На данашњи дан: Папска промена календара

4. октобар 2012.

коментара: 0

4. октобра 1582. – Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалу.

Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919. године.

По савету немачког астронома Кристофера Клавијуса (1538-1612) и напуљског физичара и астронома Алојзија Лилија (1520-1576), папа Гргур XIII (1502-1585) је 24. фебруара 1582. обзнанио реформу до тада постојећег, јулијанског, календара папском булом Inter Gravissimas названом по прве две речи њеног текста. Папска була је садржала следеће одредбе:

1. Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар.
2. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400.
3. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара.
4. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар.
5. Први дан у години биће 1. јануар.

Овај нови календар назван је по папи Гргуру грегоријански. По њему је просечна дужина трајања године смањена на 365,2425 дана (365+97/400 = 365,2425 јер има 97 преступних година на сваких 400) што даје грешку од 365,2425 – 365,2421890 = 0,00031 дан ≈ 26 секунди. То значи да ће се ова грешка акумулирати на један дан за 1/0,00031 ≈ 3225 година, односно нешто краће јер се током времена дужина трајања соларне година смањује, а грешка повећава.

Разлика између грегоријанског и јулијанског календара је та што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 (секуларне године) просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне по јулијанском, а просте по грегоријанском календару. Почетна разлика између јулијанског и грегоријанског календара од 10 дана, данас износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана (што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара).

ИЗВОР: Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.