Порекло презимена, село Блатница (Теслић, РС) Reviewed by Momizat on . Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска) На дваде Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска) На дваде Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Блатница (Теслић, РС)

Порекло презимена, село Блатница (Теслић, РС)

Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска)

На двадесет четвртом километру јужно од Теслића, узводно пратећи кривудаво корито бистре, палнинске љепотице – ријеке Велике Усоре, издераним, рупљивим асфалтним путем стижемо у тихо насеље Блатница угнијеждено у шумовитом подножју три брда – Трогир, Ирлиш и Ђилас, на ушћу двају ријека, Блатнице и Велике Усоре.

Поуздано се зна да је насеље смјештено у овом шумовитом предјелу, на ушћу двају бистрих ријека, постојало још у праисторији и да је човјек овдје живио и према свом знању се користио богатством које је овај предио пружао.

То што се Блатница не спомиње у историјским књигама и документима може значити само да ни у средњем вијеку, а ни првом вијеку турске владавине није била формирана као насеље сеоског типа, већ расута уз ријеку по кућним задругама. У то време, Блатница је била транзитно место, јер је ту ишао коридор од ОРАШЈА – преко Добоја, Тешња и Теслића за Травник.

Блатница је по једном народном предању носила име Златница, по ријеци која је била златоносна, па су је становници, да би заварали траг ловцима на злато, преименовали.

Према другом предању мјесто је добило назив по браћи, босанским великашима Вукашину и Вукмиру Златоносић који су живјели крајем 15. и почетком 16. вијека и господарили овим подручјем.

То да је насеље постојало још и у праисторији као насеље сојеница на боровим трупцима на ушћу Блатнице и Усоре, говоре остаци млинова и ступа за прераду вуне који су пронађени у ископинама уз корита ријека, а исто тако на овом подручју према остацима разних оруђа који су пронађени, закључено је да се вршило ископавање бакра и жељезне руде.

Међутим, насеље се почело развијати тек доласком Аустроугара који су саградили фабрику за прераду дрвета у Теслићу, а вршили експлоатацију шуме по околним подручјима, па и блатничком које је било богато овим природним благом.

Изградили су ускотрачну пругу која је вијугала усорским коритом и којом је воз са четири – пет вагона превозио трупце дрвета до града, а једном седмично и путнике. О његовом постојању и данас свједочи локомотива такозваног воза „Ћире“ бачена крај партизанског гробља у Блатници и заборављена од свих, мада је спомен на нека давно прохујала времена.

Пруга је била у функцији све до 1968. године када је подигнута и замјењена широким макадамским путем, а 1985. саграђен је и асфалтни пут.

За вријеме аустоугарске владавине изграђен је и данашњи хотел који је тада био уствари радничка кантина, те пар мањих кућа у којим су становали радници и велика зграда хидроцентале која је одржавана и реновирана те је то данас мјешаоница сточне хране.

Брза ријека Блатница је у то вријеме покретала и малу хидроценталу чија је снага дању служила за резање дрвета у пилани која се налазила на мјесту данашњег фудбалског игралишта, а ноћу за стварање електричне енергије којом су освјетљаване кантина и кућице, тако да је тачан податак да је Блатница имала струју прије Париза. Касније је та иста хидроцентала покретала електрични млин који је радио осам сати дневно, а од 15 сати послије подне вршено је напајање свих блатничких стамбених и пословних објеката. Блатница је освјетљивана сопственом електричном енергијом све до 1970. када је извршена електрификација комплетног блатничког подручја.

Зграда тадашње жељезничке станице се налази у самом центру насеља и данас је скоро срушена, а од 1947. била је то и зграда поште која је такође имала и телефон. Блатница је свој пуни процват доживјела послије другог свјетског рата па до деведесетих година прошлог вијека.

На стотињак метара од центра путем према Очаушу је мало здање сеоске црквице која је основана 1937. и посвећена светој успомени на Цара Лазара. Својим стилом црква подсјећа на нашу средњовјековну црквену архитектуру. У њеном прелијепом пространом и уређеном дворишту смирај је нашао и скоро саграђен споменик палој младости блатничког и младиковског краја у братоубилачком рату.

Блатница је послије Другог свјетског рата била и општина до 1954. и обухватала подручје од Црне Ријеке па до обронака Вучије планине. Касније је општина укинута и она наставља да се развија као мјесна заједница.

Свакодневно је центар овог насеља врвио од посјетилаца, мјештана, ученика, трговаца и људи разних занимања. О бројности становника говори и податак да је била 21 аутобуска линија према Теслићу и Добоју. Сваких десет минута по једна аутобуска линија до града. Сада аутобуси саобраћају сваких четири сата у току дана, а и то нередовно јер једноставно путника скоро да и нема.

Прије задњег рата сам њен центар је бројао преко 1.000 житеља. Данас је тај број знатно мањи због рапидног одласка становника.

