Горе прешао у Крајину, где су његови потомци били граничари. Нажалост не знам како се тај Нинко презивао. Иначе, кад смо већ код приче о Нинковићима, морам да кажем да ми је жао што сам ове године, због болести, пропустио да одем на традиционални сабор Нинковића у Требињу, који се одржава сваке године.

РАТНА ПРИЧА: Очевог оца и мајку, Љубомира и Мару, су усташе убиле, у Другом светском рату, на Козари. Мајчин деда је у Првом светском рату био у бугарском заробљеништву и од последица туберкулозе умро је пре почетка Другог светског рата.

КАКО ЈЕ ОТАЦ ИЗБЕГАО МАСАКР: Мој отац је завршио војну пиротехничку школу у Крагујевцу, и друг га је натерао да се возом врате кући два дана пре него што су Немци починили масакр у Шумарицама. Тако је сасвим случајно избегао страшну судбину својих школских другова. Причао ми је да је плакао као киша када је чуо шта се догодило у Крагујевцу, јер је многе од стрељаних познавао.

ПОРОДИЦА: Са супругом Славицом има две ћерке. Нађа је репрезентативка Србије у одбојци и актуелна европска шампионка (тренутно игра за Волеро из Цириха), а Ања се бави позоришном продукцијом.

БИОГРАФИЈА: Основну и средњу школу завршио у Смедереву. Факултет драмских уметности (глума), уписао у класи професора Миленка Маричића, а дипломирао у класи професора Владе Јевтовића. Од ’86. до ’95. стални члан Позоришта „Бошко Буха“ („Црвенкапа“, „Василиса“, „Чаробњак из Оза“, „Сан летње ноћи“, „Сумњиво лице“). Истовремено игра и у Београдском драмском позоришту, Атељеу 212, Битеф театру, Народном позоришту, Звездара театру. Од 1995. до 2005. стални је члан Југословенског драмског позоришта („Богојављенска ноћ“, „Лажни цар Шћепан Мали“, „Троил и Кресида“, „Буре барута“, „Пуњене тиквице“, „Вишњик“, „Галеб“…), а већ седам година има статус слободног уметника. Иза себе има више од 50 позоришних премијера, и деведесет што филмских, што телевизијских наслова.

Поменућемо улоге у филмовима: “Браћа по матери”, “Ми нисмо анђели”, “Нормални људи”, “Земља истине, љубави и слободе”, “Крсташи”, “Мртав ладан”, “Маде ин YУ”, “Сан зимске ноћи”, “Јесен стиже, дуњо моја”, „Јурњава за срећком“. Као и серијама:“Вук Караџић”, “Доме слатки доме”, “Срећни људи”, “Лирика”, “Црни Груја”, “Дангубе”.

ИЗВОР: Слободан Бода Нинковић за портал Порекло. Прилог написала новинарка Катарина Вуковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.