Порекло презимена, село Блатница (Теслић, РС)

4. октобар 2012.

коментара: 29

Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска)

На двадесет четвртом километру јужно од Теслића, узводно пратећи кривудаво корито бистре, палнинске љепотице – ријеке Велике Усоре, издераним, рупљивим асфалтним путем стижемо у тихо насеље Блатница угнијеждено у шумовитом подножју три брда – Трогир, Ирлиш и Ђилас, на ушћу двају ријека, Блатнице и Велике Усоре.

Поуздано се зна да је насеље смјештено у овом шумовитом предјелу, на ушћу двају бистрих ријека, постојало још у праисторији и да је човјек овдје живио и према свом знању се користио богатством које је овај предио пружао.

То што се Блатница не спомиње у историјским књигама и документима може значити само да ни у средњем вијеку, а ни првом вијеку турске владавине није била формирана као насеље сеоског типа, већ расута уз ријеку по кућним задругама. У то време, Блатница је била транзитно место, јер је ту ишао коридор од ОРАШЈА – преко Добоја, Тешња и Теслића за Травник.

Блатница је по једном народном предању носила име Златница, по ријеци која је била златоносна, па су је становници, да би заварали траг ловцима на злато, преименовали.

Према другом предању мјесто је добило назив по браћи, босанским великашима Вукашину и Вукмиру Златоносић који су живјели крајем 15. и почетком 16. вијека и господарили овим подручјем.

То да је насеље постојало још и у праисторији као насеље сојеница на боровим трупцима на ушћу Блатнице и Усоре, говоре остаци млинова и ступа за прераду вуне који су пронађени у ископинама уз корита ријека, а исто тако на овом подручју према остацима разних оруђа који су пронађени, закључено је да се вршило ископавање бакра и жељезне руде.

Међутим, насеље се почело развијати тек доласком Аустроугара који су саградили фабрику за прераду дрвета у Теслићу, а вршили експлоатацију шуме по околним подручјима, па и блатничком које је било богато овим природним благом.

Изградили су ускотрачну пругу која је вијугала усорским коритом и којом је воз са четири – пет вагона превозио трупце дрвета до града, а једном седмично и путнике. О његовом постојању и данас свједочи локомотива такозваног воза “Ћире” бачена крај партизанског гробља у Блатници и заборављена од свих, мада је спомен на нека давно прохујала времена.

Пруга је била у функцији све до 1968. године када је подигнута и замјењена широким макадамским путем, а 1985. саграђен је и асфалтни пут.

За вријеме аустоугарске владавине изграђен је и данашњи хотел који је тада био уствари радничка кантина, те пар мањих кућа у којим су становали радници и велика зграда хидроцентале која је одржавана и реновирана те је то данас мјешаоница сточне хране.

Брза ријека Блатница је у то вријеме покретала и малу хидроценталу чија је снага дању служила за резање дрвета у пилани која се налазила на мјесту данашњег фудбалског игралишта, а ноћу за стварање електричне енергије којом су освјетљаване кантина и кућице, тако да је тачан податак да је Блатница имала струју прије Париза. Касније је та иста хидроцентала покретала електрични млин који је радио осам сати дневно, а од 15 сати послије подне вршено је напајање свих блатничких стамбених и пословних објеката. Блатница је освјетљивана сопственом електричном енергијом све до 1970. када је извршена електрификација комплетног блатничког подручја.

Зграда тадашње жељезничке станице се налази у самом центру насеља и данас је скоро срушена, а од 1947. била је то и зграда поште која је такође имала и телефон. Блатница је свој пуни процват доживјела послије другог свјетског рата па до деведесетих година прошлог вијека.

На стотињак метара од центра путем према Очаушу је мало здање сеоске црквице која је основана 1937. и посвећена светој успомени на Цара Лазара. Својим стилом црква подсјећа на нашу средњовјековну црквену архитектуру. У њеном прелијепом пространом и уређеном дворишту смирај је нашао и скоро саграђен споменик палој младости блатничког и младиковског краја у братоубилачком рату.

Блатница је послије Другог свјетског рата била и општина до 1954. и обухватала подручје од Црне Ријеке па до обронака Вучије планине. Касније је општина укинута и она наставља да се развија као мјесна заједница.

Свакодневно је центар овог насеља врвио од посјетилаца, мјештана, ученика, трговаца и људи разних занимања. О бројности становника говори и податак да је била 21 аутобуска линија према Теслићу и Добоју. Сваких десет минута по једна аутобуска линија до града. Сада аутобуси саобраћају сваких четири сата у току дана, а и то нередовно јер једноставно путника скоро да и нема.

Прије задњег рата сам њен центар је бројао преко 1.000 житеља. Данас је тај број знатно мањи због рапидног одласка становника.

Тако један крај у којем је живот некад био пун радости и љепоте полако постаје све пасивнији и уморнији од терета година које су иза њега.

Времена прохујаше, као да их Усора и Блатница однијеше својим брзацима. Одоше и прођоше у неповрат. Старији Блатничани са сјетом често причају о љепоти живљења некада, међутим, прошлост је прошла, будућност је пред њима неизвјесна, а садашњост тешка и претешка.