Тако један крај у којем је живот некад био пун радости и љепоте полако постаје све пасивнији и уморнији од терета година које су иза њега.

Времена прохујаше, као да их Усора и Блатница однијеше својим брзацима. Одоше и прођоше у неповрат. Старији Блатничани са сјетом често причају о љепоти живљења некада, међутим, прошлост је прошла, будућност је пред њима неизвјесна, а садашњост тешка и претешка.

Презимена и крсне славе породица са подручја Блатнице и околине:

СТЕВАНОВИЋИ – Сабор Св. Јована Крститеља – ЈОВАЊДАН  20. ЈАНУАР

БЛАГОЈЕВИЋИ (Очауш) – Сабор Св. Јонава Крститеља – ЈОВАЊДАН 20. ЈАНУАР

СТАНКОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

АЛЕКСИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИВУНОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

СИМИЋИ (Трогир) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЦВИЈИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан 6. МАЈ

ПЕТКОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

МАЛИВОЈЕВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЋЕЛИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

САВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЧУПИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ВРЕКИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

РИСТИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЈОКИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ГОТОВАЦ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИФУНОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗИЋИ (Јасеница) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

МИЈИЋИ (Језера) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ВАСИЋИ (Округла) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТЕШИЋИ (Палине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ПЕРИШИЋИ (једна породица) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

БОЖИЋИ (Палине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИВУНЧЕВИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗАРЕВИЋИ (Младиковине) -Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан 6. МАЈ

МАРКОВИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

БЛАГОЈЕВИЋИ ( Блатница) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

СИМИЋИ (Жежеља) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ПАВЛИЧЕВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ДЕВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ДЕСПИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

НИКОЛИЋИ (Блатница) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ЈОВЧИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

МИЛИНКОВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ПЕРАНОВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

МАРКОВИЋИ (Блатница) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

НИКОЛИЋИ ( Младиковине) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ЦРНОВЧИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

СТАНКОВИЋИ (Очауш) – Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

СМИЉАНИЦИ (Jасеница) – Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

ЈЕРИНИЋИ (Младиковине) -Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

ТОМИЋИ ( Жежеља) – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

ЈАНДРИЋИ – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

ИЛИЋ ( Братунац) – Свети НИКОЛА- Никољдан 19.12

ЂУРИЋИ – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

МИЉИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ЋУМУРОВИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ДЕРОЊИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ПАНИЋИ (Подјезеро) – СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ 15.02

МАСАЛ ( Високо) – Усековање главе светог Јована КРСТИТЕЉА

Свакако треба напоменути и презимена која су постала и остала део Блатнице, а то су:

ОДОБАШИЋ

РОМИЋ – важно напоменути породица др. РОМИЋ БРАНКА

СТОЈЧЕВИЋ

 

Према предањима до којих сам дошао у истраживању родослова Стевановић, ево неких занимљивих података за остала презимена блатничког краја:

Презиме Стевановић – настало је по СТЕВАНУ СТЕВАНОВИЋУ

Презиме Маливојевић настало је по хајдуку МАЛИВОЈУ,

Презиме Николић ( Младиковине) настало по хајдуку НИКОЛИ,

Презиме Кузмановић ( Криваја) настало по хајдуку КУЗМИ,

Маливој, Никола и Кузмо били су чланови хајдучке дружине коју је водио хајдук Инђа. Инђа је добио надимак јер је био родом из Инђије.

Презиме Лазић – Добило је презиме по ЛАЗИ Ђиласу који је се доселио из Црне Горе.

Презиме Богданићи – Очауш, добило је презиме по извесном Богдану.

Презиме Марковићи – Очауш , добило је презиме по извесном Марку.

Презиме Мишкићи – Очауш, добило је презиме по извесном Шушку.

Богдан, Марко и Шушко су били рођена браћа из Херцеговини, коју су према предању убили Бега у Херцеговини.

 

 Учесници у ратовима

 Солунци

Блатница:

Јово Јовић

Коста Симић

Милан Симић

Никола Симић

Раде Топић

Јакослав Црновчић

Младиковине:

Никола Ђурић – Зв. Кладар

Цвјетко Тривунчевић – зв. Брко

Миле Савић зв. Пичек

Цвјетко Ђилас,

 

 

Убијени – побијени у борби против фашизма:

Црновчић Бошко. Погинуо 1945. године код Карловца,

Миљић Саво, убијен 1942.године у Бања Луци,

Николић Лазо, погинуо 1945. године код Шида,

Павличевић Мирко, погинуо 1944. године на Сремском фронту,

Ристић Јелена, убијена 1943. године у Блатници,

Симић Зорка, убијена 1943. године у Блатници,

Стевановић Милан, убијен 1943. године у Блатници

Стевановић Милош, уморен у Матхаузену 1943. године

 

Учесници НОБ-а 

Стевановић Душан,

Стевановић Милан,

Стевановић Милош,

Стевановић Млађен

Стевановић Обрад

Стевановић Перо син Димитрије,

Стевановић Станко

 

Затвореници- интернирци;

Стевановић Богдан,

Стевановић Ђурђија зв. Пера

Стевановић Богдан син Богдана,

Стевановић Божица,

Стевановић Даница,

Стевановић Криста,

Стевановић Љиљана,

Стевановић Мира,

Стевановић Станко,

Стевановић Вида,

Стевановић Загорка.

 

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Владимир Стевановић

 


Коментари (28)

  • josip

    samo nastavi ako bih mogao nabavit knjigu

    Одговори
  • mita

    Svaka cast, nadam se da ce knjiga uskoro biti u prodaji. Pozdrav

    Одговори
  • cone

    hmm, zanimljivo, za pohvalu je svako ko se bavi istrazivanjem porekla, jer iziskuje zaista puno vremena. pohvale autoru i saradniku

    Одговори
  • andja

    Zelim da pohvalim saradnika Vladimira Stevanovica i pozelim mu puno uspeha u daljem radu! Lep pozdrav

    Одговори
  • djoko malivojevic

    Stevanovicu, zelim ti mnogo uspjeha za dalje istrazivanje, ovo je stvarno za pohvalu. Samo, mogu ti reci da prezime Malivojevic je jedno od starijih prezimena na blatnickom kraju, ali od tog prezimena su nastali Jankovici, Pejici i Nikolici, bar tako su mi pricali moji djedovi. Puno uspjeha u daljem istrazivanju!!!

    Одговори
  • Panic, Vilovo

    Imas li nekih istorijskih podataka za Panice iz Jezera?
    Svako dobro!

    Одговори
  • Nina

    Da li imate podataka o Pavlovicima iz Ugodnovica?
    Sve najbolje!

    Одговори
    • srevanovic

      Nina,već duze vreme istrazujem rodoslov Stevanovića, pa tako recimo jedan vrlo interesantan podatak za Vas, moj praded Dimitrija se je ozeio iz Pavlovića- Ugodnovića. Tako da intenzivno radim na istrazivanju Pavlovića, tačnije Ugodnovića.

      Одговори
  • Dusko

    Stevanovicu pohvaljujem ti zamisao uz preporuku da bi bilo dobro spomenuti i cetnike iz naseg kraja kao recimo Mikaila Mijic iz Jezera i niz drugi koji su dosta ucinili i spasili ove krajeve od masovnijeg pokolja.
    Takodje ima i neduznih civilnih zrtava bas iz jezera stradali od muslimana iz Serica.
    Zelim ti uspjeh!

    Одговори
  • Aleksic Marinko

    Pozdrav za Vladimira Stevanovica,lijepo je cuti i procitati nesto i o nasoj Blatnici a posebno to sto je vec otislo u zaborav i sto mnoge mladje generacije iz tih krajeva i neznaju..Valjda ces nastaviti i dalje da istrazujes i pises i o drugim prezimenima i zanimljivostima Blatnice i okolnih sela,stoga zelim ti mnogo uspjeha u daljem radu.

    Одговори
  • Nina

    Stevanovicu, puno hvala na podatku. Moj pradjed je bio Nikola Pavlovic iz Ugodnovica. Pomaze li to? Ako imate jos neke informacije, bila bih vam jako zahvalna da mi javite na mail.

    Одговори
    • momo

      Pozdrav…čitajući tekstove o istoriji Blatničkog kraja, naleteo sam ta tvoj komentar gde kažeš da si od Nikole Pavlovića iz Ugodnovića,,,,pošto sam ja rodom iz tih krajeva a davno sam otišao a imam rodbine u Pavlovićima…pa me zanima od kojeg si Nikole..??čiji je Nikola brat, mislim ko ti je još rod u Pavlovićima?

      Одговори
  • Nina

    Cak mislim da mu je vas pradjed bio rodjeni brat

    Одговори
    • Тривуновић

      Тривуновић село Брић
      крсна слава Свети Лука
      Отац Владо(1936) деда Симеун бака Спасенија рођена Жижић
      Мајка Вукосава (1937)рођена Калаковић од оца Неде и мајке Милице рођене Павловоћ

      Одговори
  • Trivunovic

    Za svaku pohvalu da se neko bavi istrazivanjem porekla .
    Ako imate neku informaciju o poreklu prezimena Trivunovic iz sela Bric .

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Хвала Тривуне, ал требао си нам написати макар славу ваших Тривуновића, као и ЋИРИЛИЦОМ, ако је икако могуће. Али, покушаћу с претпоставком.