Презимена и крсне славе породица са подручја Блатнице и околине:

СТЕВАНОВИЋИ – Сабор Св. Јована Крститеља – ЈОВАЊДАН  20. ЈАНУАР

БЛАГОЈЕВИЋИ (Очауш) – Сабор Св. Јонава Крститеља – ЈОВАЊДАН 20. ЈАНУАР

СТАНКОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

АЛЕКСИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИВУНОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

СИМИЋИ (Трогир) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЦВИЈИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан 6. МАЈ

ПЕТКОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

МАЛИВОЈЕВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЋЕЛИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

САВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЧУПИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ВРЕКИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

РИСТИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЈОКИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ГОТОВАЦ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИФУНОВИЋИ – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗИЋИ (Јасеница) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

МИЈИЋИ (Језера) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ВАСИЋИ (Округла) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТЕШИЋИ (Палине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ПЕРИШИЋИ (једна породица) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

БОЖИЋИ (Палине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ТРИВУНЧЕВИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗАРЕВИЋИ (Младиковине) -Свети великомученик Георгије- Ђурђевдан 6. МАЈ

МАРКОВИЋИ (Младиковине) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

БЛАГОЈЕВИЋИ ( Блатница) – Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан 6. МАЈ

ЛАЗИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

СИМИЋИ (Жежеља) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ПАВЛИЧЕВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ДЕВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ДЕСПИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

НИКОЛИЋИ (Блатница) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ЈОВЧИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

МИЛИНКОВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ПЕРАНОВИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

МАРКОВИЋИ (Блатница) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

НИКОЛИЋИ ( Младиковине) – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

ЦРНОВЧИЋИ – Свети Симеон и Ана 16. ФЕБРУАР

СТАНКОВИЋИ (Очауш) – Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

СМИЉАНИЦИ (Jасеница) – Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

ЈЕРИНИЋИ (Младиковине) -Часне Вериге Апостoла ПЕТРА

ТОМИЋИ ( Жежеља) – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

ЈАНДРИЋИ – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

ИЛИЋ ( Братунац) – Свети НИКОЛА- Никољдан 19.12

ЂУРИЋИ – Свети НИКОЛА – Никољдан 19.12

МИЉИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ЋУМУРОВИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ДЕРОЊИЋИ – Свети апостол и ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКА 31.10

ПАНИЋИ (Подјезеро) – СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ 15.02

МАСАЛ ( Високо) – Усековање главе светог Јована КРСТИТЕЉА

Свакако треба напоменути и презимена која су постала и остала део Блатнице, а то су:

ОДОБАШИЋ

РОМИЋ – важно напоменути породица др. РОМИЋ БРАНКА

СТОЈЧЕВИЋ

 

Према предањима до којих сам дошао у истраживању родослова Стевановић, ево неких занимљивих података за остала презимена блатничког краја:

Презиме Стевановић – настало је по СТЕВАНУ СТЕВАНОВИЋУ

Презиме Маливојевић настало је по хајдуку МАЛИВОЈУ,

Презиме Николић ( Младиковине) настало по хајдуку НИКОЛИ,

Презиме Кузмановић ( Криваја) настало по хајдуку КУЗМИ,

Маливој, Никола и Кузмо били су чланови хајдучке дружине коју је водио хајдук Инђа. Инђа је добио надимак јер је био родом из Инђије.

Презиме Лазић – Добило је презиме по ЛАЗИ Ђиласу који је се доселио из Црне Горе.

Презиме Богданићи – Очауш, добило је презиме по извесном Богдану.

Презиме Марковићи – Очауш , добило је презиме по извесном Марку.

Презиме Мишкићи – Очауш, добило је презиме по извесном Шушку.

Богдан, Марко и Шушко су били рођена браћа из Херцеговини, коју су према предању убили Бега у Херцеговини.

 

 Учесници у ратовима

 Солунци

Блатница:

Јово Јовић

Коста Симић

Милан Симић

Никола Симић

Раде Топић

Јакослав Црновчић

Младиковине:

Никола Ђурић – Зв. Кладар

Цвјетко Тривунчевић – зв. Брко

Миле Савић зв. Пичек

Цвјетко Ђилас,

 

 

Убијени – побијени у борби против фашизма:

Црновчић Бошко. Погинуо 1945. године код Карловца,

Миљић Саво, убијен 1942.године у Бања Луци,

Николић Лазо, погинуо 1945. године код Шида,

Павличевић Мирко, погинуо 1944. године на Сремском фронту,

Ристић Јелена, убијена 1943. године у Блатници,

Симић Зорка, убијена 1943. године у Блатници,

Стевановић Милан, убијен 1943. године у Блатници

Стевановић Милош, уморен у Матхаузену 1943. године

 

Учесници НОБ-а 

Стевановић Душан,

Стевановић Милан,

Стевановић Милош,

Стевановић Млађен

Стевановић Обрад

Стевановић Перо син Димитрије,

Стевановић Станко

 

Затвореници- интернирци;

Стевановић Богдан,

Стевановић Ђурђија зв. Пера

Стевановић Богдан син Богдана,

Стевановић Божица,

Стевановић Даница,

Стевановић Криста,

Стевановић Љиљана,

Стевановић Мира,

Стевановић Станко,

Стевановић Вида,

Стевановић Загорка.

 

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Владимир Стевановић

 

Коментари (29)

Одговорите

29 коментара

  1. miodrag

    Lijepo od vas da se nešto napiše o našem kraju .Imate prezime Karpić iz Mladikovina,Borica i Brića a sada nas ima na sve strane u Srbiji i Njemačkoj naj više.Slavimo najviš Đurđevdan i sv.Lazara Karpić Cvjetka milan učesnik NOB I Karpić Mile Damljen učesnik NOB 10 aprila 1945 .
    Moja sugestija trebalibi popisat sve žrtve rata od 1941 do 1945 i one kisu psle tog perioda pale zbog ideoloških razlika ,ipak su oni žrtve bez obzira koje zločin počinio pozdrav.

  2. Julijana

    U Opstini Blatnica,selo Bric,bilo je I prezime Sivcevic(Djurdjevdan slave),takodje I prezime Trivunovic(slave sv.Luku),nisu spomenuti….