    Претпостављам да се ради о Тривуновићима слављеницима Ђурђевдана, из села Брић, парохија Угодновић, а спомиње се у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину, стр. 28,29 и 121. Тада је ово селу било 12 кућа са 128 душа, (Блатнице 42 куће са 398 душа) међу којима су били и Тривуновићи.
    Тривуновићи који славе Ђурђевдан спомињу се још у парохијама Радња Доња и Тешањ (Тешањ), Врбљани и Строице (Герзово), Имљани (Травник), Машићи и Романовци (Градишка) као и Стрмица код Власенице.
    Иначе, само у овој митрополији презиме Тривуновић слави 10 различитих слава и спомиње се још на простору око Маглаја, Сребренице и Бугојна.
    Свако добро.

    П.С. Ћирилица је тако лијепа, да љепоте такве нигдје нема.

    Одговори
    • Тривуновић

      Тривуновић село Брић
      крсна слава Свети Лука
      Отац Владо(1936) деда Симеун бака Спасенија рођена Жижић
      Мајка Вукосава (1937)рођена Калаковић од оца Неде и мајке Милице рођене Павловоћ

      Одговори
  • zivko

    STWVANOVICU NE SPOMINJETE PREZIMENA JOVIC I DJURIC.,
    COVJEKA KOJI JE PROVEO 4 GODINE U NJEMACKOM ZAROBLJENISTVU KOSTU MALIVOJEVIC
    UCESNIKA NOB IZ MILJICA I LAZIC DJURDJA SA BUKOVCA
    IMA JOS NEKI IMENA IZ MALIVOJEVICA ……………
    RASPITAJ SE I SA SRECOM

    Одговори
  • Blatnica

    Ne pominje se učesnik nob-a Božo Nikolić iz Blatnice.

    Одговори
  • joco

    За Владимира Стевановића
    Дуго времена истражујем поријекло презимена Ћелић,чији припадници живе на подручју Добоја,али нисам далеко стигао.Ово презиме код православаца среће се на подручју Мркоњића,Прњавора,Добоја и Теслића.Извјесни господин Драган,који је родом из Блатнице,а тренутно живи у Београду,навео ми је неколико имена из тог краја али пошто је веома млад одселио није могао нешто више рећи о том презимену.Замолио бих вас уколико имате нешто више о презимену Ћелић да то подијелимо као и упуте на евентуалну литературу која може бити од користи.Захваљујем на било каквој помоћи.Поздрав

    Одговори
  • Милоје Ђумић

    Прво примедба,
    У попису српских презимена нисте навели презимена Ђумић и Шутић. Породице са овим презименима живе у селу Паковраћу на падинама Јелице и Овчара.
    Да ли знате нешто о пореклу Ђумића?
    Да ли је истина да у библиотеци Матице српске постоји књига о селу Паковраћу написана крајем деветнаестог века? Аутор је неки учитељ Ћосић.

    Одговори
    • Владислав

      Милоје,
      мој деда је Марко Шутић из Паковраћа,да ли имате неке информације када су се Шутићи доселили у Паковраће,и да ли сте сазнали нешто о књизи коју наводите,ако имате неке информације можете ми одговорити на маил адресу [email protected]

      Одговори
  • Danijel

    Поздрав свима

    моји су с очеве стране из Брића код Теслића, Петковићи, крсна слава Часне Вериге, а са мајчине стране су из Младиковина, Николићи.
    Ако неко има неких информација, био бих захвалан.

    Позз

    Одговори
  • bozo radic

    red bi bio da se pomenu I cetnici koji su doprineli mnogo vise nasem narodu u tijm krajevima , sastavljeni od cistokrvnih srba , branioca nasih krsnih slava ? !! ?

    Одговори
    • Defendor

      У праву сте госн. Радићу, Блатница је током Другог светског рата била познати четнички крај, а четници су допринели безбедности српског православног живља на тим просторима. Последњих година се ради на једној опширној монографији на тему ових простора, те ће претпостављам бити обрађена и та тема, могу само да кажем да на њој раде најозбиљнији људи ових крајева.

      Одговори
  • Mira N

    Nedić , selo Brezove Dane, slava Sveti Đorđe – Đurđevdan! Hvala

    Одговори
  • miodrag

    Lijepo od vas da se nešto napiše o našem kraju .Imate prezime Karpić iz Mladikovina,Borica i Brića a sada nas ima na sve strane u Srbiji i Njemačkoj naj više.Slavimo najviš Đurđevdan i sv.Lazara Karpić Cvjetka milan učesnik NOB I Karpić Mile Damljen učesnik NOB 10 aprila 1945 .
    Moja sugestija trebalibi popisat sve žrtve rata od 1941 do 1945 i one kisu psle tog perioda pale zbog ideoloških razlika ,ipak su oni žrtve bez obzira koje zločin počinio pozdrav.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top